Velika REVOLUCIJA ZA RAD MOZGA! Dva JEFTINA i lako dostupna dodatka ishrani POBOLJŠAVAJU PAMĆENJE

Studija, objavljena u časopisu "Science Advances", provedena na blizancima, utvrdila je da svakodnevno konzumiranje dva suplementa, koji se mogu lako i relativno jeftino nabaviti bez recepta, istovremeno poboljšava stanje crevne flore i kognitivne sposobnosti.

Drugim rečima, pokazalo se da ono što je dobro za creva koja stare može biti dobro i za mozak koji stari. Probavni sistem povezan je s mnogim funkcijama tela.

Probavni sistem uključen je u mnoge funkcije organizma, uključujući imunološki i mentalni sistem. Naučnici stoga smatraju da bi ispravno hranjenje bakterija određenim prebioticima te intervencije probioticima mogli otvoriti vrata lečenju celog mnoštva bolesti. 

Foto: Shutterstock

Probiotici 

Nalazi su posebno zanimljivi jer su u studiji korišćeni isti testovi vizualnog pamćenja i učenja koji se inače koriste za otkrivanje ranih znakova Alchajmerove bolesti. U istraživanju je ispitivan učinak dva probiotika koji pomažu crevnoj mikroflori.

Jedan se zove inulin, a riječ je o dijetalnim vlaknima iz klase fruktana. Drugi se zove fruktooligosaharid (FOS), a to je biljni ugljikohidrat koji se često koristi kao prirodni niskokalorični zaslađivač.

Oba suplementa mogu se u različitim proizvodima nabaviti u brojnim zemljama širom sveta uključujući i Hrvatsku. Preparati s dovoljnim dozama tih sastojaka za dnevnu upotrebe koštaju oko 10 evra mesečno.

Istraživanje na blizancima

Kako bi ispitali učinak ovih dodataka prehrani na starenje mozga, naučnici s King's Collegea u Londonu uključili su u studiju 72 osobe, odnosno 36 parova blizanaca, starijih od 60 godina. Svaki par nasumično je podeljen na jednog koji je dobijao probiotike u proteinskom prahu i drugoga koji je dobijao placebo, odnosno lažan suplement.

Studija je bila dvostruko slepa, što znači da ni lečnici ni blizanci nisu znali ko dobija šta.

Rezultati su pokazali da su blizanci koji su nesvesno uzimali inulin ili FOS tri meseca kasnije postigli više rezultate na kognitivnom testu.

U novoj studiji posebno je zanimljivo to što je pokazala da su suplementi takođe bili povezani s malom promenom u mikrobiotima blizanaca koji su ih konzumirali. Primer radi, korisne bifidobakterije bile su obilnije kod blizanaca koji su uzimali inulin ili FOS.

Važnost istraživanja 

Zašto je istraživanje provedeno na blizancima? Takva istraživanja imaju važnu ulogu u medicini, posebno kada se žele isključiti neki genetski uticaji.

Kada se istražuju uticaji ishrane na zdravlje, blizanci su najbolji kandidati jer su slični po mnogo toga - imaju vrlo sličnu genetiku, odrasli su u sličnim uslovima s istim roditeljima, imaju slične kognitivne sposobnosti i stilove života itd. 

King's College u Londonu ima odličan potencijal za takva istraživanja jer ima najveći registar odraslih blizanaca u Velikoj Britaniji.

"Videli ove promene u samo 12 dana. Ovo deluje jako obećavajuće za poboljšanje zdravlja mozga i pamćenja u našoj starijoj populaciji", rekla je Mary Ni Lochlainn, istraživač gerijatrijske medicine na King's Collegeu u Londonu.

"Razotkrivanje tajni osovine crijeva i mozga moglo bi ponuditi nove pristupe za duži i zdraviji život", dodala je.

Foto: Shutterstock

Rezultati su posebno važni u populaciji koja stari

Ovi rezultati posebno su važni zato što populacije širom sveta postaju sve starije.

Autori u radu ističu da je posledica tog trenda porast prevalencije raznih stanja povezanih sa starenjem te produženje vremena koje ljudi u životu provode s morbiditetima povezanim sa starenjem, što uključuje gubitak mišićne mase i kognitivni pad.

Dobre bakterije dobro deluju na mozak

Neka ranija istraživanja na glodarima pokazala su da dodaci bogati vlaknima, poput inulina i FOS-a, mogu pomoći tzv. dobrim bakterijama da napreduju u mikrobiti debelog crijeva. Neke od tih bakterija povezane su s poboljšanjem kognitivnih funkcija kod miševa i ljudi.

Sve više studija i sve više terapija

Gastroenterolog Božo Radić kaže da sve više istraživanja otkriva složene interakcije i poremećaje u vezi između mozga i probavnog sistema (disorders of gut-brain interactions). "Pojam 'gut' u engleskom jeziku obuhvata probavni, endokrini, neurološki i imunološki sistem koji čine naša creva, za šta u hrvatskom jeziku nemamo izravan ekvivalent", kaže Radić.

"Svi znamo kako ljubav ide kroz želudac te da, kad smo zaljubljeni, imamo leptiriće u stomaku, a to nije bez razloga. To je veza između naših creva i mozga. Ona je direktna i indirektna. Danas znamo da promena u jednom sastavu nužno vodi promeni u drugom te da procena zdravlja probavnog sistema treba uključiti i procenu mentalnog zdravlja", tumači čuveni gastroenterolog.

Jedan od poznatih problema je sindrom iritabilnog creva

Među najpoznatijim poremećajima koji proizlaze iz ove interakcije je tzv. sindrom iritabilnog creva (IBS), za koji se smatra da je u oko 60% slučajeva povezan s narušenom crevnom mikrobiotom, često usled crevne infekcije izazvane konzumacijom obrađene hrane.

 

 

Ostavite komentar