BRANISLAV je pre 40 godina kupio ZLATNU pločicu i evo zašto DANAS svima SAVETUJE da rade to ISTO

Rusko-ukrajinski sukob i snažna inflacija, bili su prošle godine okidač za dosad neviđenu pomamu za zlatom. Krizna vremena donela su neizvesnost za one sa dubljim džepom koji su se našli pred dilemom kako da sačuvaju kapital. Zlato je tako u prethodnoj godini dostiglo najveću potražnju u poslednjih 10 godina.

Prema podacima Svetskog saveta za zlato, samo u trećem kvartalu 2022. godine, u svetu je kupljeno 1.181 tona investicionog zlata, što predstavlja rast od 28 odsto u odnosu na isti period 2021.

Procene su da je u Srbiji prošle godine kupljeno tri tone zlata, a to bi značilo jedva jedan procenat od ukupne devizne štednje u bankama. Što znači da je u Srbiji i dalje tek manji procenat onih koji štede u zlatu.  

Broker Branislav Jorgić kaže da je investiranje u zlato poželjno na duži vremenski period, od pet ili deset godina, dok ukazuje da je kratkročno investiranje povezano sa dosta rizika imajući u vidu da imamo fluktuaciju cene zlata u zavisnosti od globalne političke i ekonomske situacije i možemo biti izloženi riziku i možda čak i da napravimo gubitke.

- Ukoliko neko želi da investira u zlato, trebalo bi da donese odluku za jednu konzervativnu investiciju na duži vremenski period. Ja sam počeo da radim 1980. godine i od svoje prve plate sam kupio pločicu od jednog grama. Tada je unca zlata koštala 100 evra. Danas, kada sam već otišao u penziju, jedna unca zlata košta 1.825 dolara. Kada pravimo analizu razlike u ceni između 100 i 1.825 dolara ne možemo reći da je sve to zarada, imajući u vidu da je tada bila veća kupovna moć nego što je danas, ali sigurno možemo reći da je sačuvana vrednost moje imovine i da je ostvarena dodatna zarada - navodi Jorgić za Euronews Srbija.

On ukazuje da je kod nas dosta popularno investiranje u nekretnine, ali ukazuje da nam je za to potrebna veća količina para, što mnogi nemaju. Popularna je i štednja, ali imamo i tu određeni problem, imajući u vidu da je inflacija dosta velika, i da kamate ne pokrivaju nivo inflacije, tako da se ne isplati. Kupovina akcija i obveznica je, navodi, takođe jedna od mogućnosti, ali napominje da je za konzervativne ulagače, koji nemaju potrebu za dinamičnim ulaganjima na berzama zlato verovatno najbolje rešenje.

Poklonite unucima pločicu zlata umesto igračke

- Zlato je praktično štednja za penziju. Savetujem mladim ljudima da deo mesečne zarade odvoje i da kupe određene pločice zlata i za izvesno vreme će oni sigurno imati dobru zaradu. Penzioneri, takođe, mogu da poklanjaju svojim unucima pločicu zlata, umesto igračke - kaže Jorgić.

On kaže da će cena zlata i u budućnosti zavisiti od globalnih dešavanja i dubine ekonomske krize.

Da nije sve u parama nego da ima nešto i u zlatu shvatio je i Branislav Nović, koji višak novca poslednjih pet godina pretvara u zlato. Pošto je investiciono zlato oslobođeno od poreza, taj dragoceni metal kupuje u Srbiji. Praktikuje kupovinu zlatnih pločica od 100 grama.

- Ja to ne gledam kao vid zarade, već kao vid osiguravanja mog novca. Razlog iz kojeg kupujem po sto grama zlata zato što je u našoj državi u proseku neka penzija oko 500 evra. Kada se taj iznos pomnoži sa 12 penzija, to je oko 6.000 evra, a toliko trenutno košta 100 grama zlata. Znači, penzija će možda za 20 do 30 godina biti 5.000 evra prosečna, ali će tada tih 100 grama zlata vredeti 60.000 evra, tako da ja planiram da sebi obezbedim dodatnu penziju kroz to zlato - navodi Nović.

Investiranje u zlato podrazumeva kupovinu zlatnih pločica od jednog do hiljadu grama. Tu su i dukati i zlatnici različitih težina. Veća ulaganja bila bi u zlatne poluge. U investiciono zlato ipak ne spada nakit na koji se plaća porez. 

- Otkad smo mi na trzistu, a to je 10 godina, ukupna cena zlata je porasla za 96 posto. To je prosečno svake godine 12 posto. U Srbiji za ovih desetak godina se prodaju pločice od 20 i 50 grama, mada sve više idu pločice od 100 grama. To je ove godine trend. I kada ljudi žele da prodaju pločice - nama je to najjeftiniji način snabdevanja, nemamo ni carinsku proceduru, ni troškove uvoza i izvoza - priča Ljuba Jakić iz "Insignitus Golda".

Pogođene inflatornom olujom, mnoge nacije svoje devizne rezerve uveliko prebacuju u zlato. Najviše zlatnih rezervi imaju Amerikanci – više od 8.000 tona. Za njima su Nemci, Italijani I Francuzi. Rusija je na petom mestu sa blizu 2.300 tona, a odmah iza nje je Kina. Srbija raspolaže tek sa oko 38 tona zlata.

Cena zlata raste sa svakom ekonomskom krizom. Prva takva globalna kriza iz 2008. godine prouzrokovala je da kilogram zlata košta gotovo 30.000 dolara. Danas je njegova cena, posle kovida i tokom rata u Ukrajini, 59.000 dolara.

Svetski biznis konsultanti kažu da se zlato pokazalo kao dobra zaštita kapitala u inflatornim vremenima, ali ga ipak ne gledaju kao vid investicije.

Ostavite komentar