INFLACIJA PADA, ali šta sa onima koji BEZOBRAZNO DIŽU CENE? Hajde da ih KAZNIMO i NE KUPUJEMO 200% SKUPLJE proizvode

Finansijski konsultant Vladimir Vasić rekao je da je dobar trend što se inflacija zaustavila i krenula da se spušta, kao i da će veća smanjenja inflacije biti toku prve polovine 2024. godine.  

- Do kraja naredne godine očekujem da se vratimo na inflaciju koja je poželjna i koja iznosi tri odsto - istakao je on za Tanjug.

Upitan kada će robi široke potrošnje početi da opada cena, Vasić ističe da to može da se desi na jesen u nekim elementima poput poljoprivrednih i prehrambenih proizvoda.

On ističe da su vesti ohrabrujeće, pošto smo imali inflaciju od 16,7 odsto koja je pogodila i dobar deo sveta.  

- To vidimo iz pokazatelja NBS i statistike koja prati tu tematiku. Inflacija ne može lako da se istisne iz sistema. Period vraćanja u granice normale je, maltene, duplo duži nego njen rast. Sama monetarna politika ne sme da bude naglo skokovita, već postepena - naveo je Vasić.

- Impulsi su takvi da se inflacija iz meseca u mesec smanjuje za po jedan bazni poen, pa možemo očekivati da do kraja godine padne na osam odsto - naveo je Vasić.

Recept protiv lihvara i srebroljubaca

On je rekao da ljudi kao pojedinci utiču na kreiranje cena na tržištu, tako što su u mogućnosti da kazne one koji podižu cene.

- Postoje posebni sajtovi koji prate pojedine artikle iz široke potrošnje. Moguće su razlike po 100 i 200 odsto u ceni za proizvode istog proizvođača. To je nedopustivo. Mi kao kupci kažnjavamo one koji to rade, a kupujemo tamo gde je povoljnije - objasnio je Vasić.

On dodaje da je smanjen obim kredita koji je iz godine u godinu rastao negde ispod jedan odsto.

- Nuspojava koja prati podizanje referentnih kamatnih stopa je usporavanje privredne aktivnosti. Monetarni mehanizam deluje tako što učini novac nedostupnijim. Moramo voditi računa da privredna aktivnost ne uspori totalno - istakao je Vasić.

Stručnjak navodi da očekuje da rast društvenog proizvoda u EU bude između 0,7 i 0,9 odsto u ovoj godini.

 

- Naš uvoz i izvoz zavisi od 60 odsto razmene sa EU, pa kada se kod njih uspori privredna aktivnost onda se, između ostalog,  smanjuje potreba za robama i uslugama koje izvozimo - naveo je on.

Naveo je da kao mogućnost postoji i to da se do kraja godine poveća referentna kamatna stopa, i da imamo najavu iz Evropske centralne banke da i oni o tome razmišljaju.

 

Ostavite komentar