ZMIJA GMIŽE PO GOSTU UŽIVO U PROGRAMU K1 TV Stručnjak objasnio sve o otrovnicama! Najezda je, zapamtite ove savete

Leto je zvanično stiglo, a sa njim i sve veća aktivnost zmija koje se sve češće mogu sresti ne samo u prirodi, već i u urbanim sredinama. Kako prepoznati otrovne zmije i na šta treba obratiti pažnju ako naiđemo na njih? O ovome su jutros u emisiji „Uranak“ na televiziji K1 govorili iz beogradskog tropikarijuma Branislav Jakovljević i Vladica Stanković, hvatač zmija.

- Mi smo naše kuće napravili na njihovim. One su ovde bile pre nas i to su njiva mesta. One su se samo vratile na neka mesta gde su rođene. Na teritoriji Beograda ne bi trebalo da ih ima, jer ovo područje njima ne prija. Vlažna klima i svašta nešto se dešava. Posebni slučajevi su kada neko prođe pored Rajca ili dolazi iz Crne Gore, pa se zmija zavuče u motor auta, zavuče se gde je toplo i onda ponekad te životinje dođu. Ne treba uopšte da se plašite ovih životinja kod nas, jer su one naši prijatelji. One su naši sunarodnici, žive pored nas, živele su pre nas i naša pomoć im uopšte nije potrebna. Drugo, u najmanje rupice mogu da se zavuku samo zmije i da pojedu miševe i pacove - rekao je Branislav Jakovljević.

Naglasio je da je strah od zmija zapravo neznanje.

- Strah je stvar neznanja. Biblijski strah koji postoji oko ujeda zmije. Zaštitni znak za zdravlje na apotekama je smuk. To nisu životinje koje su problematične. Otrov od nekih zmija, kod nas od poskoka, koristi se u lekovite svrhe, za pravljenje seruma koji nam pomaže ako nas ujede zmija kada se nađemo negde - rekao je on.

Branislav Jakovljević K1 televizija

Slučaj iz Kragujevca – koga je ujela zmija otrovnica

- On je sam sebe ujeo, jer je dirao zmiju. Zašto je dirao? Životinja koja je tu došla, sama bi otišla. Postavlja se pitanje da li na tom području ima otrovnih zmija. Oko Kragujevca je nizija, kao ovo ovde, i mislim da ne bi trebalo da ima otrovnica. Ako vi nju uhvatite za rep, jedini način da se odbrani je da pokuša da vas ugrize. Ove životinje imaju zubiće koje su uvučeni unutra, i smuk – njen ujed je kao da vas ogrebe. Otrovne zmije imaju drugačiji ujed, imaju jedan ili dva zuba i vidite jedan ubod i tada ste sigurni da je otrovnica. Ovo u Kragujevcu nisam siguran - rekao je on.

Rogati poskok

- U Sloveniji je ženu ujeo rogati poskok, ali ga ima i kod nas. On živi na većim planinama. Kod nas poskoka ima čim zađete iz Beograda, krenete putem Miloša Velikog, sa leve ili desne strane, kada krenete ka Valjevu. Nisu problem zmije, već naša svest da shvatimo da moramo da živimo zajedno sa zmijama i da vodimo računa o njima. Na teritoriji Beograda bilo je 20 rečica i potoka, one su sve bačene u kolektore. Te životinje su tu živele, i dalje su u tim kolektorima i povremeno izađu. Normalno je da u Beogradu vidite i zmiju ribaricu i beloušku, kao i smuka, jer uzimaju obodne delove grada za izgradnju. Uzimaju se njive, šume i tu grade kuće. Vodite računa o njima i poštujte ih - rekao je on.

Žena koju je ujeo poskok u Sloveniji je preminula, a više detalja o tome možete pročitati u vesti OVDE.

Kako se ponašati u susretu sa zmijama?

- Najbolje je ne raditi ništa, jer one znaju kako da se ponašaju, šta treba da jedu i šta treba da rade. Mi nismo ti koji njima možemo da pokažemo ili radimo bilo šta - rekao je Jakovljević, dodajući da je veoma mali procenat zmija na mestima gde su one zaista zastupljene.

Kako zaštititi kuću od zmija?

- Ljudi prvo pristupe tako što hoće zmiju da ubiju. Njihovo ubijanje je zakonom kažnjivo, jer su to zaštićene vrste. Te životinje su tu, ali ako mislite da nema drugih, sigurno ima drugih. Moramo da podignemo svest. U kući možete posaditi aromatično bilje, kao što je lavanda i ruzmarin, jer zmije ne vole jake mirise. Ljudi često stavljaju i naftalin. Međutim, ako niste očistili kuću od miševa i pacova, zmija dođe i učini vam uslugu jer pojede te glodare. Mi smo ti koji smo napravili problem - rekao je on.

