Već 4 godine zaredom RASTU CENE nekretnina: Ko kupuje NAJSKUPLJE kvadrate u Srbiji?

U većini evropskih zemalja je usled poskupljenja kredita došlo do zastoja, pa i pada tržišta nepokretnosti, što u Srbiji apsolutno nije slučaj. Već četvrtu godinu za redom rastu i promet i cene.

Prema izveštaju Republičkog geodetskog zavoda, u Srbiji je prošle godine u nekretnine uloženo sedam i po milijardi evra, za petinu više nego 2021. godine.

Stručnjaci prognoziraju da bi uskoro i kod nas moglo doći do stabilizacije cena.

Glavi grad i dalje drži najjače cene nekretnina. Samo Beograd na vodi prošle godine je zaradio oko pola milijarde evra od prodaje hiljadu i po stanova, a cena kvadrata je išla i do 10.000 evra. Najskuplji stan, u kuli Beograd košta dva i po miliona evra.

- Primetno je da kupci iz EU, iz skandinavskih zemalja, SAD, čak i iz Australije dolaze kod nas i interesuju se za nekretninu. Srpska dijaspora je veoma prisutna u projektu, ali najveći broj kupaca kule Beograd su zapravo naši sugrađani - rekao je direktor prodaje Beograda na vodi Bojan Bulatović za RTS.

Mnogi kupuju stanove kao investiciju. Najviše za gotovinu. Protekle godine četvrtina stanova kupljena je na kredit što je pet odsto manje nego 2021.

Foto: Unsplash.com

- Očekujemo da 2024. 2025. godine kamatne stope počnu da padaju iz razloga što će, verovatno, nadamo se inflacija se zaustaviti i restriktivna monetarna politika prestati da funkcioniše odnosno pojaviće se neki balansirani pristup finansiranju - rekao je Vladimir Vasić, generalni sekretar Udruženja banaka Srbije.

- To znači niže povoljnije kamatne stope, a onda to znači još jedan ciklus rasta tražnje za nepokretnostima. To je ekonomija: rast–pad - rekao je on.

U Zapadnoj Evropi i Americi, zbog povećanja kamata, došlo je do zastoja u prodaji nepokretnosti.

- Ukoliko bismo pratili trend cena nepokretnosti u Zapadnoj Evropi i Americi u narednom periodu nas očekuje stabilizacija i nakon tog blagi pad cena nepokretnosti - rekao je Uroš Vukomanović, predsednik UO Društva procenitelja Srbije.

- Istorijski, najniže cene su ostvarene 3 do 4 godine pošto su ostvarene najviše cene. Ukoliko budemo imali veći priliv ukrajinskih i ruskih državljana kao 2022. godine možemo očekivati dalji rast cena nepokretnosti - rekao je on.

Po podacima Republičkog zavoda za statistiku udeo poslovanja nekretninama u bruto domaćem proizvodu je 6,8 odsto, tri puta veći od, na primer, rudarstva.

 

Ostavite komentar