Kontrole na granicama EU: Evo kako će izgledati NOVE MERE i da li će uticati na slobodno kretanje

Evropska unija suočava se s rastućim izazovima migracione politike, a zemlje članice sve češće posežu za drastičnim merama. 
Nemačka je najavila zatvaranje svojih granica na šest meseci kako bi obuzdala ilegalne migracije, dok Švedska migrantima nudi čak 30.000 evra za povratak u njihove domovine. Istovremeno, Holandija traži od Evropske komisije da bude izuzeta iz zajedničke politike azila i migracija. 

Ove mere postavljaju ozbiljna pitanja o budućnosti Šengena, slobodnog kretanja unutar Evrope, ali i o potencijalnim kršenjima ljudskih prava. Da li je ovakva politika održiva i kakve posledice nosi, u emisiji "Uranak" na televiiziji K1, govori Aleksandra Joksimović, direktorka Centra za spoljnu politiku i nekadašnjom ambasadorkom Srbije u Velikoj Britanijii. 

- Migrantska kriza menja određena pravila u EU već nekoliko godina. Pitanje mera i provera na granicama nije novo; primer toga su kontrole na granici između Mađarske i Austrije. Nemačka se trenutno nalazi u veoma osetljivom trenutku. Migrantska kriza je posebno uticala na ključne zemlje EU, kao što su Francuska i Nemačka, dovodeći do porasta podrške krajnjoj desnici. U Nemačkoj su održani izbori u dve pokrajine; u jednoj je većinu osvojila krajnje desničarska stranka Alternativa za Nemačku. Ove pokrajine se nalaze u istočnom delu Nemačke, a kancelar Šolc je ovu situaciju opisao kao izuzetno kompleksnu i tešku, uz određenu dozu gorčine. Uskoro će biti održani izbori u pokrajini Brandenburg, gde socijaldemokrate vladaju od pada Berlinskog zida kaže Joksimović, i dodaje:

- Ova mera je predstavljala vrstu poruke da je vladajuća stranka spremna da se suoči s problemom, budući da birači Alternativu za Nemačku, azilante i migrante vide kao najveći problem, što je razlog njihove podrške krajnjoj desnici.

Kada je reč o novom zakonu o azilu, ona kaže: 

- Na nivou EU trenutno se radi na novom zakonu o azilu, ali Nemačka je preduhitrila dogovor u EU i započela reformu zakonodavstva vezanog za azil. Alternativa za Nemačku tvrdi da se ta reforma bazira na njihovim idejama. Ne može se generalizovati da li su svi koji vrše terorističke akte novopridošli migranti ili su već duže vreme asimilovani u društvo. Takva pravila ne postoje, ali postoji bojazan od priliva novog talasa ekstremista kroz temu azilanata i migrantske krize" - rekla je Aleksandra Joksimović i dodaje: 

- Veliki broj migranata još uvek nema rešen status, a Nemačka je odlučila da vraća one koji nemaju rešen status. Ovo je tema koja traje od početka migrantske krize. U tom periodu, naša zemlja je biladeo rešenja, a ne problema, i veoma je cenjena naša uloga u podršci rešavanju krize kada je bila najakutnija. Ono što je kontroverzno u čitavoj ovoj situaciji je procena koja pokazuju da će EU do 2040. godine svake godine nedostajati dva miliona radne snage. Nemačkoj, s druge strane, treba 400 hiljada novih radnika godišnje za mesta koja Nemci ne žele da pokriju - kaže Joksimović.

Foto: K1 televizija

Ona je objasnika i kako će izgledati kontrola.

- Postoji najava da će stacionarni prelazi biti postavljeni na granicama prema Poljskoj, Švajcarskoj, i možda Austriji. To nisu klasične granice, i iako oznake vozila mogu biti različite, to ne znači da će vaš automobil biti automatski zaustavljen. Međutim, postoje ljudi koji stoje i posmatraju ko se nalazi u vozilu i procenjuju da li takvo vozilo treba da bude zaustavljeno ili ne - dodaje ona.

Joksimović objašnjava da li Nemačka ovom najnovijom odlukom krši šengenska pravila i zakon EU.

- Nemačka je započela proces koji podrazumeva promenu zakona o azilu u zemlji i trenutno iščekuje promene u EU zakonodavstvu. Oni ne smatraju da je ovo kršenje šengenskih pravila i smatraju da sve što rade ostaje u granicama Šengenskog sporazuma.

Foto: K1 televizija

Joksimović kaže da migranti iz Ukrajine imaju poseban status od samog početka krize.

- Iako su im vrata otvorena, to ne znači da su oslobođeni ozbiljne papirologije koju moraju da prođu kako bi ušli u neku od zemalja EU ili Veliku Britaniju. Na aerodromima postoje posebni šalteri samo za Ukrajince, ali postoji jasna procedura koju moraju pratiti kako bi legalno ušli u zemlje. Iako se prema njima pokazuje blagonaklonost zbog aktuelne situacije, papirologija je ključna za njihov legalan boravak u zemljama EU i Velikoj Britaniji - zaključila je Aleksandra Joksimović u emisiji "Uranak" na televiziji K1. 

BONUS VIDEO: 

 

Ostavite komentar