GRAD "OBRAO" JAGODE, VOĆARI U AGONIJI Stručnjaci imaju savet zlata vredan za sve poljoprivrednike u ovoj situaciji!

I ovog maja u Pocerini su zabeležene nemile scene od grada. I pored automatskog sistema odbrane instaliranog u Radarskom centru Valjevo, ledenice su potpuno uništile voće i povrće u ovom kraju. Najveće gubitke pretrpeli su zasadi jagoda u selima Krivaja, Rumska i Metlić, a šteta na pojedinim parcelama procenjuje se i do 80 odsto. 

Umesto ovog maja da bere jagode, Dragan Jovanović iz Rumske kod Šapca kupi plodove koje je grad za 10 minuta sravnio sa zemljom.

 -Vidi, nema ništa. Evo vidi koliko zelene ima po zemlji i sve je isečeno. Ovakve jagode, a da ti nemaš šta da bereš, da nemaš da staviš šta u gajbu – priča na ivici suza Dragan Jovanović iz Rumske.

Mirjana Čvorić Gubeljić

Suve ledenice, kakve se nisu viđale u maju u ovom kraju, isekle su zrele plodove, sadni materijali foliju, pa su meštani sa strahom tog jutra ušli u njive i ostali zatečeni.

- Ovo nema nigde. Ovo nije namešteno. Žali Bože truda i rada. Šteta je napravljena i do 80 odsto. Evo kako izgleda ova jagoda što je stigla na branje, da možda se uzme novac, ali i ona je već propala i od nje nema ništa - priča.

Mirjana Čvorić Gubeljić

Ista slika je i kod Milomira Andrića u Krivaji. Tek što su stigle na berbu, jagode je obrao led.

 - Šteta se meri do nekoliko hiljada evra. Samo pola miliona uložio sam u sadnice i u ove preparate, a da ne računam moj rad i trud – priča očajan poljoprivrednik.

Mirjana Čvorić Gubeljić

Radili su od jutra do mraka, jer od poljoprivrede žive. Međutim, ovog puta sve je uništio led.

 -Padao je u vidu teniske loptice, došao je od Bosne, pa preko Cera i zahvatio ovaj deo. Jagode nam je uništio jedno 80odsto, a negde i 100 odsto - priča.

Tolika šteta je i kod Dušanke Andrić. To veče pamtiće do kraja života.

Mirjana Čvorić Gubeljić

-Kad sam ušla u njivu, ovuda je išla voda. Bila je to reka, a jagode što je pobio grad, on je odnelo dole u jarugu. Tako da nije ostalo ništa – priča

Ništa nije ostalo ni od drugog voća i povrća.

-Uništio je sve što sam imala. Nemam ni jagodu, nemam ni gradinice, nemam ni travu, ni ječam. Sve mi je pobio. Ja kad nisam šlogirala kad sam ušla u njivu. Padao je 15 minuta u vidu jajeta. To je moj godišnji prihod, jer drugog nemam. Sve je uništilo što sam imala od prihoda – priča.

Iako se Mačvanski okrug od grada brani automatskim sistemom instaliranim u Radarskom centru Valjevo, a grad Šabac svake godine kupuje rakete, to ni dalje nije garancija za zaštitu imovine.

Sistem je kompletno automatizovan i “brani” teritoriju 14 opština tri okruga zapadne Srbije, ukupne površine 590.000 hektara, ali se ipak periodično beleži šteta.

-Da nije bilo dejstva raketnih sistema sigurno bi šteta bila ko zna kolika. Ja moram da kažem da taj gradonosni oblak ne može ceo da se razbije, jer se deo odvoji i napravi štetu- objašnjava Milutin Stojinović, rukovodilac Direkcije za poljoprivredu grada Šapca

Mirjana Čvorić Gubeljić

Toga su svesni i poljoprivrednici, ali ne vide nadu da se zaštite.

 -Tako je kad si pod nebeskom kapom, čovak ne zna šta da radi - zabrinut je Dragan Jovanović . 

Mirjana Čvorić Gubeljić

Stručnjaci savetuju postavljanje protivgradnih mreža, tamo gde je moguće ili osiguranje zasada.

 -Jedina sto posto zaštita su protivgradne mreže, ali je to velika investicija. Međutim, to ne može da se postavi na jagode, kukuruz, pšenicu. Zato je naša preporuka poljoprivrednicima da osiguraju useve. Mnogi su toga svesni i sve je više onih koji osiguravaju. Nedavno je došao predlog iz ministarstva da je jedini pravi način uslovljavanje pa ko ne osigura svoje useve ne može dobiti subvencije od države, to je po meni jedino ispravno - kaže Stojinović.

Tada poljoprivednici neće morati da gledaju u nebo, ali će morati da izvade novac.

Ipak, i za to postoji pomoć države.

Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede pokriva između 40 i 70 odsto vrednosti premije osiguranja, u zavisnosti od teritorije i vrste proizvodnje. 

Pravo na podsticaje za osiguranje useva podrazumeva plodove, višegodišnje zasade, rasadnike i životinje čime se umanje rizik od sve učestalijih vremenskih nepogoda.

BONUS VIDEO:

Ostavite komentar