Najveća inspiracija Anici Dobroj je je MIRA BANJAC: Evo šta je sve glumica otkrila na OVOM PRESTIŽNOM FESTIVALU

Glumica Anica Dobra otvorila je na Letnjoj pozornici na Paliću 31. Festival evropskog filma „Palić“, a na ceremoniji pred početak prve projekcije u „Glavnom takmičarkom programu“ uručena joj je nagrada „Aleksandar Lifka“ za izuzetan dopronos evropskoj kinematografiji u kategoriji domaćih stvaralaca.

Ovogodišnji dobitnici prestižnog priznanja su glumica Anica Dobra u kategoriji domaćih stvaralaca, direktor fotografije Fedon Papamihael u kategoriji inostranih stvaralaca, i reditelj Ademir Kenović kome će biti dodeljena Regionalna Lifka.

Glumica Anica Dobra jedna je od najprestižnijih srpskih i jugoslovenskih glumica na evropskoj i internacionalnoj filmskoj sceni. 

Foto: Tanjug/Vladimir Sporčić

U videu ispod pogledajte ceo intervju Anice Dobre.

U kategoriji inostranih stvaralaca prestižna nagrada „Aleksandar Lifka“ uručena je direktoru fotografije Fedonu Papamihaelu, i reditelju Adeniru Kenoviću, laureatu Regionalne „Lifke“.

 - Podjednako dobra na filmu i u pozorištu, ali voli uloge koje potvrđuju još jedan njen talenat – pevanje. Od samog početka nagrade su sastavni deo njene glumačke karijere, od „Zlatne arene“ do „Sterijine“ nagrade, od „Carice Teodore“ do nagrade „Zoran Radmilović“, i do „Zlatne kamere“ najpriznatije nemačke nagrade, na „Bavarija festivalu“ 1991. godine prograšena je najboljom mladom glumicom. Vreme je pokazalo koliko su dobro procenili njen talenat. Nagrada „Aleksandar Lifka“ svrstava je u red onih koji su ostavili dubok trag u našoj kinematografiji. Priključuje se Mileni Dravić, Bati Živojinoviću, Miri Banjac, Ljubiši Samardžiću, Evi Ras, Aleksandru Berčeku, Miri Karanović, Mikiju Manojloviću, Slavku Štimcu, Radetu Šerbedžiji. Dakle, Anica Dobra u životu i Anica odlična na filmu – rekao je Radoslav Zelenović.

Foto: Tanjug/Vladimir Sporčić

Anica Dobra je rekla da je „razmišljajući o tome kako je došlo do toga da večeras deli sa publikom FEF-a važne trenutke za nju, pomislila je da to ipak nije samo zbog filmova koje i ona i publika vole, već misli da je to zbog onoga što se dešava pre ili onoga što stoji ispred filma i svega onoga što stoji iza jednog filma“.

- To su nevidljive, tanane, jako fine niti koje mi glumcima mislima prenosimo do vas, a vi ih prepoznajete na svu sreću – rekla je Anica Dobra i pročitala je „svije misli koje nju prate nasnimanju svakog filma, prošlih i budućih“.

- Ove misli meni dolaze sve u istom momentu i istom trenutku simultano i to jako velikom brzinom, stalno – rekla je glumica.

Fedon Papamihael se publici obratio sledećim rečima:

- Rođen sam u Grčkoj, ali sudbina me je odvela u Ameriku i iz ne znam kog razloga većina mojih prijatelja su iz Srbije. Jakorano sam se ovde upoznao sa šljivovicom, Goranom Bregovićem, „Kalašnjikov“...davno sam snimio film u Crnoj Gori za koji je muziku radio Bregović. Uveravam vas daneću prestati da se bavim ovim čime se bavim, jer drugo ništa ne znam da radim. Sutra ćete pogledati jedan film koji je balkanski film i pored ovoliko godina koje sam proveo u Americi polako se vraćam Balkanu jer ga smatram svojim domom – rekao je Papamihael.

Foto: Tanjug/Vladimir Sporčić

Publika je prvog dana u okviru takmičarskog programa imala priliku da pogleda film "Sva lica dobrote" reditelja Jorgosa Lantimosa.

Uz njega, takmičarsku selekciju čine filmovi "Svetlost bledi" (Gruzija) Fedona Papamihaela, Čovek magnet" (Belgija) Gust Van Der Bergea, "Kalmanov dan" (Mađarska) Sabolča Hajdua, "Poslednji od Jevreja" (Francuska) Noea Debrea, "Kad svane dan" (Island) Runara Runarsona, "Proslava" (Hrvatska) Bruna Ankovića, "Andreina ljubav" (Španija) Manuela Martina Kuenke, "Sinovi" (Danska) Gustava Melera, "78 dana" (Srbija) Emilije Gašić, "Devojka sa iglom" (Danska) Magnusa fon Horna, i "Drugi čin" (Francuska) Kventina Dipijoa (van konkurencije).

Foto: Tanjug/Vladimir Sporčić

U takmičarskoj selekciji programa „Paralele i Sudari" biće prikazani filmovi: "Svetla" (Češka) Beate Parkanove, "Zauvek - zauvek" (Ukrajina) Ane Burjačkove, "Kjuka: pred kraj leta" (Grčka) Kostasa Karamuntanisa, "Suočen sa gravitacijom" (Mađarska, Fésős András), "Bosanski lonac" (Hrvatska) Pava Marinkovića, "Pet i po ljubavnih priča u stanu u Viljnusu, Litvanija" (Litvanija) Tomasa Vengrisa, "Rana oklevanja" (Turska) Selmana Nadžara, "8 prizora na jezeru Biva" (Estonija) reditelja Marka Rata, "Osmeh sudbine" (Poljska) Andžeja Jakimovskog, i "Panoptikon" (Gruzija) Džordža Siharulidzea .

Foto: Screenshot Tanjug video

Tokom trajanja festivala, na programu će biti prikazani i filmovi u okviru selekcija „Mladi duh Evrope“, „Galicija u fokusu“, „Novi mađarski film“, „Novi evropski dokumentarci“, „Eco dox“, Omaž dobitniku „Underground Spirit nagrade“, „EFA Shorts“, selekcija filmova sa Žigmond Vilmoš festivala, i selekcija „Studentski film“. Na programu će biti i nekoliko filmova u okviru specijalnih projekcija.

Osim filmskog programa, i ove godine sve posetioce na Paliću očekuje i bogat prateći program. U galeriji Otvorenog univerziteta u Subotici biće postavljena izložba posvećena legendi srpskog glumišta Bati Živojinoviću, svake festivalske večeri očekuju se koncerti u bašti bioskopa „Abazija“.

Foto: Tanjug/Vladimir Sporčić

U stručnom delu festivala biće organizovana međunarodna radionica filmske kritike sa polaznicima iz devet zemalja, panel diskusija o položaju žena u filmskoj industriji, kao i radionica „Arthouse celuloid kinematografije“, koju vodi španska umetnica Karla Andrade. Program će upotpuniti izložba portretne karikature, promocije knjiga i panel diskusije. Biće predstavljena i dva festivala: „Alexandre Trauner Art/Film Festivаl“ iz Solnoka u Mađarskoj, i novosadski „21114 Film Fest“.

BONUS VIDEO:

Ostavite komentar