BELOVODJE, LUKOMORJE I ZEMLJA SANJIKOVA Tri mistična mesta iz ruske mitologije

Stari Rusi verovali su u postojanje paralelnih svetova u kojima bi stvari funkcionisale drugačije nego u stvarnom životu.

U osnovi tog fenomena ležao je drugačiji pogled na svet, protkan simbolikom i duhovnošću.

Rusi okruženje nisu doživljavali kao skup predmeta, već kao živ organizam koji ima dušu, tajne sile i skrivene osobine. Neka od tih mističnih mesta bila su samo plod njihove bujne mašte, dok su neka čak i stvarno postojala, ali u malo izmenjenom obliku.

Belovodje - raj na Zemlji u kome caruje pravičnost

Legenda o Belovodju, mestu gde ljudi žive slobodno i bez ikakvih nedaća, rodila se početkom 18. veka. U ovom mističnom gradiću kojim je vladao najpravičniji car na svetu nije bilo ni krađa, ni ubistava, a na život u njemu mogli su da pretenduju samo najčasniji građani.

Belovodje se, prema legendi, nalazilo na udaljenom ostrvcetu u Tihom okeanu, a put do njega trajao je tačno 44 dana. Klima je bila surova, ali su sve kulture uspevale - prinosi su bili bogati, a tlo prepuno ruda zlata i dragocenog kamenja. Jednom rečju - raj na Zemlji.

Shutterstock

Lukomorje - postojbina ljudi sa pasjim glavama koji su umirali jednom godišnje

"Kraj Lukomorja je hrast zeleni, zlatan je lanac na hrastu tom" - ovako je Aleksandar Sergjevič Puškin u poemi "Ruslan i Ljudmila" opisivao mistično ostrvo na kraju sveta. Međutim, interesantno je da je mesto sa ovim nazivom postojalo i u stvarnosti, a ne samo u Puškinovoj mašti.

U tom pravom Lukomorju se, navodno, nalazilo čistilište sa večnom vatrom, a njegovi stanovnici, koji su inače imali pasje glave i krzno po celom telu, umirali bi svake godine na Mitrovdan i vaskrsavali na Đurđevdan.

Shutterstock

Zemlja Sanjikova - ostrvo koje je jednom davno otkriveno, ali je potom "isparilo"

Zemlja Sanjikova bilo je ostrvo-duh u Severnom Ledenom okeanu i, prema legendama, mesto večnog proleća: ovamo su ptice selice dolazile da prezime i vaspitaju svoje potomstvo. Danas ovo ostrvo na mapama ne postoji, ali za to postoji logično objašnjenje.

Naime, pretpostavlja se da je Zemlja Sanjikova nekada bio ogromni plutajući glečer, koji je sa vremenom, usled globalnog zagrevanja, počeo da se otapa. Ovaj deo Rusije otkrio je trgovac Jakov Sanjikov oko 1810. godine, ali ga već 1937. godine nije bilo moguće locirati.

Ostavite komentar