ZAVRŠENI RAZGOVORI SA MISIJOM MMF: Makroekonomski rezultati Srbije i dalje snažni

Narodna banka Srbije (NBS) saopštila je da su danas završeni razgovori misije Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) s delegacijom Srbije i da je generalna ocena predstavnika misije MMF-a da su makroekonomski rezultati Srbije i dalje snažni, kao i da se očekuje ubrzanje rasta sa tri odsto u 2025. na četiri odsto u 2026. godini i u srednjem roku.

Kako se navodi, s predstavnicima misije MMF-a postignut je dogovor o prvom razmatranju u okviru Instrumenta za koordinaciju politika, koji treba da odobri Izvršni odbor MMF-a. 

Dodaje se da su obavljene i redovne konsultacije po članu IV Statuta MMF-a.

"Tržište rada je i dalje snažno, inflacija se smanjuje, devizne rezerve su visoke, javni dug opada, a banke su dobro kapitalizovane i likvidne", navodi se u saopštenju NBS.

Naglašava se i da iako u kratkom roku na rast utiču globalne neizvesnosti i domaći faktori, očekuje se njegovo ubrzanje sa tri odsto u 2025. na četiri odsto u 2026. godini i u srednjem roku, a očekuje se da će, nakon prvog tromesečja, rast ojačati podstaknut realizacijom državnog investicionog programa i povećanjem izvoznih kapaciteta prerađivačke industrije. 

Priliv stranih direktnih investicija je usporio, ali se očekuje da će, zajedno sa izvozom, nastaviti da podržava rast deviznih rezervi, koje su već na visokom nivou.

NBS navodi i da je ukupna inflacija je vraćena u granice ciljanog raspona centralne banke Srbije, zahvaljujući, između ostalog, i smanjenju cena energenata i usporavanju bazne inflacije. 

Tome je, kako se naglašava doprinela i monetarna politika koja je adekvatno restriktivna i treba da ostane takva s obzirom na rizike od rasta cena.

Ocena je i da fiskalni deficit u periodu 2025-2027. neće premašiti tri odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP), čemu će doprineti i primena posebnih fiskalnih pravila o indeksiranju zarada u javnom sektoru i penzija, kao i da će sve dodatne potrebe za potrošnjom biti unutar deficita od tri odsto BDP uz pažljivu prioritizaciju javnih investicija i preraspodelu budžeta. 

Ovaj uravnotežen pristup prioritetima u oblasti infrastrukture, socijalne zaštite i drugim prioritetnim oblastima potrošnje, kako se dodaje, obezbediće da javni dug nastavi da pada, dodatno jačajući fiskalni kredibilitet i poverenje investitora.

NBS u saopštenju navodi i da se uz makrofinansijsku stabilnost, očekuje nastavak reformi u cilju daljeg jačanja poslovnog okruženja i povećanja produktivnosti, uključujući modernizaciju propisa koji uređuju tržište rada, kao i dalju digitalizaciju pojedinih segmenata javnog sektora i pravosuđa. 

"Reforme u energetskom sektoru napreduju, ali predstoje dalje aktivnosti kako bi se obezbedile finansijska održivost i operativna efikasnost u državnim preduzećima. I u ovakvom globalnom okruženju makroekonomski rezultati Srbije su i dalje snažni i naša zemlja je izgradila znatne odbrambene mehanizme za suočavanje s rizicima - devizne rezerve i državni depoziti su visoki, javni dug opada, a banke su dobro kapitalizovane i likvidne", dodaje se.

ATA Images

Centralna banka Srbije naglašava i da je tokom razgovora guverner NBS Jorgovanka Tabaković istakla da se u Srbiji sprovode dobre i koordinirane politike i da je međugodišnja inflacija u granicama cilja tri plus/minus 1,5 odsto i u aprilu je iznosila četiri odsto.

Ona je navela i da će u narednom periodu inflacija nastaviti da usporava i krajem godine će se približiti centralnoj vrednosti cilja od tri odsto što je nivo oko koga će se kretati do kraja horizonta projekcije.

