PROMENE NA TRŽIŠTU RADA Donose nove uslove za zaposlene i poslodavce u letnjoj sezoni

Sezona zapošljavanja koja u Srbiji počinje s prvim toplim danima ove godine izgleda drugačije od one pre samo dve sezone. Nacionalna služba za zapošljavanje u mesečnim izveštajima beleži više sezonskih oglasa nego prošlog proleća, dok poslodavci uz osnovnu satnicu nude i pakete koji su donedavno pratili samo ugovore o radu na neodređeno. Prevoz do mesta rada postao je uobičajeni deo ponude, naročito kod gazdinstava udaljenijih od većih naselja, a topli obrok u smeni već se podrazumeva u svakom ozbiljnijem oglasu. Veći poslodavci u ugostiteljstvu i poljoprivredi dodaju i smeštaj, dok hotelski lanci na planinama u poslednjih godinu dana eksperimentišu s privatnim zdravstvenim osiguranjem kao alatom za zadržavanje radnika koji se vraćaju iz sezone u sezonu.

Freepik.com

Gde se traže ruke

Najveću potražnju i ove sezone diktiraju četiri sektora, ali tempo zapošljavanja u njima nije isti. Turizam i ugostiteljstvo prednjače na Kopaoniku i Zlatiboru, gde hotelske kuhinje pune kuvarska mesta već u maju, a recepcije pred junske rezervacije traže osoblje koje govori najmanje jedan strani jezik. Vojvođanske plantaže od kraja juna pozivaju beračice i berače za maline, dok se ka jugu sezona produžava kupinama u centralnoj Srbiji i breskvama u Braničevu i Pomoravlju do sredine avgusta. Gradilišta u Beogradu, Novom Sadu i Nišu javljaju isto već nekoliko godina zaredom: tesare i armirače dovoze sa terena ili iz Severne Makedonije, jer domaća ponuda više ne pokriva tempo izgradnje.

Tržište više ne stoji unutar svojih granica. Radnik koji u martu razmišlja gde će raditi leto bira između srpske, hrvatske i grčke satnice, pri čemu se sve češće porede neto iznosi nakon troškova prevoza i smeštaja. Dnevne novosti o uslovima rada u regionu kruže brzo, prenose se tabelarno po sektorima i ulaze u razgovore između poslodavaca i posrednika pre nego što oglas uopšte bude objavljen. Agencije za posredovanje primećuju i drugi pomak: kandidati u razgovor dolaze pripremljeni, znaju koliko isti posao plaća preko granice i traže obrazloženje.

Računica koja zbunjuje

Najveći broj nesporazuma između sezonca i poslodavca nastaje upravo tamo gde bi trebalo da bude najmanje prostora za tumačenje, na liniji između ugovorenog i isplaćenog. Bruto i neto plata u sezonskom radu ne računa se po istom obrascu kao kod stalnog zaposlenja, ali ni u jednom ni u drugom slučaju doprinosi i porez ne nestaju, već menjaju metod obračuna i raspodelu opterećenja.

Pojednostavljeni režim za poljoprivredne sezonce, koji u srpskom pravnom okviru postoji od 2019. godine, dozvoljava poslodavcu da angažovanje prijavi i obračuna preko portala Poreske uprave Republike Srbije, bez klasičnog ugovora o radu. Doprinosi za penzijsko i invalidsko osiguranje uplaćuju se po dnevnici, kao i osiguranje za slučaj povrede na radu, pa sezonac koji ovog leta radi u zasadima maline nije pravno u istoj poziciji kao zidar na gradilištu u Zemunu, gde se obračun radi po opštem režimu sa porezom na zarade. Posledica je merljiva: u poljoprivredi razlika između bruto i neto iznosa ostaje manja, dok je u građevini i ugostiteljstvu osetnija, što kandidati ne shvataju uvek pre potpisivanja.

Bruto i neto plate vrede kao prvo, ne kao deseto pitanje u razgovoru. Granski sindikati u Srbiji godinama ponavljaju isto upozorenje, i ono ostaje aktuelno: usmeni dogovor o satnici nema pravnu težinu, a u slučaju neisplate ili povrede na radu radnik bez pisanog ugovora gubi osnovu za prijavu inspekciji. Onome ko se prvi put susreće sa ovom materijom, kalkulator na sajtu Poreske uprave razlaže dnevnicu po vrsti angažovanja i jasno pokazuje gde i koliko ide novac pre nego što stigne na račun.

