DA LI DETE MOŽE DA LIČI NA SUROGAT MAJKU I KO SU MU UOPŠTE BIOLOŠKI RODITELJI: Evo od čega zavisi

U eri sve dostupnijih metoda potpomognute reprodukcije, sve češće se postavlja pitanje: ko su pravi roditelji deteta kada jajna ćelija potiče od žene, sperma od muškarca, a trudnoću nosi treća osoba — surogat majka?

Dakle, biološka majka je žena koja je donirala jajnu ćeliju, dok je surogat majka samo nosilac trudnoće i nema genetsku vezu sa detetom.

Iako odgovor deluje jednostavno, stvarnost je daleko složenija, posebno kada se uzme u obzir razlika između biološkog i zakonskog roditeljstva.

Shutterstock

Biološki roditelji – genetski trag deteta

Stručni i medicinski izvori jasno definišu da su biološki roditelji osobe koje su dale genetski materijal — odnosno žena koja je donirala jajnu ćeliju i muškarac čija je sperma korišćena za oplodnju. Surogat majka, iako nosi i rađa dete, u ovom slučaju nema genetsku vezu sa detetom i stoga se ne smatra biološkim roditeljem, piše stručni medicinski portal surrogate.com.

Američke klinike za plodnost, kao i međunarodne organizacije koje se bave surogatstvom i donacijom gameta, ovu situaciju nazivaju gestacijskim surogatstvom. Prema ovoj definiciji, surogat majka samo izvodi trudnoću, dok su pravi biološki roditelji oni čiji su geni implantirani u embrion.

Pravni roditelji – u zavisnosti od zakonodavstva

Međutim, u mnogim zemljama, biološko roditeljstvo ne garantuje automatsko pravno priznanje. Pravni status roditelja često je određen nacionalnim zakonima, koji se veoma razlikuju.

U Nemačkoj, na primer, zakon je jasan: majka deteta je žena koja ga je rodila (Građanski zakonik § 1591). Drugim rečima, iako surogat majka nije genetski povezana sa detetom, ona je pravno njegova majka. U toj zemlji je i surogatstvo zabranjeno, pa su svi oblici gestacijskog surogatstva pravno upitni.

S druge strane, u Sjedinjenim Državama zakon dozvoljava takozvano "namerno roditeljstvo". Par koji je dogovorio surogat majčinstvo može, putem sudskog naloga, postati zakonski priznati roditelji deteta čak i pre rođenja. U takvim slučajevima, biološki otac i donor mogu, ali i ne moraju biti zakonski roditelji – u zavisnosti od sporazuma i pravnog okvira savezne države.

Freepik.com

Etika, biologija i roditeljstvo

Slučajevi u kojima su tri osobe uključene u proces stvaranja deteta – donor jajne ćelije, biološki otac i surogat majka – sve više pokreću pitanja u oblasti etike. Dok biologija može da ponudi precizne odgovore o genetskom poreklu, zakon i društvo još uvek tragaju za ravnotežom između biološke istine i roditeljskih namera.

Neke organizacije, poput britanske HFEA (Uprava za ljudsku oplodnju i embriologiju), naglašavaju važnost jasnih propisa koji garantuju deci začetoj na ovaj način stabilno i bezbedno okruženje, ali i pravo da znaju o svom poreklu.

Da li dete može da izgleda kao surogat majka?

U tradicionalnom surogatnom majčinstvu, gde surogat majka koristi sopstvenu jajnu ćeliju za začeće, dete je genetski povezano sa njom i može da liči na nju - to jest, dete može da liči na surogat majku.

U gestacijskom surogatnom majčinstvu (što je danas najčešći oblik), dete se stvara oplodnjom jajne ćelije druge žene (donora ili buduće majke) očevom spermom, a zatim se taj embrion implantira u matericu surogat majke. U ovom slučaju, dete ne može da liči na surogat majku, jer dete nema njene gene.

Dakle, izgled deteta je određen genima donora jajne ćelije i sperme, a ne ženom koja nosi trudnoću.

Biološki roditelji su ti koji daju gene - ali ne uvek zakonski.

Na kraju krajeva, odgovor na pitanje "ko je roditelj takvog deteta?" je: biološki roditelji su donor jajne ćelije i donor sperme. Surogat majka nije biološki roditelj, ali može biti zakonski priznata kao majka, u zavisnosti od zemlje. Istovremeno, zakonski roditelji su oni koje priznaje zakon – što možda nije uvek u skladu sa genetskom stvarnošću.

U svetu gde medicina brzo napreduje, a zakon zaostaje za naukom, jasna definicija roditeljstva postaje sve važnija – kako za roditelje, tako i za samu decu.

BONUS VIDEO:

Ostavite komentar