"Naše devizne rezerve su na izuzetno visokom nivou mereno svim pokazateljima, uključujući i metriku MMF-a, i pokrivaju blizu sedam meseci uvoza robe i usluga. U izveštajima svih rejting agencija, kao jedan od važnih elemenata koji nas izdvaja pozitivno u odnosu na zemlje uporedivog kreditnog rejtinga jesu upravo visoke devizne rezerve zemlje, koje smo kreirali tokom prethodnih više od deset godina", rekla je ona.

Tabaković je kazala i da ove godine očekujemo stopu rasta od 3,5 odsto zahvaljujući i faktorima na strani ponude, dok za 2026. i 2027. godinu projektujemo privredni rast u rasponu između četiri i pet odsto čemu će doprinositi i planirane investicije u okviru programa "Skok u budućnost - Srbija Ekspo 2027".

"Priključili smo se području SEPA, za koje smo odavno bili spremni, ali sada imamo priliku da i platni promet sa zemljama EU učinimo efikasnijim i jeftinijim. Mi smo u Srbiji u domaći platni promet, koji čini najveći deo svakodnevnih plaćanja građana i preduzeća, odavno uveli najsavremenije servise zasnovane na transakcijama koje se izvršavaju u nekoliko sekundi", rekla je ona.
Generalno i pojedinačno, kako je naglasila, banke u Srbiji su dobro kapitalizovane i imaju visoke rezerve likvidnosti, odnosno pokazatelj adekvatnosti kapitala na nivou sistema je 21 odsto, pokazatelj pokrića likvidnom aktivom je 190 odsto, a pokazatelj neto stabilnih izvora finansiranja - 178 odsto.

Guverner NBS je kazala i da se dosadašnje ublažavanje monetarne politike prenelo u punoj meri na kamatne stope na tržištu novca i dinarskog kreditiranja, a ublažavanje monetarne politike Evropske centralne banke na cenu zaduživanja u evrima kod nas. 

"Uz dalje ublažavanje kreditnih standarda za stanovništvo, to je doprinelo ubrzanju kreditne aktivnosti na 10,5 odsto u aprilu, uz rast kredita privredi za osam odsto, a stanovništvu za 12 odsto. Po svim tim osnovama, učešće problematičnih kredita u ukupnim kreditima je na najnižem nivou od 2,3 odsto", rekla je Tabaković.

Navela je i da imamo i pozitivne efekte po osnovu ograničenja kamatnih stopa, koji se mogu odlično videti na primeru stambenih kredita, gde smo, kako je naglasila sprečili potencijalan rast problematičnih stambenih kredita i njihovo učešće u ukupnim stambenim kreditima u aprilu ove godine svedeno je na 1,25 odsto.

"I prosečna stopa rasta BDP Srbije u prethodnih sedam godina od blizu četiri odsto (realan rast) govori o dobrim politikama i dobrom ambijentu koji smo stvorili. To potvrđuju i podaci da je u prethodnih sedam godina u Srbiju u proseku investirano oko  milijarde evra stranih direktnih investicija godišnje, ili 6,8 odsto BDP u proseku, uz rekord koji je postignut prošle godine sa 5,2 milijarde evra. I to što oko 80 odsto stranih direktnih ulaganja čine ulaganja u vlasnički kapital i reinvestiranu dobit govori da investitori u Srbiji šire postojeće projekte i pokreću nove, uprkos problemima na matičnim tržištima", rekla je ona.

Tabaković je naglasila da su u Srbiji i u uslovima izraženih geoekonomskih i geopolitičkih rizika postignuta sva tri cilja - snažan pad inflacije i njeno kretanje unutar ciljanog koridora, očuvana i dodatno ojačana finansijska stabilnost i
realan rast BDP je među najvišima u Evropi i uz rast zaposlenosti i smanjenje nezaposlenosti potvrđuju da smo sprovodili dobre politike.

"Oni su i potvrda da ćemo tako nastaviti da radimo i u narednom periodu”, zaključila je guverner NBS.

BONUS VIDEO:

 

Ostavite komentar