Smene koje pomera toplota

Letnji rad na otvorenom danas izgleda drugačije nego pre desetak godina, manje zbog tehnologije a više zbog termometra. Temperature koje sredinom jula prelaze 38 stepeni u poslednjih nekoliko sezona postale su deo proseka, a Republički hidrometeorološki zavod toplotne talase najavljuje češće i sa kraćim razmacima između upozorenja. Inspektorat za rad i prethodnih godina pojačavao je nadzor nad gradilištima i poljoprivrednim gazdinstvima tokom najvećih vrućina, a poslodavci očekuju istu praksu i ove sezone, sa težištem na pijaćoj vodi, hladovini i raspoređenim pauzama.

Vremenska prognoza postala je obavezan deo jutarnjeg planiranja na gazdinstvima i gradilištima. Berbe u severnom Banatu i Bačkoj počinju u prvim časovima posle svitanja i završavaju se pre podneva, dok hladnjače u Mačvi i Pomoravlju prilagođavaju prijem voća ritmu berača koji ubrzavaju pred najavljenu nepogodu. Gradilišta u Beogradu i Novom Sadu raspoređena su u dve smene, ranojutarnju i kasnopopodnevnu, sa prekidom u najvrelijem delu dana. Stručne preporuke Uprave za bezbednost i zdravlje na radu, koje godinama upozoravaju na rizik toplotnog udara, sada se primenjuju strože: oprema je prilagođena dužem izlaganju suncu, a obaveza obezbeđivanja hladovine i vode više nije pitanje dobre volje poslodavca.

Iznenadne oluje u Šumadiji i istočnoj Srbiji prekidaju radove u trenutku, ponekad sa štetom koja prevazilazi cenu jedne radne sezone. Dnevne novosti iz hidrometeorološkog sektora ulaze u dnevni raspored gazdinstva, jer pogrešna procena znači uništen rod ili neisplaćenu smenu. Za poslodavce van urbanih sredina, provera prognoze postala je deo jutarnjeg rituala kao i pregled liste zaduženja.

Pritisak iz redovnih sektora

Radnik koji ovog leta potpisuje sezonski ugovor ima na raspolaganju više informacija nego pre samo dve godine. Dnevne novosti iz oblasti zapošljavanja sve češće prelaze sa opštih saveta na analize po granama, sa konkretnim ciframa po sektoru i uz precizan datum perioda iz kojeg potiču podaci. Nacionalna služba za zapošljavanje u mesečnim izveštajima objavljuje raščlanjene podatke o sezonskim oglasima i prosečnim satnicama, dok poređenje neto iznosa u zemljama okruženja uzima u obzir poreze i doprinose svake zemlje pojedinačno.

Rast prosečnih zarada u industriji i u IT sektoru vrši posredan pritisak na ponude za sezonsku radnu snagu. U višoj kategoriji ugostiteljskih objekata, koji rade tokom cele godine i koji teško zadržavaju iskusno osoblje, satnice se približavaju nivoima koji su godinama bili argument za odlazak u Hrvatsku ili Sloveniju. Razlika između bruto i neto plata ovde se postavlja drugačije, jer dodaci za smeštaj, plaćeni dani odmora i regres ulaze u ukupnu kalkulaciju koja u domaćinstvu sezonca pravi osetnu razliku između dve naizgled slične ponude.

Freepik.com

Promene se vide i u strukturi zahteva. Poslodavci sve češće traže univerzalne radnike, na primer kuvara koji može da pokrije i organizaciju manjeg događaja, ili recepcionera koji vlada osnovnim softverom za rezervacije i komunikacijom na engleskom jeziku. Agencije za posredovanje beleže porast potražnje za sezoncima koji se vraćaju u istu firmu drugu ili treću godinu zaredom, što menja sliku po kojoj se sezonski rad smatrao prelaznim. Satnica i sigurnost ugovora ostaju osnovni kriterijumi prilikom izbora poslodavca, kojima se kod poslova na otvorenom sve češće pridružuje i vremenska prognoza kao stvarni faktor odluke.

Broj oglasa na portalu Nacionalne službe za zapošljavanje pokazuju i jednu manje očiglednu promenu: smanjenje udela "preko leta, otvoreno za sve" formulacija i porast pozicija sa preciznim opisom poslova i tačnim iznosima. Posrednici beleže i veći broj pitanja kandidata o uslovima rada pre potpisivanja, što pre pet godina nije bila uobičajena praksa za sezonske angažmane. Tržište koje se godinama oslanjalo na usmene dogovore polako uvodi pisani trag kao standard, a to već menja način na koji srpska domaćinstva ulaze u letnju sezonu rada.

BONUS VIDEO:

Ostavite komentar