Najotrovnija zmija u Srbiji

- Poskok. To znači da postoje dve šanse – jedna je da bude suvi ugriz, ugriz bez otrova, i mokri ugriz, ugriz sa otrovom. To zavisi i od doba dana. Ujutru imaju najveću koncentraciju otrova, jer još ništa nisu ulovile. Kada ulove miša, otrov je već iskoristila i ostaje joj manja količina otrova - rekao je on.

Shutterstock

Saveti za kretanje po prirodi

- Nemojte ići u gaćicama i papučama. Prvo, iz poštovanja prema sebi, drugo i zbog ovih životinja, imajte makar farmerke, jer ako vas zmija ugrize preko njih, postoji velika verovatnoća da otrov neće doći do kože, već će ostati na površini. Vodite računa, obucite se dobro i imajte štapić da pomerate nešto pred sobom. Moramo da gledamo gde gazimo - rekao je on.

Jakovljević je objasnio i šta učiniti ako se naiđe na poskoka na drvetu?

- Poskok nije predviđen da skače na glavu. Teško da će ići na drvo, pre će ići na kamen, negde gde je toplo. Smukovi se češće penju na drveće, ali oni su potpuno bezopasni - rekao je on.

Šta raditi ako vas ujede zmija?

- Prvo, ne skačite i ne pravite nepotrebne pokrete. Ukoliko dođe do mokrog ugriza, otrov će ući u organizam i kretanjem će se brže širiti krvotokom do ciljanih delova tela, gde može da paralizuje određene funkcije. Probajte da imobilizujete taj deo tela, nemojte glumiti da isisavate otrov jer postoji velika šansa da u ustima imate ranicu kroz koju otrov može da uđe i da stanje postane još ozbiljnije. Lagano, neka vas neko odvede do Doma zdravlja. Otrov za par sati neće napraviti veliku štetu. Nije to toliko strašno, ali jeste problematično - rekao je on.

Slučaj u Sloveniji je veoma redak, jer je ujed poskoka sam po sebi retkost. Smrtni ishodi su još ređi.

Ujed zmije koja nije otrovna – da li treba ići kod lekara?

Blaga dezinfekcija je obično dovoljna, ali svakako treba otići kod lekara jer može doći do alergijske reakcije.

Vladica Stanković, hvatač zmija, osvrnuo se i na slučaj iz Kragujevca i potvrdio da je u pitanju bio poskok.

Vladica Stanković, hvatač zmija K1 televizija

- Ovo je neka druga priča. Ljudi se ponekad opuste i imamo kategoriju dece i društva koja su slobodnija i ulaze u priče sa nedovoljno znanja, pa dolazi do hvatanja i grešaka. Kada ne znate, a imate problem slobode, bolje je da se sklonite. Oni koji se plaše, nije problem, oni se sklanjaju - rekao je on.

Najčešće su intervencije zbog smukova.

- Sinoć sam bio na terenu, imao sam intervenciju. U jednoj porodičnoj kući prema Zaječaru, zmija je ušla u cipelu u hodniku i ljudi su zatvorili vrata, pa sam morao da rešim problem. U pitanju je bio smuk – 95% zmija su neotrovne. Najveći deo intervencija koje radim odnosi se na neotrovne zmije, a od 3 do 5% su otrovnice, najčešće poskok. Jedna od otrovnica, šarka, živi na nadmorskoj visini od oko 600 metara. Ljudi ih često mešaju sa smukuljom, koju zovemo lažna šarka. Iz neznanja ljudi prave paniku, što nije potrebno - rekao je Stanković i dodao:

- Zmije najčešće ulaze u kuće zbog glodara, koji su pravi problem. Nije reč samo o uklanjanju zmije, već o rešavanju problema miševa i pacova, zbog kojih zmije dolaze u kuću.

Kako razlikovati otrovnice i netrovne zmije?

- Građani uglavnom ne znaju da razlikuju otrovnice od neotrovnih zmija. Otrovice su mnogo kraće, zdepaste, dostižu do oko 80 cm, kao što je poskok. On ima rog na glavi, mačkaste oči i romboidne cik-cak oznake po telu – po tome se prepoznaje poskok. Poskok je izuzetno lenja zmija – možete proći pored njega, a on neće reagovati. Kada se nađe u problemu, šišti kao upozorenje da ste mu blizu i da ga ugrožavate. To znači da treba da se okrenete i sklonite. To morate znati. Neotrovne zmije mogu biti i do 2 metra i 20 cm duge, oči imaju okrugle zenice i aktivnije su, pa ih češće viđamo, naročito kada je sezona parenja - rekao je Vladica Stanković.

Bonus video:

 

Ostavite komentar