Zašto irvasi MENJAJU BOJU OČIJU u zavisnosti od GODIŠNJEG DOBA

Tokom leta, tapetum lucidum irvasa - sloj nalik ogledalu na zadnjem delu njihovog oka - izgleda kao blistavo zlato prošarano vatrenim opalom. Ali zimi, taj sloj se menja i postaje boje najtamnijeg neba prošaranog aurorom borealis.

Naučnici su proveli godine proučavajući zašto i kako dolazi do ove dramatične i misteriozne promene, ali ispostaviće se da su za otkrivanje ove tajne potrebni astrofizičar, neuronaučnik i vreća puna očiju irvasa.

- Ono što smo otkrili predstavlja zaista sjajan biološki mehanizam koji je potpuno jedinstven i bizaran - a ujedno ima i savršenog smisla – kazao je Glen Džefri, neuronaučnik sa Univerzitetskog koledža u Londonu i autor nedavno objavljene studije koja objašnjava ovaj fenomen.

Stanovnici Tromsea u Norveškoj ili Utkiagvika na Aljasci tokom zime duže od 60 dana ne vide ni tračak Sunca, što znači da svi oni tokom ovog perioda provedu od 12 do 24 sata u dubokoj tami.

- Čak i na Jukonu tokom zime imate cikluse dana i noći. Mi to ovde nemamo – izjavio je Nikolas Tajler, istraživač na Arktičkom univerzitetu Norveške u Tromseu.

Poređenja radi, sumrak tokom zime je i do 100.000 puta slabiji od dnevne svetlosti tokom leta. Što znači da mnoge životinje moraju da žive u ovim uslovima i da se suoče sa njima.

Foto: Pixabay.com

Jedan od mehanizama koji im pomaže u toj borbi je upravo tapetum lucidum, koji se nalazi iza mrežnjače oka.

Kada živite u skoro potpunom mraku, svaki foton je bitan - ponekad će neki ući u oko, ali propustiti delove mrežnjače koji pomažu pri apsorbciji svetlosti.

Tapetum onemogućava tom fotonu da izađe napolje, što pruža novu priliku da se apsorbuje. Njegova boja varira od žućkasto-zlatne do zelenkaste, a to je ujedno i razlog zašto oči noćnih životinja poput mačaka i rakuna sablasno sijaju u mraku.

Pa zašto tapetum irvasa zimi postaje plav? Odgovor verovatno ima veze sa apsorpcijom svetlosti u okruženju gde dominiraju plave i tamne boje tokom sumraka.

Za razliku od ljudi, irvasi dobro vide u kraćem ultraljubičastom opsegu, što im prema mišljenju naučnika može pomoći na dva načina.

Prvo jer će im ovo najverovatnije olakšati potragu za hranom, pre svega lišajevima - osnovni deo ishrane irvasa tokom zime - koji apsorbuju UV i postaju tamni na belom snegu. Krzno polarnog medveda i vuka takođe apsorbuje UV, tako da kad irvasi pogledaju u njih jasno uočavaju njihove konture.

Sledeće pitanje na koje je trebalo dobiti odgovor je teže - kako irvasi menjaju boju očiju? To je trenutak kada se u celu priču uključio i astrofizičar.

Džefrijev kolega i astrofizičar Fozberi su otišli ​​u laboratoriju da bi secirali i vršili eksperimente na očima irvasa prikupljenih tokom godina od strane lokalnog stanovništva Laponije.

Prvo što su zapazili je da je tapetum irvasa napravljen od malih vlakana kolagena koji kad se potope u tečnost, formiraju mreže promenljivih kristala.

Tokom leta oni odražavaju crvenkastu svetlost, međutim tokom zime ovi kristali usled širenja zenica i blokiranja očne tečnosti menjaju strukturu i omogućavaju reflektovanje plave svetlosti. Kada opet nastupi leto i prostranstva oko irvasa preplavi svetlost, njihove zenice se vraćaju u normalu zajedno sa crvenkastom bojom očiju.

Ostavite komentar