ZAVRŠEN TRODNEVNI SAMIT DELEGATA EXPO 2027 U BEOGRADU: Rekordan broj zemalja potvrdio učešće, sve otkriveno u "Uranku"

U Beogradu je završen trodnevni samit delegata EXPO 2027, koji je okupio predstavnike velikog broja država iz celog sveta.

Velika pažnja javnosti usmerena je i na projekat u Surčinu, gde se gradi moderan kompleks koji mnogi nazivaju „pametnim gradom“ budućnosti. O tome kako će izgledati ovaj projekat i šta će doneti srpskoj privredi govorio je direktor EXPO Danilo Jerinić, koji je gostovao u emisiji "Uranak" na televiziji K1.

Jerinić je na početku objasnio šta u praksi znači potpisivanje novih ugovora sa državama koje će učestvovati na izložbi.

- Učešće je potvrdilo 138 zemalja učešće 2027. godine. Imamo usmene potvrde, pa pismene potvrde, pa imamo potpisivanje ugovora. Kada dobijemo pismenu potvrdu jedne Vlade, to je apsolutna garancija da će učestvovati i onda mi njih onda objavljujemo kao zemlju učesnicu. Što znači, mi do danas imamo 138 zemalja koje su potvrdile i u njih ulazi i ovih 13 ugovora koje smo potpisali. To je rekord kada su u pitanju specijalizovane EXPO izložbe, raniji rekord je bio u Astani sa 115 učesnika. Podigli smo lestvicu visoko, ali mi imamo još vremena da pregovaramo sa još zemalja tako da broj može da bude i veći - objašnjava Jerinić.

On je dodao da rokovi igraju važnu ulogu u planiranju izložbe, jer zemlje koje se kasnije prijave dobijaju manji prostor za predstavljanje.

- Bitno je naglasiti da što se neke zemlje kasnije odluče da učestvuju, to se njihov obim smanjuje za tu izložbu, ne mogu da organizuju veliku izložbu, ali mogu da se predstave u određenoj meri. Neće dobiti veći, nego manji paviljon - kazao je.

U Beogradu je tokom tri dana boravilo oko 470 delegata iz celog sveta, među kojima su bili ministri, državni sekretari, ambasadori i drugi visoki predstavnici država.

- Imali smo ministre, državne sekretare, pomoćne ministre, ambasadore i zaista je bilo veliko zadovoljstvo biti domaćin u Beogradu svim tim ljudima i raditi ova tri dana događaj. Oduševljeni su našom organizacijom, pripremom. Mnogi od njih su imali operativnih problema dolaskom za Srbiju, zbog cele situacije koju imamo na Bliskom istoku. Mnogim delegacijama su bile konekcije Abu Dabi, Doha i Dubai. Imali smo operativni košmar sedam dana pred događaj, gde smo 24 sata radili. To je bilo u našoj organizaciji. Radili smo u saradnji sa njihovim Vladama, predstavnicima. Čim čujete da se neki let otvara, javljate im, oni javljaju nama, ubacujemo ljude u te letove. Pa dođu u Evropu, do Berlina, pa onda organizujemo mi dalje dolazak do Beograda. Bilo je jako dinamično, ali smo i pored toga okupili veliki broj delegata iz celog sveta - rekao je Jerinić.

Kako je naveo, tokom samita održan je i međunarodni sastanak učesnika.

- IPM je počeo u utorak. To je internacionalni sastanak učesnika koji su potvrdili učešće. Mogu da dođu i oni koji nisu potvrdili učešće, imali smo jedan broj zemalja koji su pratili onlajn, što nam govori da imamo mogućnost za još učesnika. Ovakav sastanak smo imali i u junu prošle godine, koji nam je u velikoj meri poslužio kao prekretnica da ubrzamo zemlje da se prijave za učešće, što se i dogodilo. Ovo nam je operativna prekretnica za sve zemlje, koje su procedure koje moraju da prođu - objasnio je.

K1 televizija

Prema njegovim rečima, organizacija samita ocenjena je izuzetno visoko od strane delegata koji imaju iskustva sa organizacijom najvećih svetskih izložbi.

- Odradili smo na vrhunskom nivou, pružili smo kvalitetne informacije, zadovoljni su svi delegati. Rekli su nam da je to najbolji sastanak u poslednjih deset godina koji su imali. To su ljudi koji su radili Japan, Dubai, Milano, Astanu. Jako sam ponosan zbog svega toga - dodaje Jerinić.

Poseban izazov predstavlja i organizacija narednih koraka do decembra, kada će zemljama učesnicama biti predati prostori za njihove paviljone.

- Od ovoga zavisi da oni razumeju šta ih čeka sledeći mesec, pa onaj tamo mesec, jer prvi decembar nam je ključ, jer moramo da im predamo ključ. Imamo dve dinamike – mi kao zemlja moramo da im obezbedimo prostore, da dobiju prostore, a oni imaju drugu dinamiku da isprojektuju svoj paviljon. Mnogo je tu elemenata i ljudi koji će raditi na tome da bi bili spremni za 1. decembar. A za sve te poslove moraju da angažuju naše firme - kazao je.

Tokom trodnevnog boravka u Beogradu, delegacije su imale priliku da obiđu i gradilište EXPO kompleksa u Surčinu, gde su mogli iz prve ruke da vide kako napreduju radovi na budućem izložbenom prostoru i pratećoj infrastrukturi.

