5 jakih PRIRODNIH ANTIBIOTIKA koje verovatno IMATE U KUHINJI

Velike su šanse da ne morate da idete dalje od svoje kuhinje da biste pronašli antibiotik

Antibiotik je supstanca koja može u potpunosti da uništi patogene mikroorganizme (bakterije) ili da zaustavi njihov rast ili razmnožavanje, a da pri tome ne pričini ozbiljnu štetu organizmu domaćina.

Sa napretkom medicine, većina današnjih antibiotika su u stvari hemijski spojevi nekoliko prirodnih supstanci, i prilikom upotrebe ovih lekova uvek se treba posavetovati sa lekarom.

Ali šta da uradite ako, na primjer, u sred noći osetite snažan bol, kao što je zubobolja, ili neka druga upala?

Velike su šanse da ne morate da idete dalje od svoje kuhinje da biste pronašli antibiotik koji ne samo da može da ublaži bol, nego vas može i potpuno izlečiti.

Ovo su samo neki od prirodnih antibiotika koje (verovatno) imate u svojoj kuhinji:

1. Žalfija

Žalfija je posebno dobra za grlo, respiratorne infekcije, kao i infekcije u ustima. Takođe je korisna za želudačne infekcije i probleme sa crevima. Žalfija pomaže i pri smanjenju temperature, groznice i bolova u telu koji se javljaju na početku prehlade i gripa.

Arapi su, zajedno sa svima od Kineza do Rimljana, verovali da je žalfija ključ za dug život. To je ista ona žalfija koja se može pronaći u većini modernih domaćinstava i baštama širom sveta. Naučno je dokazano da ona ima umerena, ali opsežna antibakterijska, antigljivična i antivirusna svojstva, a danas se redovno koristi i prilikom proizvodnje nekoliko modernih lekova.

2. Med

Med, u svojoj sirovoj formi, koristio se kao antibakterijsko sredstvo (antibiotik) mnogo pre nego što su razvijeni sintetički antibiotici, u kulturama širom sveta, za razne rane i bolesti. Danas je i naučno dokazano da ovaj slatki lek ima antigljivična i antibakterijska svojstva, da može uspešno da izleči osip na koži, opekotine i ogrebotine, očisti zube i usta od bakterija, zaustaviti krvarenje desni, a delotvoran je i u lečenju čireva i plikova.

Istraživanje objavljeno 2010. godine u Journal FASEB-u prvi put je objasnilo kako med ubija bakterije. Naime, pčele proizvode protein defensin–1 koji dodaju u med, a upravo bi ovaj protein mogao da postane i osnova za razvijanje novog, još snažnijeg leka za lečenje opeklina i kožnih infekcija, kao i razvijanje novih medikamenata koji bi se borili protiv superbakterija otpornih na postojeće antibiotike.

Prilikom tretiranja rana ili upala ovim prirodnim antibiotikom, vrlo je važno da odaberete pravi med. Tamniji med ima bolju antibakterijsku moć – i on mora biti u svojoj sirovoj formi - ne sme da bude pasterizovan. Jedna od najdelotvornijih vrsta meda (antibakterijski gledano) je Manuka med koji dolazi sa Novog Zelanda od nektara Leptospermum scoparium.

3. Karanfilić

Čak i danas stomatolozi koriste ulje karanfilića kao oralni antiseptik kao i za dezinfekciju korenskih kanala (jako poznati miris koji se može osetiti u skoro svakoj stomatološkoj ordinaciji). Eugenol, koji se nalazi u velikim količinama u karanfiliću, važi kao primarno antibakterijsko jedinjenje o kome su pisali mnogi mnogi naučnici širom sveta.

Ako želite da ublažite zubobolju, dovoljno je da nekoliko minuta žvačete karanfilić i bol može potpuno da prestane u roku od dva sata. Ipak, karanfilić je najefikasniji kada se od njega napravi ulje. Utvrđeno je da ono ima jako antigljivično dejstvo, odnosno, ovo ulje ubija više od 60 vrsta bakterija, 15 vrsta gljivica, plus nekoliko virusa.

4. Cimet

U jednoj studiji koju je sprovela grupa hirurga, otkriveno je da cimet može da ubije većinu bakterija koje se nalaze u bolnicama. U drugoj studiji je otkriveno da cimet može da ubije i bakterije otporne na standardne antibiotike, a u trećoj, otkriveno je da je cimet smrtni neprijatelj bakterije Esherichia Coli.

5. Beli luk

Od kako postoji pisana istorija, beli luk se spominje kao hrana. U vreme faraona, kada je Egipat bio na vrhuncu svoje moći, beli luk se davao radnicima i robovima koji su gradili velike piramide, kako bi se povećala njihova izdržljivost, snaga i najvažnije – da bi se zaštitili od bolesti. Ebers Papirus, egipatski medicinski dokument koji datira negde oko 1.500 godina pre nove ere, spominje brli luk 22 puta kao lek za razne bolesti. Hipokrat, Aristotel i Aristofan su spominjali važnost upotrebe belog luja, u stvari… on se spominje u literaturi svakog velikog drevnog kraljevstva (Vavilon, Persija, Grčka i Rim).

Beli luk dokazano leči ili pomaže pri lečenju mnogih bolesti, a jedan od snažnih aktivnih sastojaka u njemu se zove Alicin – jedinjenje koje pokazuje antibakterijska i antigljivična svojstva, a koje u samom belom luku ima ulogu obrambenog mehanizma protiv štetočina. Naučnici su dokazali da Alicin uništava mnoge bakterije, među njima i neke od najopakijih, često otpornih na standardne antibiotike.

Beli luk efikasno leči zubobolju (dovoljno je iseckati čen i staviti na bolni zub), kašalj, gušobolju, kao i mnoge druge bolesti ili upale.