KAKO JE BITI SNAJA U KUĆI SA 8 ČLANOVA PORODICE Sandra iz Beograda za K1info deli šok priču: "U braku sam i sa prababom"

Život u višegeneracijskoj porodici u Beogradu za mnoge zvuči kao scenario za film ili seriju, ali za Sandru (34) to je sasvim običan dan. Sandra iz Beograda rešila je da otvori svoja vrata od doma za K1info i ispriča kako pod istim krovom živi sa mužem, njegovim roditeljima, bratom i snajom, bakom i prabakom. Osam odraslih ljudi, tri generacije i – kako kaže – „više anegdota nego privatnosti“.

„Ljudi me pitaju kako izdržavam. Ja ih pitam – kako bih bez ovoga? Navikneš se. Posle ti tišina deluje sumnjivo“, počinje svoju priču nasmejana Sandra u razgovoru za K1info.

Kuća u kojoj se sve zna – i pre nego što se desi

Sandra priznaje da je u ovakvoj zajednici nemoguće sakriti bilo šta. "Nisam se udala za muža, već za celu porodicu i to sam brzo uvidela - u braku sam i sa prababom", kroz smeh nam je rekla. 

„Ako se posvađam sa mužem, to nije bračna rasprava, to je porodična drama. Nekad saznam da smo se posvađali tek kad mi to neko prepriča“.

Jednom prilikom, priča Sandra, posvađala se sa mužem zbog sasvim banalne stvari.

„Ništa strašno, običan razgovor. Trebalo je da idemo kod neke dosadne prijateljice, a moj muž baš i nije oduševljen da sedi u neudobnom beogradskom kafiću satima dok prijateljica po 100. put prepričava iste detalje iz mladosti. Rasprava je bila da li ćemo ići. Pet minuta kasnije, njegova majka ulazi i pita: ‘A što si se naljutila? Je l ti se baš ide kod drugarice?’ Ja je gledam i pitam: ‘Ko vam je rekao?’ Kaže: ‘Pa čulo se.’ A mi nismo ni povisili ton.“

„U ovoj kući zidovi imaju uši... ali i komentar“, dodaje.

„Jednom prilikom je baka bila "sigurna" da je moj muž bacio vazu na mene, oko toga je izbila neviđena drama, jer to je zaista već nasilje u porodici. Sedeli smo na kauču i slušali graju oko nas od strane bake koja ima tendenciju da sama kroji priču, prababe koja čuje izvrnutu priču, moje svekrve koja se bespotrebno hronično brine za sve, svekra koji je "glava" porodice i to je jedina uloga, šta god to značilo - i brat i snaja koji su bili u suprotnom taboru i na strani nas da se to bacanje vaze možda i nije dogodilo“, ističe Sandra i objašnjava da tokom ove porodične drame niko njih nije upitao o čemu se radi. 

„Istina je bila daleko jednostavnija, moj muž je hteo da uzme nešto sa police i rukom zakačio vazu koja se momentalno razbila. Ja sam u tom trenutku čak bila u kuhinji“, kroz smeh je otkrila Sandra. 

Baka i prabaka - najveći neprijatelji koji žive u istoj sobi

Jedna od omiljenih porodičnih tema, kako kaže Sandra, jeste odnos bake i prabake.

„One dele sobu, ali ne dele razgovor. Ne pričaju godinama, ali savršeno sarađuju kad treba da se posvađaju.“

Najpoznatija anegdota u kući vezana je, naravno, za daljinski upravljač.

„Jednom je prababa sakrila daljinski, jer je bila ubeđena da joj ga je baka namerno pomerila. Tri sata smo ga tražili. One sede u istoj sobi, ćute, gledaju se popreko, a mi prevrćemo celu kuću.“

Daljinski je, na kraju, pronađen iza televizora, gde nam zaista nije ni palo na pamet da tražimo.

„Prabaka je rekla da ga je ‘televizor sam uvukao’. Tu sam shvatila da je ovo već sitkom“, smeje se Sandra.

Shutterstock

 

Svađe koje traju pet minuta – i prepričavaju se pet dana

Sandra otvoreno govori o tome da u velikoj porodici svađe postoje, ali da su one često – kratke i teatralne.

„Posvađaju se oko toga ko je otvorio prozor, a završe pričom o tome ko je kome šta rekao 1987. godine.“

„Najlepše mi je kad se svi naljute, a posle pola sata zajedno svi pijemo kafu kao da se ništa nije desilo. Samo se malo glasnije lupaju šoljice“, kaže.

Dodaje da se u takvoj kući čovek nauči da ne uzima sve k srcu.

„Ako bih sve shvatala lično, poludela bih. Ovako – slušam, klimam glavom i nastavim dalje.“

Biti snaja u velikoj porodici – posebna disciplina

Kao snaja, Sandra priznaje da se od nje mnogo očekivalo, ali danas to gleda sa humorom. „Od tebe se očekuje da znaš sve, ali da se praviš da ne znaš ništa. Da pomogneš, ali da se ne vidi.“

„Ranije me je to nerviralo. Sad mi je simpatično. Znam pravila igre“, kaže.

Dodaje da je vremenom naučila da postavi granice. „Ne svađam se. Ako mi nešto smeta, povučem se. A ponekad se samo nasmejem.“

Privatnost ne postoji – ali ima smešnih strana

Sandra priznaje da privatnost gotovo da ne postoji. „Ako se zaključam u kupatilo, odmah neko pita da li mi je loše.“

„Jednom sam samo htela da budem sama, a izašla sam sa tri saveta, dva pitanja i jednim komentarom da predugo stojim pod tušem“, kaže kroz smeh.

Ipak, dodaje da se čovek navikne.

„Kad dugo živiš ovako, počneš da ceniš male stvari. Tišinu od pet minuta, kafu u miru, ili to što niko danas nije tražio daljinski.“

Zašto joj je, uprkos svemu, ovde dobro

Na pitanje zašto joj je i dalje dobro u ovakvoj zajednici, Sandra odgovara bez razmišljanja.

„Zato što nisam sama. Odrastala sam u maloj porodici i uvek sam želela veliku. Sada uvek ima nekoga. Nekad je to naporno, ali često je i utešno.“

„Kad se smejemo, smejemo se svi. Kad se kuva, kuva se za sve. Kad se nešto desi, uvek ima ko da pomogne“, kaže.

Danas, sa 34 godine, Sandra kaže da se ne žali. „Ovo je moj haos. Navikla sam se. I iskreno – ne bih menjala sve ove priče ni za kakvu savršenu tišinu.“

„Možda vam se u 2026. godini javim samo da smo proširili porodicu", kroz osmeh zaključuje Sandra koja je za kraj svima poželela da se makar što češće okupljaju oko stola. Za njenim stolom, kaže, ima osam tanjira - i svaki je za sebe poseban, ali su svi zajedno jedan veliki set. 

BONUS VIDEO

Ostavite komentar