RATNOVSKI: Očekujemo ubrzanje privrednog rasta Srbije u 2026. i 2027.
Autor: Minja Nikolić
Izvor: K1info/Tanjug
01/03/2026 > 18:42
podeli vest:
Foto: Tanjug/Amir Hamzagić
Stalni predstavnik Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) u Srbiji Lev Ratnovski ocenio je danas, na Kopaonik biznis forumu, da je privredni rast Srbije od dva odsto u 2025. posledica unutrašnjih i spoljnih neizveznosti i istakao da se očekuje ubrzanje rasta u ovoj i narednoj godini i to kroz javne investicije i prihode od turizma tokom Ekspa, a uz pretpostavku stabilizacije po pitanju Naftne industrije Srbije.
"Strane direktne investicije (SDI) su u 2025. prepolovljene u odnosu na 2024. godinu. Očekujemo njihov delimični oporavak u narednom periodu", rekao je Ratnovski na panelu Ekonomija Srbije u fokusu: Trendovi, rizici i mogućnosti.
On je istakao da će devizne rezerve Srbije, prema trenutnim projekcijama, ostati stabilne.
"Nizak javni dug i kontrolisani deficit dodatno su ojačani tokom poslednje decenije i to predstavlja značajno dostignuće vlasti. Poreska uprava Srbije ubrzava zapošljavanje i uvodi digitalna rešenja, što predstavlja dobar napredak", rekao je Ratnovski.
Prema njegovim rečima, Srbija treba da se fokusira na razvoj radne snage imajući u vidu napredak veštačke inteligencije i ocenjuje da ishodi obrazovanja ukazuju na rizik po budući rast produktivnosti u našoj zemlji.
"Jer će zemlje koje kombinuju snažne institucije i napredne veštine privlačiti nove investicije, dok će zemlje koje to ne učine zaostajati. Srbija bi trebalo da se fokusira na fleksibilnost na tržištu rada. To podrazumeva ublažavanje rigidnosti u oblasti rada sa nepunim radnim vremenom, sezonskog rada i fleksibilnih oblika rada, što bi omogućilo veće uključivanje žena i mladih u radnu snagu, kao i uvođenje elektronske radne dokumentacije", rekao je Ratnovski.
Ističe da je u unapređenju poslovnog okruženja, prioritet efikasniji pravosudni sistem, posebno u oblasti privrednih i građanskih sporova povezanih sa poslovanjem.
"Pored toga, bitna je i digitalizacija sudova, što su učinile mnoge zemlje u regionu ili trenutno čine - uključujući digitalizaciju predmeta, omogućavanje elektronskog podnošenja podnesaka, elektronskih obaveštenja i pretraživih baza sudskih predmeta", rekao je Ratnovski ocenjujući da bi to unapredilo efikasnost i transparentnost srpskog pravosuđa.
On ističe da bi ovakve reforme umanjile odliv mozgova i dodaje da je Srbija do sada ostvarila veoma dobre ekonomske rezultate.
"Ali svet se menja i zemlja napreduje, te je zato nova runda reformi, fokusirana na poslovno okruženje i ljudski kapital, po našem mišljenju neophodna kako bi Srbija zadržala snažan rast u budućnosti i nastavila proces približavanja razvijenim ekonomijama", zaključio je Ratnovski.
Predsednik Fiskalnog saveta Srbije Blagoje Punović ocenio je da je Srbija u prethodnoj dekadi ostvarila solidan i izbalansiran privredni rast u čemu je značajnu ulogu imala država.
"Došlo je do velikog rasta investicija, ali rezultati u celini posmatrano, nisu tako dobri. Glavni nedostatak jeste neadekvatna struktura investicija, dakle imamo velika učešća investicija u nekoliko sektora, a to su saobraćaj, infrastruktura i brze saobraćajnice. Zaostajanje i mala ulaganja beleže zdravstvo, prosveta, lokalni putevi i komunalna infrastruktura", rekao je Paunović.
On je dodao da se jedan od nedostataka dosadašnjih investicija odnosio i na probijanje rokova.
"Investicije su bile privučene jeftinom radnom snagom, a danas se stopa nezaposlenosti prepolovila, a zarade su se povećale", rekao je Paunović.
On je ukazao i da država nikada više nije ulagala u poljoprivredu, ali da to nije dalo velike rezultate.
"Takvi rezultati su posledica velikih fluktuacija u agrarnoj politici, koju odlikuje visok stepen neizvesnosti i promenljivosti", rekao je Paunović.
Akademik i bivši predsednik Fiskalnog saveta Srbije Pavle Petrović kaže da država treba da stvori prostor za razvoj privatnog sektora i da svoj privredni rast zasniva na razvoju domaćeg preduzetništva.
"Unazad pet godina, više od 40 odsto ukupnih investicija dolazilo je od države ako tome dodamo i strane direktne investicije koje sponzoriše država, to je onda dve trećine svih investicija. S druge strane, domaći privatni sektor investira ispod petine i to ne samo da investira ispod petine, nego se i taj udeo u poslednjih šest, sedam godina uopšte ne menja, čak blago i opada", ukazao je Petrović.
Kopaonik biznis forum, koji se naziva i Srpski Davos, najvažniji je poslovni događaj u zemlji i regionu, a ove godine se održava 33. put, od 1. do 4. marta u hotelu Grand na Kopaoniku.
Tokom četiri dana foruma biće održano 35 panela, tri plenarne sesije i šest specijalnih događaja, a uz učešće više od 1.500 predstavnika poslovne zajednice, akademskog sektora, državnih institucija i međunarodnih organizacija, među kojima je oko 210 panelista.
Organizator Biznis foruma na Kopaoniku je Savez ekonomista Srbije.
Medijski pokrovitelji Kopaonik biznis forum je agencija i televizija Tanjug.
Ostavite komentar