GREJE 230 KVADRATA ZA SAMO 100 EVRA: Janko iz Stare Pazove loži kuću sojinom slamom!

 

Janko iz Stare Pazove kuću i pomoćne objekte od oko 230 kvadrata greje baliranom sojinom slamom.

Dok se mnogi domaćini svake zime suočavaju sa visokim troškovima grejanja, Janko Turičan iz Stare Pazove pronašao je drugačiji način da zagreje svoj dom.

Kuću i pomoćne objekte ukupne površine oko 230 kvadrata greje pomoću balirane sojine slame, a prema njegovim rečima, za celu grejnu sezonu potroši oko 100 evra. Janko se ovim načinom grejanja koristi godinama, a najveću prednost vidi u tome što sam proizvodi soju i koristi slamu kao nusproizvod.

Umesto drva i gasa – balirana sojina slama

Janko je za portal Agromedia ranije objasnio da koristi kotao koji je prilagođen za sagorevanje bala sojine slame. Pošto se bavi proizvodnjom soje, slama mu ostaje nakon žetve. Umesto da je koristi isključivo kao materijal koji se vraća u zemljište, deo bala koristi za grejanje. Za jednu grejnu sezonu, kako navodi, pripremi oko 1.200 bala.

Kaže da mu je od prethodne, toplije zime ostalo dosta bala, pa ih ove sezone nije morao pripremati u istoj količini.

Greje 230 kvadrata, a temperatura u kući je oko 21,5 stepeni

Shutterstock
Janko navodi da zagreva oko 180 kvadrata stambenog prostora, dok sa garažama i pomoćnim objektima ukupna površina iznosi oko 230 kvadrata. U kući temperaturu reguliše pomoću sobnog termostata.

Prema njegovim rečima, temperatura se uglavnom održava na oko 21,5 stepeni. Upravo kombinacija kotla i akumulatora toplote omogućava mu da ne mora neprestano da dodaje gorivo. 

Akumulator čuva toplotu

Jedan od ključnih delova njegovog sistema jeste akumulator toplote.

Janko ga je dodatno izolovao balama mineralne vune i zaštitio ciradom kako bi smanjio gubitak temperature. Kako objašnjava, kada tokom dana sagori oko osam bala i zagreje akumulator do odgovarajuće temperature, akumulirana toplota može da se koristi tokom narednih sati.

U njegovom primeru, ako loženje počne oko 14 časova, prema njegovim rečima, narednog dana u isto vreme nema potrebe za dodatnim balama. Akumulator tokom tog perioda čuva toplotu i postepeno je šalje prema objektima.

Kaže da mu je cela sezona oko 100 evra

Najzanimljiviji deo njegovog iskustva odnosi se na troškove. Janko tvrdi da za grejanje kuće i pomoćnih objekata ukupne površine oko 230 kvadrata tokom cele grejne sezone potroši oko 100 evra. Ipak, ovaj iznos treba posmatrati kao njegov konkretan primer, jer trošak zavisi od toga da li domaćinstvo samo proizvodi i balira slamu, koliko je objekat izolovan, kakva je zima i koliko toplote zahteva prostor.

U njegovom slučaju, velika prednost je upravo to što se bavi proizvodnjom soje i sam obezbeđuje sirovinu za grejanje.

Bale moraju da imaju gde da se skladište

Ovakav način grejanja ima i jednu veoma očiglednu manu. Za skladištenje velikog broja bala potreban je odgovarajući prostor, a Janko posebno ističe da one moraju da budu zaštićene od vlage. Kaže da bale ubacuje u kotao približno na svakih pola sata, uz mogućnost da se sistem dodatno automatizuje. Za njega je najveća prepreka upravo potreba za prostorom za skladištenje.

Kotao platio 1.200 evra

K1info/Vladimir Ristić
Najveća početna investicija za Janka bio je kotao. Kako navodi, kupio ga je pre više od 13 godina i tada ga je platio oko 1.200 evra.Bio mu je potreban veći kotao kako bi mogao da ubacuje cele bale slame. Od tada ovaj sistem koristi kao osnovni način grejanja svog domaćinstva.

Zašto koristi baš sojinu slamu?

Janko kaže da je tokom godina probao i druge vrste biomase, ali da se sojina slama pokazala kao najbolja za njegov sistem. Prema njegovom iskustvu, dobro greje, ima visok stepen iskorišćenja i ostavlja veoma malo pepela. U njegovom kraju, kako navodi, nije jedini koji koristi ovaj način grejanja. 

Prema njegovim rečima, još desetak domaćinstava u okolini koristi sojinu slamu za zagrevanje objekata. Njegov primer pokazuje kako poljoprivredni nusproizvod može da dobije novu namenu i postane izvor energije za domaćinstvo.

Ipak, ovakav sistem nije podjednako praktičan za svakoga. Potrebni su odgovarajući kotao, prostor za skladištenje bala, organizacija loženja i dovoljna količina dostupne biomase, piše Kamatica.

BONUS VIDEO: Toplane spremne za grejnu sezon | URANAK1

Ostavite komentar