KO JE I ŠTA RADI "ŠERIF ZA VRUĆINE"? Ekstremna toplota je stvorila potrebu za ovim zanimanjem!

Gradovi Atina, Daka, Fritaun i Santjago de Čile pokušavaju da se zaštite od sve ekstremnijih vrućina, a tome im pomažu tzv. Chief Heat Officers - gradski službenici, ili kako to ponegde zovu "šerifi" za zaštitu od vrućina, koji pomažu lokalnim vlastima u analizi situacije na terenu, izradi planova akcije i sprovođenju zaštitnih mera.

To uključuje, na primer, planiranje hladnijih trotoara i krovova, ali i strategije za hitne slučajeve, piše nemački Dojče vele navodeći kao primer gradu Fritaun u Sijera Leoneu, gde službenici za vrućine učestvuju u pošumljavanju gradskih površina, jer one pomažu da grad dobije hlad.

Atlantski savet pokrenuo je 2021. koncept imenovanja gradskih službenika, odnosno "šerifa" za zaštitu od vrućina.

Prema procenama Saveta, do 2050. godine čak 3,5 milijardi ljudi biće pogođeno ekstremnom toplotom, od kojih polovina u urbanim sredinama.

Ekspert za vrućine iz Centra za klimatsku otpornost pri Atlanskom savetu i bivša službenica za vrućinu u Atini Eleni Mirivili ocenjuje da bi zato gradovi trebalo ozbiljno da se pripreme.

Šta je zadatak službenika za vrućinu?

- Obično se problem vrućine rešava tek kad dođe do velike krize - toplotnog talasa, požara ili suše. A kada to prođe, sve se zaboravi - kaže Mirivili.

Zadatak službenika za vrućinu nije samo da pripremi grad na takve situacije i zaštiti posebno ugrožene grupe, već i da pomogne svim relevantnim institucijama da razviju dugoročne planove za rashlađivanje gradova.

Prema rečima Mirivili vrućine moraju da se uzimaju u obzir još prilikom planiranja ulica, trgova i zgrada, odnosno u svim važnim političkim odlukama, što je najteži deo posla.

- Ne mogu da kažem da mi je to u Atini u potpunosti uspelo. Ali, uspela sam da promenim dotadašnji način razmišljanja i ljudi sada shvataju da je vrućina ozbiljna pretnja zdravlju, ekonomiji i društvu - kaže Mirivili koja je za ta pitanja bila zadužena u glavnom gradu Grčke od 2021. do 2023. godine.

Atlantski savet do sada je podržao osnivanje osam takvih službenika širom sveta, a Mirivili dodaje da se ideja sve više širi.

- Ako gradonačelnik prepozna važnost tog problema, službenici za zaštitu od vrućine mogu da učine čuda - da pronađu budžet, koordiniraju između različitih odeljenja i zaista da pokrenu stvari - smatra ona.

"Biće mnogo opasnije"

Upozorava i da vrućina koju sada osećamo nije ništa u poređenju s onim što nas tek čeka.

- Biće mnogo opasnije, a ljudi toga još nisu svesni. Zato je rad na rešenjima sada važniji nego ikad - smatra ona.

U SAD, Keniji i gradovima poput Londona, Ženeve i Pariza, koncept je već zaživeo, Indija je čak usvojila zakon kojim se svakoj tamošnjoj saveznoj državi nalaže da imenuje službenika za vrućinu.

Između maja 2024. i maja 2025, oko četiri milijarde ljudi (pola svetske populacije) doživelo je najmanje 30 dodatnih dana ekstremne vrućine, što pokazuje izveštaj više institucija, uključujući i Crveni krst.

U 195 od 247 analiziranih zemalja i regiona, zbog globalnog zagrevanja broj takvih dana se, u najmanju ruku, udvostručio. Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije (SZO), godišnje oko pola miliona ljudi umire od posledica toplotnih udara - većina ih živi u Aziji, ali i u Evropi, naročito jugoistočnoj, a 2024. zabeležena je druga najtoplija godina od početka merenja.

U Nemačkoj i širom EU broj starijih osoba, koji su posebno ugrožene raste. Grad Finiks (Arizona, SAD) formirao je šestočlani tim koji se bavi isključivo zaštitom od vrućina.

Tokom leta su na raspolaganju hitni smeštaji za rashlađivanje, kao i centri i stanice s pitkom vodom, dok se u Barseloni za to koriste i muzeji i biblioteke, kao mesta za odmor i rashlađivanje.

U Nemačkoj gradovi kao što su Keln i Frajburg već imaju prve akcione planove, informativne kampanje i mere za zaštitu ugroženih grupa, a uvode se sistemi ranog upozoravanja i pojačano ozelenjavanje gradskih "vrućih tačaka".

U Frajburgu se fokus stavlja na zelene površine i brzo dostupnu hladovinu, Keln je proširio senila na javnim zgradama, a Evangelistička crkva u Nemačkoj ponudila je crkve kao rashladna skloništa.

U švajcarskom Bazelu se, umesto velikih građevinskih projekata, koristi mobilno zelenilo, a taj grad planira i uklanjanje betonskih površina i njihovu zamenu zelenim.

Ipak, prema Alijansi za klimatske promene i zdravlje, Nemačka znatno zaostaje kada je reč o sveobuhvatnoj zaštiti od vrućina.

Predsednik Nemačke lekarske komore Klaus Rajnhart naglasio je da toplotni talasi postaju češći, duži i intenzivniji na šta društvo mora da se pripremi - vrućina pogađa sve, bez obzira na godine ili zdravstveno stanje.

Predsednik Alijanse za klimatske promene Martin Herman kaže da mi kao društvo još nismo shvatili kada i koliko vrućina postaje opasna.

- U Nemačkoj od vrućine umre više ljudi nego u saobraćajnim nesrećama. Zbog toga traži obaveznu primenu mera zaštite na lokalnom nivou i veću finansijsku i kadrovsku podršku - rekao je on.

BONUS VIDEO:

Ostavite komentar