STRADALA TROGODIŠNJA DEVOJČICA KOD NIŠA Zašto roditelji i dalje ignorišu dečja sedišta?

Crni bilans na putevima regiona ponovo upozorava na važnost oprezne vožnje tokom letnjih meseci. U Crnoj Gori, u samo jednom danu, u dve odvojene saobraćajne nesreće stradalo je četvoro srpskih državljana. U Srbiji, kod Malče u blizini Niša, život je izgubila trogodišnja devojčica u još jednoj tragičnoj nesreći.

O tome gde vozači najčešće greše i kako da put do letovališta ne postane koban, govorili su i Mirko Koković iz Agencije za bezbednost saobraćaja i Milan Božović, stručnjak za bezbednost saobraćaja, gosti emisije "Uranak" na televiziji K1.

Statistika ne pokazuje pogoršanje, ali upozorenja su jasna. 

- Svaki izgubljeni život je previše, ali ako posmatramo apsolutne brojeve, videćemo da u poslednjih desetak godina nema značajnih promena kada je reč o broju stradalih. Međutim, ako posmatramo broj vozila, dolazimo do podatka da danas imamo oko 900.000 više registrovanih vozila koja učestvuju u saobraćaju nego pre deset godina.

Kada uporedimo te dve brojke, vidimo da broj stradalih po pređenom kilometru zapravo opada. Više se vozimo, više učestvujemo u saobraćaju, a imamo i bolje puteve - objasnio je Milan Božović.

On dodaje da modernizacija infrastrukture igra ključnu ulogu u bezbednosti:

- Ako uporedimo autoput Miloš Veliki i Ibarsku magistralu, jasno je da se broj poginulih na magistrali značajno smanjio. To je posledica činjenice da se deo saobraćaja preusmerio na Miloš Veliki, koji je znatno bezbedniji i time je doprineo većoj sigurnosti u saobraćaju.

Lekcija sa autoputa: Gde ne smemo da stanemo! 

Govoreći o poslednjoj teškoj nesreći na autoputu, Božović je istakao hronični problem ponašanja vozača:

- Problem sa kojim se susrećemo već dugi niz godina jeste nepropisno zaustavljanje na autoputu – i nikako da naučimo da nemamo šta da tražimo u levoj traci, niti u traci za vožnju kada dođe do kvara ili zastoja. Jedino mesto na kojem sme da se stane jeste zaustavna traka. Ako se, kao u ovom slučaju, kamion zaustavi u traci za preticanje, niko ga tu ne očekuje. To je ogroman rizik.

On dodaje i šta je obaveza svakog učesnika u takvim situacijama:

- Vozač mora odmah da obezbedi vozilo, ali i da, ukoliko je moguće, premesti vozilo u zaustavnu traku. Ako to nije izvodljivo, neophodno je da putnike evakuiše iz vozila i prebaci ih preko bankine, van kolovoza. Ljudi ne shvataju koliko je to važno – sekund
nepažnje može biti koban.

Kazne za prekršaje u saobraćaju preblage? Koković: Potrebna je kombinacija represije i prevencije Mirko Koković iz Agencije za bezbednost saobraćaja smatra da su novčane kazne u Srbiji preniske i da ne predstavljaju dovoljno snažan mehanizam odvraćanja od neodgovorne vožnje:

- Ako, recimo, putujem do Niša i kasnim na sastanak, meni se isplati da prekoračim brzinu za 10 do 20 kilometara na sat i platim kaznu od 2.500 dinara. To nije visina kazne koja će me zaustaviti. U Grčkoj je trenutno u parlamentu nacrt zakona kojim se
predviđaju kazne koje su i do 10 ili 20 puta veće nego kod nas. Samo represivne mere ne donose rezultate, to pokazuje i svetska praksa. Međutim, kada se represija kombinuje sa prevencijom, postižu se najbolji rezultati. Očekujemo da novi zakon, koji bi uskoro trebalo da bude usvojen, predvidi drastično veće kazne i time doprinese većoj bezbednosti na putevima - istakao je Koković.

K1 printscreen

Prevencija u letnjem periodu ključna: Najviše saobraćajnih nezgoda tokom sezone godišnjih odmora. 

- Srbija je tranzitna zemlja i tokom letnje sezone kroz nju prođe ogroman broj vozila. Samo da podsetim - 2001. godine u julu i avgustu poginulo je 245 osoba, dok je 2023. godine taj broj iznosio 76. To pokazuje da kombinacija preventivnih i represivnih mera daje rezultate.

Prekoračenje brzine i dalje je najčešći uzrok saobraćajnih nezgoda — svaka četvrta nezgoda se dešava zbog neprilagođene brzine. Alkohol je uzrok svake sedme nezgode, mada ove godine beležimo blago poboljšanje — sada je alkohol uzrok svake
desete nesreće.

K1 printscreen

Ipak, ono što zabrinjava jeste niska upotreba sigurnosnog pojasa. Svake godine zbog nekorišćenja pojasa izgubimo više od 100 ljudskih života. A činjenica je da sigurnosni pojas može da smanji rizik od smrtnog ishoda za oko 50 odsto. To je jednostavna i dostupna mera koja doslovno spašava živote“, istaknuto je u emisiji.

- Čak 60 odsto roditelja koristi dečje sedište, a upravo ono štiti ono što nam je najvrednije — našu decu. Ipak, i dalje imamo prostora za napredak - ističe Koković i dodaje:

- Kazna za nekorišćenje dečjeg sedišta iznosi 10.000 dinara, a ako se plati u roku od osam dana, iznos se prepolovi na 5.000 dinara.“ - kazao je Koković i dodaje da ljudi ne koriste sigurnosni pojas na zadnjem sedištu.

- Svaki peti putnik koristi pozadi pojas. Čak ni ne znaju da je obavezan, dok 85 posto putnika koristi prednji pojas - dodaje.

BONUS VIDEO:

 

Ostavite komentar