SANKCIJE GUTAJU NIS, A SRBIJA PLAĆA DEBELO! Šteta premašila milijardu evra, budžet ostao bez stotina miliona

Naftna industrija Srbije (NIS) nastavlja da trpi posledice sankcija, a šteta se ne odražava samo na poslovanje kompanije već i na državni budžet. Prema pouzdanim procenama, gubici koje su sankcije nanele NIS-u premašuju milijardu evra, dok je država ostala bez stotina miliona evra prihoda.

Dok naftne kompanije širom sveta beleže rekordne profite, NIS se suočava sa ozbiljnim poslovnim ograničenjima. Kompanija je prošle godine poslovala s gubitkom, dok je u prvih osam meseci ove godine ostvarila neto dobit od 23,1 milijarde dinara, odnosno oko 180 miliona evra.

Ipak, ta zarada mogla bi da bude znatno veća da kompanija već dve godine nije opterećena sankcijama američkog OFAK-a (Kancelarije za kontrolu strane imovine). Zbog njih je krajem prošle godine morala da zaustavi rafineriju u Pančevu, a procene ukazuju da bi, bez ovih ograničenja, zarada mogla da dostigne čak milijardu evra, pa i više.

Naftu i repromaterijal plaćaju isključivo gotovinom

Dodatni teret za NIS predstavlja način na koji kompanija nabavlja naftu, repromaterijal i rezervne delove. Prema informacijama potvrđenim za Kurir, sve to mora da plaća u gotovini, i to po visokim cenama, što dodatno smanjuje profitabilnost kompanije u kojoj Srbija ima 29,87 odsto vlasništva.

Istovremeno, visoke berzanske cene nafte značajno su povećale zaradu najvećih naftnih kompanija, kako u regionu tako i širom sveta.

Primer je „Britiš petroleum“, koji je u prvom kvartalu 2026. ostvario 143 odsto veću zaradu nego u istom periodu prethodne godine. Ipak, za poređenje sa NIS-om posebno je značajan mađarski MOL, koji se ujedno bori za vlasništvo nad srpskim naftnim gigantom.

MOL beleži ogroman profit, a NIS čeka rasplet pregovora

Američki OFAK izdao je MOL-u licencu koja mu omogućava da do 28. februara završi pregovore o kupovini NIS-a. Međutim, to odobrenje ne znači da mađarska kompanija može automatski da preuzme vlasništvo, jer je za taj korak potrebna nova dozvola.

MOL je ostvario skoro 900 miliona evra dobiti, uz rast od 143 odsto u poređenju sa prethodnom godinom. Koliko je naftni sektor profitabilan pokazuje i primer hrvatske INA, koja posluje u okviru MOL-a.

Ova kompanija je u prvih devet meseci zabeležila rast dobiti od 115 odsto, uz zaradu od 303,6 miliona evra. Takav rezultat ostvaren je gotovo isključivo preprodajom goriva, budući da je rafinerija u Rijeci, nakon renoviranja, ponovo počela da prerađuje naftu tek 1. septembra i dostigla 70 odsto kapaciteta prerade.

Zabrana izvoza dodatno smanjuje zaradu

Pored sankcija, NIS se suočava i sa potpunom zabranom izvoza derivata, kao i državnom politikom rezervi. Ove mere uvedene su u iznuđenoj političko-ekonomskoj situaciji kako bi se sačuvala stabilnost snabdevanja domaćeg tržišta i održale koliko-toliko prihvatljive cene, posebno dizela.

Zahvaljujući tome, građani i privreda u Srbiji u manjoj meri su osetili posledice energetske krize izazvane ratom Irana, Izraela i SAD. Međutim, takva politika istovremeno je uticala na profitabilnost NIS-a, ali i na prihode državnog budžeta.

Srbija ostala bez ogromne zarade i dividendi

Koliko je NIS mogao da prihoduje pokazuje i poslovanje iz 2023. godine, kada je neto dobit kompanije premašila 788 miliona evra. Tada se u državni budžet slilo više od 60 miliona evra na ime dividende.

Da nije bilo sankcija i političkih ograničenja, procenjuje se da bi NIS u 2026. mogao da ostvari znatno bolje rezultate nego pre tri godine. Srbija bi, na osnovu svog vlasničkog udela, mogla da računa na dobit veću od 100 miliona evra.

Kada se tome dodaju i sredstva kojih se država odrekla kroz deo akciza, jasno je da su finansijske posledice sankcija za Srbiju izuzetno velike. Ukupan gubitak meri se stotinama miliona evra.

Promena vlasništva postala jedan od ključnih prioriteta

Zbog svih ovih okolnosti, hitno rešavanje pitanja vlasništva nad NIS-om postalo je jedan od najvažnijih prioriteta srpske ekonomije.

I dalje ostaje otvoreno pitanje da li će ruski vlasnici zaista prodati NIS mađarskom MOL-u, posebno u trenutku kada iz Budimpešte stižu najave da bi Mađarska od Nove godine mogla da obustavi kupovinu energenata iz Rusije.

Rasplet pregovora i pitanje budućeg vlasništva nad NIS-om tako ostaju među ključnim nepoznanicama za kompaniju, ali i za srpsku ekonomiju, prenosi Kurir biznis. 

BONUS VIDEO

Ostavite komentar