SVI JEDEMO OVU ČOKOLADU, A NIKO NE ČITA DEKLARACIJU Pogledajte šta su počeli da ubacuju unutra!

Ako vam se čini da su rafovi u prodavnicama puni novih, „inovativnih“ čokolada sa raznim punjenjima, ukusima i dodacima – niste pogrešili. Međutim, iza te šarene ponude krije se ozbiljan problem koji pogađa celu Evropu – čokolada sve brže postaje luksuz, a njen ključni sastojak, kakao, sve je skuplji i ređi.

Prema analizi objavljenoj na portalu Euronews, čokolada je među namirnicama koje su prošle godine najviše poskupele u Evropskoj uniji. U proseku, cena joj je porasla za čak 17,8 odsto, što je više nego cena govedine i teletine (oko 10 odsto), ali i smrznutog voća, koje je poskupelo za 13 odsto.

Shutterstock

Zašto kakao postaje zlato?

Glavni razlog poskupljenja je dugotrajan rast cene kakaa, koja se u Evropi od 2022. godine utrostručila. Najveći udar dolazi iz zapadne Afrike, pre svega iz Gane i Obale Slonovače, koje zajedno proizvode oko 60 odsto svetskog kakaa.

Klimatske promene u tim zemljama dovele su do suša i loših prinosa, što je direktno uticalo na globalne zalihe. „Visoka cena čokolade nije iznenađenje. Rast cena kakaa traje godinama, ali je poslednjih godina posebno naglo skočio“, objašnjava ekonomski analitičar Damir Novotni.

Zašto su čokolade sve manje – čokoladne?

Poskupljenje kakaa ne vidi se samo na cenama, već i u sastavu proizvoda. Proizvođači su se prilagodili tako što su smanjili udeo kakaa, a povećali količinu punjenja i dodataka. Voćna punjenja poput jagode, maline, pomorandže, višnje ili kokosa, zatim kreme od lešnika, karamele, kikirikija i vanile, ali i keksi i hrskavi dodaci, sve su češći sastojci modernih čokolada.

„Proizvođači uvode više ukusa i punjenja kako bi izbegli nagli skok cena. Čokolade sa visokim procentom kakaa znatno su skuplje“, kaže Novotni.

K1info

Drugim rečima, što je kakao skuplji – to je više čokolade sa kremama i dodacima, a manje one sa visokim procentom čistog kakaa. Sličan princip već godinama se koristi kod proizvoda označenih kao „sa ukusom čokolade“, jer nemaju dovoljno kakaa da bi se uopšte smatrali pravom čokoladom.

„Ako želite čokoladu sa 80 odsto kakaa, morate biti spremni da platite više. Cena kilograma kakaa na tržištu trenutno je oko 10 evra, što je veoma visoko“, upozorava Novotni.

Povratak „šećernih tabli“ i zamena za kakao

Tokom ekonomskih kriza osamdesetih godina, bile su popularne tzv. šećerne table – proizvodi sa manje od 20 odsto kakaa. I danas postoje slični proizvodi, ali potražnja za slatkišima sa visokim udelom šećera i niskim procentom kakaa znatno je manja nego nekada.

Kako klimatske promene sve više pogađaju tradicionalna područja uzgoja kakaa, naučnici traže dugoročnija rešenja. Razmatra se mogućnost uzgoja kakaa u drugačijim mikroklimama, ali i razvoj novih, otpornijih sorti. Za sada konkretnih rezultata nema, pa se očekuje da će cena kakaa – a samim tim i čokolade – nastaviti da raste.

Fermentisane žitarice umesto kakaa?

Deo industrije već eksperimentiše sa alternativama koje bi trebalo da oponašaju ukus prave čokolade. Neke kompanije koriste fermentisane žitarice i mahunarke, uključujući pirinač, kako bi postigle sličnu teksturu, ukus i tačku topljenja – ali bez pravog kakaa.

Iako su takvi proizvodi još u fazi probijanja na tržište, jasno je da čokolada kakvu poznajemo prolazi kroz jednu od najvećih promena u svojoj istoriji. Zato sledeći put, pre nego što stavite omiljenu tablu u korpu – bacite pogled na deklaraciju. Možda više jedete krem i šećer nego čokoladu.

BONUS VIDEO:

Ostavite komentar