- Oduševljeni su. Bili su u junu prošle godine, fascinirani su koliko su radovi uznapredovali do danas. Videli su broj radnika, mašina, nisu mogli da veruju kako na gradilištu sve funkcioniše. EXPO selo, stanovi su skoro gotovi, fasade na nekim delovima zgrade su gotovi, unutar zgrade se radovi završavaju, imamo sajamske hale koji dobijaju svoje oblike, zatvaraju se. Mi smo u nekim halama pošto su podovi gotovi, obeležili njihove paviljone gde su, koje su veličine, što je bilo značajno i da razumeju vizuelno izgleda. S obzirom da mi imamo i konekcije između tih hala, avenije, da razumeju koliko su velike, široke, koliko im pružaju mogućnosti, da svi oni, do Promenade one na centralnim halama, koji su unutar hala, da imaju mogućnost da razumeju da će i tu biri veliki broj ljudi. Verujem da smo uradili veliki posao i da smo ih na ovaj način dodatno motivisali - objasnio je Jerinić.

Direktor EXPO 2027 Danilo Jerinić objasnio je i kako će izgledati naredni koraci u realizaciji projekta, kao i rokovi koji su ključni za pripremu izložbe.

- Prvi deo stanova, od 1500, petsto će biti spremno u septembru za upotrebu, kako bi zemlje učesnice mogle da bukiraju za ljude koji će raditi na opremanju njihovim paviljona. Prvog decembra, ali ja iskreno mislim da ćemo neke hale uspeti da završimo i pre. Predaćemo im prostore i paviljone, oni će krenuti sa radovima sa firmama koje su angažovali ovde u Srbiji. Oni treba sve radove da završe do najkasnije 15. aprila 2027. i da u tih mesec dana kojih ostane testiramo kompletno ceo prostor i sajt EXPA. Da uradimo probe, testiramo izložbe. Mi radimo sve primarne sisteme, svih instalacija, kompletno sve kao jedinstven sistem, oni se sa svojim sekundarnim sistemima nadovezuju na naš sistem. Ima tu dosta tehnološkog procesa koji mora da bude uvezan, kako ne bi došlo do ispadanja iz sistema. Tih mesec dana nam služi za testiranje, uvezivanje i uklanjanje ako bude nekih sitnih problema i da tog 15. maja budemo spremni i dočekamo izložbu. Možda ćemo u aprilu dozvoliti određeni broj ulazaka javnosti i običnih ljudi, kako bi testirali u pravom smislu te reči. Da uradimo predpromociju izložbe i EXPA.“

Govoreći o konceptu paviljona, objašnjava da su zemlje učesnice podeljene u nekoliko kategorija u zavisnosti od veličine prostora koji će koristiti za svoje predstavljanje.

- Paviljoni su podeljeni u četiri kategorije. Tri kategorije su individualne zemlje, one su 300, 600 i 900 i oni idu u dva nivoa. To znači da neko ko uzme paviljon od 900 m2, može da ima korisni prostor od 1800 kvadrata. To funkcioniše tako da su dole izložbe, restoran i suvenir šop, a gore naprave biznis deo, gde primaju delegacije. EXPO je jedna mala poslovna olimpijada. To se dešava i sa paviljonima od 300 i 600 kvadrata. Imamo zemlje koje su slabije razvijene, gde za njih pravimo jedan kolektivni paviljon i oni će dobijati jedan prostor od 80 do 100 kvadrata u zavisnosti od pozicije ili lokacije i u jednom kolektivnom paviljonu imamo od 10–16 zemalja. Radimo to zato što, kada je EXPO u pitanju, jedna od osnovnih stvari je jednakost. Imate 184 članice međunarodnog biroa u Parizu, bez obzira kolika ste ekonomija, koliki je život u toj zemlji, koliki vam je BDP, vi imate jednog delegata predstavnika u birou i težina svakog tog čoveka je ista - objasnio je.

Jerinić je govorio i o nacionalnom paviljonu Srbije, koji će predstavljati centralni izložbeni prostor domaćina i simbol celokupne manifestacije EXPO 2027.

- Nacionalni paviljon Srbije. Izložbeni prostor je oko 3 hiljade kvadrata, ceo izložbeni prostor je oko 17 hiljada kvadrata. Ono što je polazna tačka istorija, tradicija i kultura. Osmišljen je kao arhitektura vrlo atraktivan i verujemo da će on biti naš Ajfelov toranj, jer je Ajfelov toranj u Parizu izgrađen za potrebe EXPA u Parizu. Konceptualno je zamišljen da imate ulaze sa četiri strane, zapravo kažem da smo otvoreni za sve četiri strane sveta. Promovišemo naše naučnike koji su ostavili trag ne samo kod nas već i u svetu, od Pupina, Tesle, itd. Imamo umetnička dela koja ćemo promovisati i njihova dela. Imamo tradiciju, istoriju i kulturu i pravimo nit ka budućnosti, jer taj objekat će biti najmoderniji koji mi imamo u Srbiji, kada su multimedijalne izložbe u pitanju - kazao je.

Jerinić se osvrnuo i na projekte koji će dodatno obogatiti ponudu Beograda, među kojima su i Tesla muzej i Nacionalni stadion.

- Tesla muzej se gradi u okviru projekta Beograd na vodi, biće 2027. godine, da li do EXPA ili za vreme njega. Ali ćemo imati jednu postavku iz muzeja ‘Nikola Tesla’ na EXPU. Stadion će biti takođe gotov 2027,  ali EXPO manifestacija ne zavisi od njega. Biće 2027. godine, ali videćemo u kom momentu - zaključio je.

Ostavite komentar