Zašto su gromovi toliko opasni i kako da se zaštitimo od njih

U svetu godišnje od udara groma pogine 25.000 ljudi. Podaci pokazuju i da od te pojave čak
šest puta češće stradaju muškarci od žena. U Mladenovcu je stradao i jedan objekat koji je
izgoreo nakon udara groma. Zašto su gromovi toliko opasni i kako da se zaštitimo od njih,
u "Uranku" na televiziji K1 bila su pitanja za fizičara dr Nikolu Cvetanovića.

- Munja je slika koju vidimo, svetlo koje se prostire. Grmljavina je zvuk, ono što

čujemo. A udar groma je sve to zajedno. Tek odskora potpuno razumemo taj proces.
Uzrok je u tome što unutar oblaka dolazi do velikog naelektrisavanja, a munja je u
stvari jako dugačka varnica, duga i do pet kilometara. Formiraju se ogromni naponi
unutar oblaka, nezamislivi, od 10 do 100 miliona volti - objasnio je fizičar u
"Uranku". 

- Što je veći razmak između munje koju vidimo i zvuka koji čujemo, to
smo bezbedniji, jer to znači da je udaljena. Dolazi do ogromnog oslobađanja toplote
pa uvek kada imate udar čujete ga kao zvuk. Munje putuju velikim brzinama, do
100.000 kilometara u sekundi. Potpuno ste bezbedni ako između munje i zvuka
prođe oko 30 sekundi. Ako je vidite i jako brzo čujete - niste bezbedni.

Ako grmi, vozite uvek dalje od munja

Dr Nikola Cvetanović dao je i korisne savete kako ovog leta ostati bezbedan kada dođe do
grmljavine.

- Ne treba nikako stajati pored drveta, a i na planininama je izuzetno opasno. Savet je

da nikako ne budete u grupi, već se svi razdvojte. Opasne su veoma i vodene
površine, pa obavezno treba izbegavati plivanje i boravak u čamcima. Nemojte leći
na zemlju već čučnite. To iz razloga što struja uvek ide ka zemlji. Najbolje je ipak
naći zaklon - kazao je fizičar i objasnio zašto je automobil odličan zaklon.

- U automobilima postoji tzv. Faradejev kavez. Ako grmi, vozite uvek dalje od munja
koje vidite na nebu. Ako je vozilo dobro zatvoreno, ako zatvorite sve prozore, onda
ste zbog metala u Faradejevom kavezu zbog kojeg je električno polje poništeno,
potpuno zaštićeni. Munja ne može da dođe do vas. U automobilu ste bezbedni bez
obzira na to da li je motor uključen ili nije, da li se krećete ili stojite. To je najbliži i
najbolji zaklon.

Foto: Unsplash.com

Jednako su bezbedni i avioni te nema razloga da brinete ako putujete dok grmi i seva, kaže
fizičar.

- Avione često udaraju gromovi, ali oni imaju kablove koji se ponašaju kao gromobran
pa su i putnici i svi elektronski uređaji u avionu su zaštićeni. Šezdeset i neke godine
prošlog veka bila je poslednja nesreća izazvana udarom groma u avion, ali jasno je
koliko je tada sve bilo drugačije nego danas. Cilj gromobrana je da struju sprovede
ka zemlji, on služi kao veliki provodnik koji struju usmerava naniže.

Isključite uređaje sa čipom iz struje

Fizičar dr Nikola Cvetanović u "Uranku" na televiziji K1 objasnio je da mobilni telefon ne
privlači grom.

- Ako ste sami na nekoj otvorenoj površini to će privući grom, a ne mobilni telefon.
Ono što bi kod kuće trebalo izbegavati je žičani telefon jer je moguće da ako grom
udari negde blizu, dođe do nekog udara putem žica. Ako udari u spoljne instalacije, u
dalekovod, uređaji u stanu mogu da se pokvare. Zato bi, na primer, trebalo
izbegavati kupanje kada je grmljavina. Što su instalacije u boljem stanju, u smislu
zaštite, to je bolje, ali stopostotna zaštita ne postoji. Kada grmi isključite iz
laptopove, televizore, mikrotalasne pećnice... Ovi uređaji su u najvećoj opasnosti,
kao i svi uređaji sa čipom.

Od udara groma više stradaju muškaraci

Dr Cvetanović je kazao da prema statistici iz SAD-a od udara groma strada više muškaraca
nego žena.

- Razlog nije organski već u tome što muškarci više rade na opasnim mestima, na
krovovima na primer. Više idu na hajking, više rade u njivama i na otvorenom. Ljudi
stradaju jer se u jako kratkom roku oslobađa ogromna snaga, velika struja u
nekoliko mikrosekundi. Dosta ljudi i preživi udar groma. Oni koji su preživeli,
preživeli su tako što je struja išla po površini kože - imali su opekotine, ali su
unutrašnji organi ostali zaštićeni. Struja uvek ide po površini, ali čovek strada od
srčanog udara, na primer. I ljudi su električni sistem, i mi "radimo“ na struju,
prevashodno naš nervni sistem. Kada se saspe tolika energija za tako kratko vreme
dođe do poremećaja i moguće i do smrti - objasnio je Nikola Cvetanović.

Ne plašite se

Fizičar je "Uranku“ kazao da nema razloga se plašimo kada grmi ako preduzmemo
preventivne mere zaštite.

- To je fascinantna i prelepa prirodna pojava koje se ne treba se plašiti. Mnogi
naučnici smatraju da smo zbog munja i gromova kao civilizacija dobili vatru i da je
zahvaljujući njima nastao i život na zemlji. Kada bismo naterali grom da udara gde
mi hoćemo, kada bi uspeli da privlačimo gromove i akumuliramo tu energiju, bila bi
to revolucija u oblasti održive energije. Međutim, postoje veliki tehnički problemi, a i
nikada ne znamo kada će i gde udariti. Nadalje, nisu svi gromovi isti, oni variraju u
svojoj snazi. Za sada nismo blizu takve praktične primene. Zamislite koja bi to
količina energije bila kada znamo da svake sekunde 40 gromova udari u zemlju,
širom sveta. Kod nas ih nema toliko često. Broj udara groma zavisi od kretanja
vazduha i na mestima gde postoji veliko zagrevanje vazduha tamo je veća
verovatnoća da ih bude više. To su prevashodno ekvatorijalna Afrika, delovi Rusije,
Florida. U Evropi nisu toliko izraženi. Imamo oko šest gromova po kvadratnom
kilometru godišnje - rekao je danas dr Cvetanović.

Ostavite komentar