ŠTA JE TO PRESTUPNA GODINA I KAKO JE ROĐEN 29. FEBRUAR: Evo zašto je uvedena i koja su narodna verovanja u vezi sa njom

Prestupna godina oduvek je privlačila pažnju ljudi – ne samo zbog toga što februar tada ima jedan dan više, već i zato što je vekovima bila obavijena brojnim narodnim verovanjima i običajima. Dok savremena astronomija precizno objašnjava zašto nam je potreban 29. februar, tradicija je sačuvala čitav niz priča koje i danas rado prepričavamo.

Poslednja prestupna godina bila je 2024, dok će sledeća biti 2028. – dakle, datum koji se javlja samo jednom u četiri godine čini ovu godinu posebnom i zanimljivom.

Šta je zapravo prestupna godina?

Prestupna godina je godina koja ima 366 dana, umesto uobičajenih 365. Razlika nastaje zato što Zemlji nije potrebno tačno 365 dana da obiđe Sunce – realno trajanje jedne orbite iznosi približno 365 dana, 5 sati, 48 minuta i 46 sekundi.

Da se zbog ovog "viška" ne bi vremenom pomerila čitava sezonska i kalendarska računica, uveden je dodatni dan. Tako je rođen 29. februar, najređi datum u kalendaru.

Zašto je uvedena prestupna godina?

Još su stari Egipćani primećivali da kalendar nije potpuno usklađen sa Sunčevom godinom. Međutim, moderni oblik prestupne godine duguje se Juliuju Cezaru, koji je 46. godine p. n. e. uveo julijanski kalendar sa dodatnim danom svake četvrte godine.

Kasnije je sistem dodatno usavršio papa Gregorije XIII 1582. godine, kada je uveden gregorijanski kalendar, koji se koristi i danas. On propisuje:

Godina je prestupna ako je deljiva sa 4.

Ako je deljiva sa 100 – nije prestupna.

Ako je deljiva sa 400 – ipak jeste.

Na taj način godišnji kalendar i kretanje Zemlje ostaju gotovo savršeno usklađeni.

Narodna verovanja: Šta se mislilo o "godini s jednim danom viška"?

Prestupne godine su u balkanskoj i evropskoj tradiciji često važile za neobične, teške ili srećom nestabilne godine. Evo nekih najpoznatijih verovanja:

Godina promena i preokreta

Smataralo se da prestupna godina donosi događaje koji „izmiču pravilima“. Ljudi su verovali da u njoj treba biti oprezniji, jer su veće šanse za neočekivane obrte u životu.

Nije dobro započinjati velike poslove

U mnogim krajevima Srbije smatralo se da nije poželjno započinjati gradnju kuće, velike poslove ili venčanja, jer bi "godina sa viškom" mogla doneti prepreke.

Više bolesti i vremenskih nepogoda

Narod je od davnina povezao prestupnu godinu sa nestabilnim vremenom, poplavama, sušama i bolestima. To potiče iz vremena kada su klimatske promene bile manje razumljive, pa je svaki ritmički "višak" ulivao strah.

Shutterstock

 

Dete rođeno 29. februara – posebno dete

Verovalo se da je dete rođeno na ovaj dan posebno srećno ili posebno "zaštićeno", jer u život ulazi kroz dan koji se javlja samo jednom u četiri godine.

Žene zaprosiše muškarce

Jedno od najrasprostranijih evropskih verovanja kaže da u prestupnoj godini, naročito 29. februara, žene mogu da prose muškarce. Ovaj običaj bio je posebno popularan u Irskoj i Škotskoj. Ako bi muškarac odbio, morao je dami pokloniti rukavice ili haljinu kao "izvinjenje".

Prestupna godina danas

U savremenom svetu prestupna godina više ne izaziva strah, ali i dalje izaziva interesovanje. Ona nas podseća koliko su kalendari zapravo složeni i koliko je nauka morala da se potrudi kako bi naš život tekao usklađeno sa prirodnim ciklusima. Ipak, stara verovanja ostala su deo folklora – simpatičan podsetnik da su naši preci pokušavali da objasne svet na svoj način.

BONUS VIDEO:

Ostavite komentar