DEVOJKE, KOGA STE JUTROS PRVO SRELE?! Od toga zavisi kada ćete se udati - evo šta kaže važna simbolika Sretenja

Praznik Sretenje u narodu važi za dan kada se susreću zima i proleće, a vreme na ovaj praznik, po narodnom verovanju, predskazuje da li će zima potrajati ili dolazi proleće. Ali da li znate zašto se pale sveće na ovaj dan i kakvo "tumačenje" ljubavnog života za devojke donosi prvi susret sa momkom, a kakvo sa starijim muškarcem ili ženom?

U razgovoru za “Blic”, etnolog Saša Srećković, muzejski savetnik u Etnografskom muzeju u Beogradu, pričao je o običajima i narodnim verovanjima u Srbiji za praznik Sretenje.

Na konstataciju da ovaj praznik u imenu nosi simboliku, on kaže da naziv Sretenje potiče od reči "sresti“, odnosno "susret“.

- U crkvenom smislu, praznik obeležava susret malog Isusa Hrista sa pravednim starcem Simeonom u jerusalimskom hramu, čime se simbolično spajaju Stari i Novi zavet. U narodnom tumačenju, Sretenje je i dan susreta zime i proleća, trenutak kada se, prema verovanju, odlučuje da li će zima još potrajati ili će proleće uskoro doći – objašnjava Srećković.

Proročki karakter prvog susreta

Za ovaj dan vezano je mnogo narodnih verovanja, a jedno od njih je da su neudate devojke na Sretenje posmatrale koga će prvog sresti ujutru, iz jednog razloga.

- Verovanje proizlazi iz same simbolike praznika susreta. Smatralo se da prvi susret na Sretenje ima proročki karakter. Ako bi devojka tog jutra najpre srela mladića, verovalo se da će se uskoro udati; ako bi srela starijeg čoveka, udovca ili ženu, to se tumačilo kao nagoveštaj čekanja ili prepreka u ljubavi. Koreni ovakvih običaja nalaze se u starim paganskim verovanjima o "znacima“ i sudbinskim nagoveštajima na prelaznim, važnim danima u godini. Sretenje, kao praznik prelaza između zime i proleća, smatralo se naročito pogodnim za takva proricanja – kaže etnolog.

Takođe, na ovaj praznik tradicionalno se pale i sveće.

- Sveće se pale u crkvi i u domovima kao simbol Hrista Svetlosti sveta. Prema jevanđelju, starac Simeon je Isusa nazvao svetlošću da obasja narode, pa otuda i običaj osvećenja i paljenja sveća na ovaj dan. U narodnoj tradiciji, sretenjske sveće čuvale su se tokom godine i palile u trenucima nevremena, bolesti ili porodičnih nevolja, jer se verovalo da imaju zaštitnu moć i da donose mir i blagoslov domu – objasnio je etnolog.

BONUS VIDEO:

 

 

Ostavite komentar