ALGORITMI ILI ŠPIJUNI? Kako telefoni znaju o čemu pričamo

Denis Tul, stručnjak za IT pravo, gostovao je u emisiji “Žena za sva vremena” na televiziji K1, gde je govorio o tome da li pametni telefoni mogu da nas prisluškuju bez našeg znanja. “Na neki način jeste tako, možemo reći da nas naši mobilni telefoni prisluškuju. Ponašamo se s njima kao s našim najboljim prijateljem, ne odvajamo se od njih“, objasnio je Tul.

K1 televizija

Razlika između prisluškivanja i razmene podataka

“Velika je razlika. Samo prisluškivanje bi bilo nezakonito delo, osim u slučaju da postoje nalozi državnih organa koji ih izdaju. Što se tiče prikupljanja podataka, to moramo mi da damo neku saglasnost. Postoje pravila koja su nam prosleđena i ne može baš svako svakoga da prisluškuje i uzima podatke. Naši podaci mogu biti obrađeni na legalan način. Ne mora da znači da je nelegalno što je neki podatak prikupljen“, kazao je Tul.

Poklapanje reklama s razgovorima

“Ono što jeste i zašto ljudi imaju takav utisak je zato što postoje tehnologije koje mogu da izdvoje određene reči od značaja i na osnovu toga brzo prikažu relevantne reklame. To je drugi način obrade. Iza toga ne stoji čovek koji sluša naš razgovor, već algoritam koji po ključnim rečima prikuplja informacije o tome o čemu pričamo. Algoritam zna da smo u istim prostorijama, zna koje teme obrađujemo i može da pretražuje ranije pretrage, pa osobi sa kojom sedite u istoj prostoriji preporuči vaš sadržaj“, objašnjava Tul.

Shutterstock

Kako se štite lični podaci

“Znači, nije klasično prisluškivanje, već uvid u naše lične podatke, posebno zato što smo tim aplikacijama sami dali dozvolu da to rade. Ne čitamo sve, veliki tekstovi su često na engleskom. Dogodi se da damo dozvolu za korišćenje mikrofona. U telefonu postoji podešavanje, gde možemo pregledati spisak dozvola i videti koje vrste pristupa smo odobrili aplikacijama. Na osnovu toga možemo upravljati obradom naših podataka i suziti je, ako želimo da pazimo na privatnost“, rekao je Tul.

Zakon u Srbiji i EU o prikupljanju podataka

“Zakon nigde nije rekao da je zabranjeno prikupljanje nečijih podataka. Poenta nije da se nešto zabrani, nego da se uredi način rada, kako rizici ne bi nastali. Postoje zakonske obrade i pravni okvir kako se to radi, a kompanije moraju da poštuju zakonske odredbe kako sutra ne bi dobile kaznu ili morale da obrišu baze podataka“, rekao je Tul.

Shutterstock

O izazovima zaštite podataka i odgovornosti kompanija za njihovu sigurnost

“Odgovornost snosi onaj koji je odredio da se podaci prikupljaju. On mora da poštuje zakonska načela koja uređuju način čuvanja podataka. Nekada se može dogoditi da se podaci zloupotrebe, i to bez da je kompanija imala zlu nameru ili loše postupala s podacima. Postoje i hakerski napadi. Njihova je obaveza da podignu sajber bezbednost na najviši nivo, ali dođe do novih napada, novih tehnologija koje nismo predvideli ni sa antivirusom. Čak i najbolji antivirus, koji se konstantno apdejtuje, ne pruža potpunu zaštitu. Kupujemo najnoviju verziju kako bismo smanjili rizik, ali nikada ne možemo tvrditi da rizik ne postoji. Mnogo je gore kada je u pitanju ljudski faktor - kada zaposleni namerno iznese podatke kompanije”, kazao je.

Zloupotreba podataka u onlajn kupovini

Stručnjak je ukazao na rizike zloupotrebe podataka prilikom masovnih onlajn kupovina: „Bilo je nekih primamljivih ponuda i ljudi su masovno počeli da kupuju. Kako se odjednom desilo da je veliki broj računa bio hakovan nakon tih kupovina na Temu, pretpostavilo se da su odatle procurili podaci. Nikada to do kraja nije utvrđeno, oni nisu priznali, a teško je nadzirati u Kini jer imaju drugačije zakonodavstvo. U Evropi bi to bilo mnogo jasnije, više bi se znalo o tome. Ne postoji potpuna zaštita. Ja sam imao potpunu zaštitu, ali se dogodio jedan hakerski napad“, rekao je.

Shutterstock

Savet za prevenciju zloupotrebe podataka

Denis Tul je dao praktične savete kako se zaštititi prilikom onlajn kupovine: “Za onlajn kupovinu je najbolje imati karticu koja je isključivo namenjena za plaćanja preko interneta. Prebacite na nju onoliko sredstava koliko iznosi kupovina, dok vaša regularna kartica služi za podizanje novca. Na taj način štitite sebe od zloupotrebe. Drugi korak, kada se desi takav napad, jeste da se u banci pozove i blokira taj jedan račun. Nije dovoljno samo brisanje profila ili odjavljivanje s plaćanja kontinuiranih usluga“, objasnio je.

BONUS VIDEO:

Ostavite komentar