DAN POBEDE NAD FAŠIZMOM I DAN EVROPE Sličnosti i razlike

Dan pobede nad fašizmom i Dan Evrope iako se obeležavaju istog datuma, 9. maja, imaju različito značenje i poreklo.

Dan pobede slavi kapitulaciju nacističke Nemačke 1945. godine i kraj Drugog svetskog rata u Evropi. Taj datum predstavlja simbol pobede saveznika nad fašizmom i sećanja na žrtve rata.

Dan Evrope označava početak evropskog ujedinjenja. Povod je Šumanova deklaracija koju je, 9. maja 1950. godine, predstavio francuski ministar spoljnih poslova Rober Šuman. Ta deklaracija predstavlja temelj današnje Evropske unije - njom je predloženo stvaranje Evropske zajednice za ugalj i čelik kako bi članice udružile proizvodnju.

Kako evropske države obeležavaju 9. maj?

Mnoge evropske države neguju oba značenja - i istorijsko sećanje na pobedu nad fašizmom i simbol evropskog mira i saradnje u posleratnom periodu - mada se značaj i način obeležavanja razlikuju.

U državama članicama Evropske unije Dan Evrope uglavnom ima institucionalni i simbolični karakter, dok Dan pobede povezuje sa istorijskim sećanjem na veterane i komemoracije žrtava rata.

Među državama u kojima se oba datuma prepoznaju u javnom i političkom životu su: Češka, Slovačka i druge zemlje srednje Evrope. Poljska održava snažno istorijsko sećanje na Drugi svetski rat, a istovremeno i članstvo u Evropskoj uniji. Franuska je jedna od ključnih savezničkih zemalja i osnivača evropskih integracija. U Nemačkoj su naglašena sećanja na kraj nacizma i evropsko pomirenje. Italija čuva antifašističku tradiciju i podržava evropsko jedinstvo.

U Srbiji se tradicionalno obeležava Dan pobede nad fašizmom, dok se Dan Evrope obeležava kroz programe evropske integracije i kulturne manifestacije. 

Rusija i Ukrajina

Rusija obeležava Dan pobede nad fašizmom, ali ne i Dan Evrope jer nije deo EU i ne prihvata evropski praznik u tom obliku.

Ukrajina zvanično veliča i evropsku tradiciju i sećanje na pobedu nad nacizmom, ali je poslednjih godina promenila način obeležavanja. 

Posle 2014. godine i sukoba sa Rusijom, ukrajinske vlasti počele su da se udaljavaju od sovjetskog modela obeležavanja Dana pobede. Uveden je i 8. maj kao Dan sećanja i pobede nad nacizmom, po uzoru na većinu evropskih zemalja. 

Od 2023. godine 8. maj je zvanično Dan sećanja i pobede nad nacizmom u Drugom svetskom ratu, dok je 9. maj proglašen Danom Evrope. Time je Ukrajina simbolično naglasila evropsku orijentaciju i distanciranje od sovjetsko-ruske tradicije obeležavanja 9. maja.

Istorijska prekretnica

U Moskvi je 1995. proslavljena 50. godišnjica pobede nad nacističkom Nemačkom. Na svečanoj večeri u Kremlju predsednici Rusije i SAD, Boris Jeljcin i Bil Klinton, istakli su doprinos Jugoslavije pobedi saveznika u Drugom svetskom ratu.

Na velikoj proslavi 60. godišnjice na Crvenom trgu 2005. godine, među zvanicama našao se i nemački kancelar, prvi put od završetka Drugog svetskog rata. Prisustvo Gerharda Šredera simbolizovalo je pomirenje i partnerstvo između Rusije i Nemačke šest decenija nakon rata. 

Pored nemačkog kancelara, proslavi je prisustvovalo više od 50 svetskih lidera, uključujući američkog predsednika Džordža Buša i francuskog predsednika Žaka Širaka. 

Rusija je priredila veliku vojnu paradu na Crvenom trgu u Moskvi kako bi odala počast veteranima i obeležila kraj rata. 

Ovaj događaj se smatra jednim od najznačajnijih obeležavanja Dana pobede u modernoj istoriji Rusije.

BONUS VIDEO