ALBANSKA AI MINISTARKA ŠOKIRA JAVNOST, A EVO ŠTA SE KRIJE IZA TOGA Muk u studiju "Uranka": "Bizarno je i veoma opasno"

Albanija je nedavno dobila prvu virtuelnu ministarku na svetu - kreiranu uz pomoć veštačke inteligencije, koja vodi Ministarstvo javnih nabavki.

Ovaj neobičan potez premijera Edija Rame izazvao je lavinu reakcija, naročito nakon što je najavljeno da je virtuelna ministarka „trudna“ i da će “roditi” čak 83 dece - virtuelne asistente.

Da li je ovo hrabar iskorak u budućnost i pokazatelj vizionarskog duha, ili pak igranje vatrom u društvu koje još nije spremno za takve eksperimente?

O ovome se razgovaralo u emisiji “Uranak” na televiziji K1, sa gostima - Anom Rodić, savetnicom za lični i profesionalni razvoj, i Strahinjom Devićem, IT stručnjakom.

Psihološkinja i savetnica za lični i profesionalni razvoj Ana Rodić ističe da čitava situacija sa virtuelnom ministarkom prevazilazi granice tehnološkog eksperimenta i zadire u polje simbolike i kolektivne svesti.

”Ovo bih nazvala bizarnim. Ne zalazeći u opis onoga što se dešava, obratila bih pažnju na terminologiju koja karakteriše biološki i fiziološki čin. Nije bez razloga dato to određenoj ‘osobi’, od koje se očekuje nešto tako, da takvu retoriku na mala vrata plasira. Stvarno bih skrenula pažnju da je to veoma opasno. Ovo može da bude probni balon i nama pokazuje normalizovanje narativa koji predstavlja ozbiljnu pretnju po psihu i razvoj svesti, posebno mladih, ali i kolektiva.”

Dodaje da je važno razumeti poruku koja se kroz ovakav projekat šalje društvu:

“Iza AI stoji čovek. Ovim se takođe šalje poruka koja jako zbunjuje mlade. Osnovna karakteristika čoveka je da budemo grešni, da istražujemo, da preispitujemo moralne principe i gradimo ih kroz život. A sa ove strane imamo plasman nečega što je bezgrešno, nudi rešenja i ima ‘savest’. Deca i mladi bivaju zbunjeni jer porede nešto stvoreno sa sobom i doživljavaju ga kao savršeno.“

X printscreen/AFP/realtoriabrooke

Rodić upozorava da ovakav pristup može da ima ozbiljne posledice po međuljudske odnose:

”Šta će mi muž, dete - neću da ulazim u frustraciju, da se objašnjavam sa ljudima, kada postoji savršeno rešenje. Frustracija je neophodna u životu. Moramo da naučimo da tolerišemo frustraciju da bismo izgradili zdrave ličnosti, a veštačka inteligencija nam to ne omogućava. U tome je jedan od problema.“

IT stručnjak Strahinja Dević smatra da se uvođenjem virtuelne ministarke ne pokazuje tehnološka nadmoć, već pokušaj da se javnosti predstavi slika modernosti i napretka. Kako kaže, veštačka inteligencija nije čarobno rešenje, već alat koji i dalje zavisi od onih koji ga programiraju i koriste.

“AI nije bolji od nas ni u čemu - samo je brži. Većina AI sistema nije GPT, već su to ekspertski sistemi za podršku. GPT je generativni trenirani prediktor – generator teksta. Mi AI koristimo za razne stvari i učimo ga svemu i svačemu. Za većinu korisnika, AI je crna kutija – ne znamo čime je treniran, ne znamo koji su mu parametri. Ovo je lep pokušaj zamazivanja javnog mnjenja – ‘stavili smo AI, sad smo moderni i ponosni, jer je on svuda’.”

Na pitanje da li veštačka inteligencija može da vodi proces javnih nabavki bez čoveka, Dević odgovara:

„Naravno da može, ali mora da ima jasno definisana pravila po kojima će da funkcioniše. Tu nastaje problem – ako ja pravim AI, ništa me ne sprečava da u njega unesem pravilo po kojem, na primer, ‘Strahinjina firma’ dobija 90% tendera. A to niko ne može da zna, jer ne vidi čime sam ga trenirao. Nije to ravan put da smo mi sad nešto napravili, pa to odjednom funkcioniše i nema više korupcije.“ - priča IT stručnjak.

Dević dodatno pojašnjava da se moć manipulacije kroz AI lako može preneti i na lični nivo:

”Mogu sada da uzmem model poput ChatGPT-a, da izdvojim kompletan sistem i da mu kažem da od sada na pitanja odgovara isključivo kao ja. Kada ponovi proces nekoliko puta, naučiće moje oblike govora, način obraćanja i razmišljanja. Potrebna je samo dovoljna količina podataka. Jednu vrstu manipulacije zamenjujemo drugom.”

IT stručnjak upozorava i na dublje, sistemske posledice širenja veštačke inteligencije:

“Najveća opasnost AI je što sociološke norme ne uzima u obzir. Mi možemo da optimizujemo nešto, a u tom procesu hiljadu ljudi može da ostane bez posla. Na šta će sve on da obrati pažnju – to je nešto što samo čovek može da razume” - dodaje.

“Ovo što radi Rama je medijski “hajp” - dodao je.

Govoreći o načinu na koji se društvo odnosi prema tehnologiji, Strahinja Dević ističe da je problem u nedostatku kritičkog pristupa i slepom poverenju u digitalne izvore.

“Mi tehnologiju koristimo apsolutno ne kritički. Internet prihvatamo kao izvor apsolutne istine, što uopšte nije tačno. Mrzi nas da istražimo,” kazao je.

BONUS VIDEO

Ostavite komentar