Poljoprivreda u UNAKRSNOJ VATRI: RATOVI podižu CENU hrane i obaraju OTKUP, a šta će da bude sa MALIM proizvođačima?

Iako krize podižu cene na rafovima, otkupne cene poljoprivrednih proizvoda sve više padaju. U evropskom žitnom crnomorskom čvorištu, skladišta žitarica su prepunjena. Brzi izvozni putevi blokirani su ratom, a zaraćene strane kao oružje koriste i hranu. Rekordni prinosi u Rusiji, ali i nelojalni izvoz ukrajinske robe oborili su cenu žita, kukuruza, krompira, soje.

- Soja koja je krenula sa 53 eto je na 41 dinar. Biće izuzetno teška godina, treba ljudi da se razduže, cene merkantile u padu, prinos ovde još i pomozi bože, ali imamo delove gde ljudi imaju 2 i po do 3 tone kukuruza po jutru, na ovu cenu znači farmera nema - rekao je za RTS Slavko Malacko iz Ruskog Krstura. 

Svetislav Živanović iz Tabanovića kod Šapca napominje da su ulaganja velika, počev od semena i repromaterijala, a šta će požnjeti - videće.

Srbija na lageru trenutno ima oko 4 miliona tona pšenice i oko 6 miliona tona kukuruza, što starog, što novog roda. Kada se oduzmu domaće potrebe, procene su da će nam ostati po 2 i po miliona tona viška. To će, uz dalji pad cena, sa njiva oterati male proizvođače, procenjuju stručnjaci.

- Kad vidite koliko se u seoskim sredinama pojavljuje višak zemlje, onda vam je jasno da situacija nije nimalo ružičasta. Naime, kad pričate o kukuruzu, mnogi seljaci su prodali  po 14 dinara. U istočnoj Srbiji već su se pojavili trgovci koji nude 12, a kukuruz čiji kvalitet nije standardan sa 16 procenata vlage, cena je bila 10 dinara - rekao je prof. dr Zoran Rajić, direktor Instituta za agroekonomiju PFZ.

Aleksandar Bogunović iz Privredne komore Srbije ukazuje i na pad stočnog fonda, manju domaću potrošnju.

- Manje stanovnika, dodatno manja potrošnja, s druge strane ostaje veća količina za izvoz, to su sve neki faktori koji utiču - rekao je Bogunović.

U Privrednoj komori poručuju: poljoprivrednici koji mogu da priušte čekanje, neka sačuvaju svoju robu. Procenjuju da će rat u Izraelu podići cene poljoprivrednih proizvoda, jer preko tog regiona prolazi trećina svetske nafte.

Foto: Tanjug printscreen

- Zbog nove situacije koju imamo u Zalivu, verovatno možemo da očekujemo novi rast cene energenata. Ako rastu cene energenata, rastu cene logistike i transporta, kada govorimo o žitaricama to može uticati i na rast cena - rekao je on.

Cene žitarica u prvom tromesečju 2023. godine pale su za više od 20 odsto u odnosu na isti period prethodne godine. Cena uljarica je prepolovljena.

Šta će se dalje dešavati, poljoprivrednici i potrošači mogu samo da nagađaju. Isto, čini se, ostaje i agroekonomistima, budući da su zakoni ekonomije davno prestali da važe. Zakon razuma, ipak, nalaže da se od proizvodnje hrane ne sme odustajati, ma koliko bila nerentabilna.

Ostavite komentar