Kako je i ZAŠTO propala banka SILICIJUMSKE DOLINE? Ekonomista otkrio da li NAM preti FINANSIJSKA KRIZA

Banka Silicijumske doline je bankrotirala i to je drugi najveći bankrot jedne finansijske institucije u istoriji Sjedinjenih Američkih Država. Banka je na kraju prošle godine imala 209 milijardi dolara ukupne imovine, a na Forbsovoj listi je bila na 20. mestu najboljih banaka u Americi.

Postavlja se pitanje kako je moguće da jedna od najboljih banaka nestane za samo 48 sati i kakve posledice mogu da se očekuju na bankarskom tržištu. 

Ekonomista Mihailo Gajić kaže da je ovo bilo veliko iznenađenje za veliki broj ljudi koji su imali novac u ovoj banci, jer je do pre nedelju dana delovalo kao da je banka likvidna i solventna, da bi preko noći došlo do ozbiljnog problema.

- Šta se ovde desilo? Imali smo nekoliko činilaca, a glavni krivac je loše upravljanje rizicima u toj banci. Zapravo, prethodne godine oni nisu imali šefa za kreditni rizik, zato što se nisu bavili time. Njihov prethodni menadžer za rizik je prešao na neku drugu poziciju, dao je otkaz i prešao u drugu kompaniju. Oni jednostavno nisu uspeli da ga zamene i evo vidimo posledicu. To je naravno samo jedan uzrok - rekao je Gajić u "Uranku" na K1.

Ovaj stručnjak smatra da je to bio jedan od razloga za bankrot i da je to samo pokazatelj koliko se loše upravljalo rizicima. 

- Banka Silicijumska dolina je bila specijalizovana za rad u tehnološkoj niši. Dakle oni su radili sa startapovima kojima treba visok nivo finansiranja, kao i sa investicionim fondovima koji ulažu u takve kompanije. Bila je to najveća banka koja je poslovala u tom sektoru koja se nalazila u Kaliforniji - istakao je on i dodao:

- Radili su sa ljudima u tom tehnološkom sektoru, pa su zaradili ogroman novac kao inovatori i kreatori u takvim kompanijama. Drugim rečima, to je relativno mala skupina ljudi koja ima jako visoke depozite. I ono što je jako važno, u Americi, kao i u Srbiji postoji granica za iznos depozita. U Srbiji je to 50.000 evra, u Americi 250.000 dolara. Dakle, ako vi imate novac u banci i banka propadne, vi ćete uspeti da povratite taj novac, banka pokriva najveći broj deponenata. Ali, oni koji prelaze taj iznos od 250.000 dolara, ne bi mogli da izvuku to preko državnih garancija.

Foto: Youtube PrintScreen/K1

Bajden kaže da je novac građana siguran, ali, da li je zaista tako?

Predsednik SAD-a Džozef Bajden juče je saopštio da je finansijski sistem države ostao očuvan i pored iznenadnog bankrota banke Silicijumske doline.

Bajden je takođe rekao da su građani Amerike sigurni i da su njihovi depoziti dostupni onda kada im zatrebaju. Međutim, kako je objasnio ekonomista u “Uranku”, reč je samo o novcu koji je u okviru propisane granice. 

- Ova banka je kupila dugoročno hartije od vrednosti od države. U toj situaciji su bile jako niske kamatne stope, a sada su zbog inflacije kamatne stope počele da rastu i kada neko hoće da izvuče svoj novac iz banke ili da povuče kredit, banka naravno nema keša i mora da proda neku od svojih hartija od vrednosti. To je u redu kada ne dolazi do toga da veliki broj ljudi izvlači svoj novac. Kada dođe do toga da veliki broj ljudi povuče novac, dolazi do velikih gubitaka - objasnio je ekonomista u "Uranku". 

Postavlja se pitanje kako je moguće da se 14. februara banka Silicijumska dolina nađe na 20. mestu Forbsove liste, a onda 13. marta bankrotira. 

- Oni su pokazali svoje knjige gde se vidi da su imali određeni mali gubitak. Međutim, pokazali su i da su imali visoku izložnost riziku na cenu hartija od vrednosti. Dakle, kako raste kamatna stopa, tako će cena njihovih hartija od vrednosti u portfoliju da se smanjuje. I sve bi bilo u redu da ljudi nisu izvukli novac iz banke, da se nisu uplašili - rekao je Gajić.

Veliki broj klijenata podigao svoj novac i prebacio u drugu banku

Ekonomista je gostujući u "Uranku" objasnio da je ova kriza mogla biti prevaziđena da se klijenti banke nisu uplašili rizika koji im je bio predočen.

Onda su svi počeli da izvlače svoj novac, jer znaju da je samo iznos do 250.000 dolara bezbedan i garantovan da će eventualno dobiti u slučaju bankrota. 

- Samo 3 odsto depozita koji se nalazio u toj banci je bio osiguran, jer je bio ispod te cifre od 250.000 dolara. Kada vi imate desetine miliona dolara u jednoj banci, vama je prilično bitno da ta banka ne bankrotira. Ako smatrate da postoji rizik vi naravno taj novac izvučete i prebacite ga u drugu banku. I kada to uradi jedan klijent, u redu, ali ako to urade svi, onda imate odliv kapitala od 40 milijardi tokom nekoliko dana. Upravo zato što je to mala niša, ljudi se međusobno znaju, informacije lako kruže u takvom krugu ljudi. To je ono što je ovu banku dovelo do bankrota.

Foto: Youtube PrintScreen/K1

On je dodao da je definitivno ovo imalo uticaja na bankrot.

- Ali do ovog ne bi došlo da su imali bolju analizu rizika. Ne bi došli u situaciju da kupuju toliko hartija od vrednosti ili bi još bolje hedžovali u vezi sa nivooom kamatnih stopa.  

Kako bankrot jedne banke osećaju klijenti i korisnici usluga te finansijske institucije?

- Veliki broj ljudi je svoj novac samo prebacio u druge banke. Ne zaboravite da smo mi 2012. godine imali situaciju propadanja banaka i znamo kako se to završilo. Njih su preuzele neke druge banke. Dakle, vi ste na primer imali kredit u propaloj banci, to preuzme druga banka i vi ćete nastaviti da plaćate taj kredit koji ste imali u propaloj banci. Ako ste uzeli kredit, moraćete da ga vraćate, ako je ta banka ostala dužna vama, to će neka druga banka da isplati - rekao je Gajić.

Ostavite komentar