Ove godine čak 400 ZARAŽENIH OD VELIKOG KAŠLJA! Danica Grujičić: Bolest je NAJSMRTONOSNIJA za najmlađe

Petoro dece preminulo je od velikog kašlja od jeseni 2023, čak 400 novozaraženih registrovano je od Nove godine, a na sve to nadovezala su se i četiri slučaja malih boginja.

Pedijatri sve vreme apeluju i poručuju da je vakcinacija važna i jedino rešenje, ali to izgleda ne dopire do roditelja. Tako je u Nišu MMR vakcinu prošle godine primilo samo 80 odsto dece.

Ministarka zdravlja Danica Grujičić gostovala je u jutarnjem programu Kurir televizije gde je govorila o ovim epidemijama.

Foto: Freepik.com

Ministarka se najpre dotakla velikog kašlja.

- Mislim da se čovečanstvo malo opustilo. Mi smo mislili da je veliki kašalj nešto što je zaboravljeno, jer postoji vrlo efikasna vakcina. Međutim, ispostavilo se da nije tako. Da li je razlog tome kovid? Da li su razlog tome nekakve mutacije? O tome će govoriti biolozi verovatno jednog dana. Ali je činjenica da je najveći broj onih koji su zaraženi morbilama ili roditelji koji nisu ranije vakcinisani, pa prenesu na decu. A ovi smrtni slučajevi od velikog kašlja su upravo bili kod dece koja ne primaju vakcinu. Znači do druge godine života oni ne primaju vakcinu protiv velikog kašlja i postoji način da se oni zaštite, a to je vakcinisanje majke sa celuralnim vakcinama. U sredu treba da bude sastanak Republičkih slučajnih komisija za infektivne bolesti za pedijatriju, gde će oni na osnovu kompletnih analiza koje trenutno rade, doneti odluku kako ćemo mi obezbediti da ta deca do dve godine dok ne dobiju vakcinu budu zaštićena preko majke - rekla je ministarka i dodala: 

- Naravno da će i to kod antivakcera izazvati reakcije, ali moramo verovati struci. Ono što se desilo za vreme kovida-a i što nije bilo dobro, jesu zaista neke neodgovorne izjave čak i zvaničnika, čak i pojedinih lekara. Pojavila se bila jedna potpuno nova bolest i mislim da je trebalo narodu reći da je to bolest. Gledaćemo, videćemo šta ćemo da uradimo, kako ćemo se ponašati. Mi smo kopirali ono što su radili Kinezi gde se prvo pojavila bolest i što je izgledalo efikasno. Naravno da zaključavanje ne može dolaziti u obzir ponovo, ali ovih 400 obolelih od velikog kašlja je zaista zabrinjavajuće i mi moramo naći način da tu decu do druge godine života na neki način zaštitimo, jer kod njih je upravo i najsmrtonosnija bolest.

Na roditeljima je odgovornost za izbegavanje vakcine.

- Mislim da je vakcina uslov da bi se dete javilo u vrtić, s jedne strane. Ima dosta dece koja se u tom uzrastu ne javljaju u vrtić, nego ih čuvaju bake i deke. Na roditeljima je naravno odgovornost. Kada je moja snaha, supruga mog bratanca, pitala mene da li da dete primi vakcinu. Rekla sam obavezno, zato što ne daj Bože da se nešto desi, da dobije nekakav ensefalitis, da se ispostavi da nije otporan na virus morbila, nikad sebi to nećemo oprostiti. Hvala Bogu ide u školu, nema nikakvih problema. Tako da sve te priče o autizmu, moramo biti zaista vrlo oprezni, posebno mi lekari. Nekada dajemo neke izjave, zato što neko drugi ko nije lekar može da priča što hoće. Mi kada je zdravlje u pitanju, moramo da se držimo medicine zasnovane na dokazima. Zato što se pojedinci nisu držali toga, jednostavno narod je izgubio poverenje - navela je ministarka.

Foto: K1info/Pixabay.com/Shutterstock

Kako vratiti poverenje?

- To je proces, ne može se preko noći vratiti. Organizovanjem dobre primarne zdravstvene zaštite. U malim sredinama, vama je vakcinisanje od 98 do 99 odsto, dakle nisu primili oni koji iz nekog razloga imaju neku bolest, pa nisu primili. Šta to znači? Znači da su oslonjeni na pedijatre i da im veruju. U velikim gradovima je to malo drugačije, imate i privatnu praksu, imate i državnu praksu. Jednostavno moramo spustiti lekare, pedijatre tamo gde narod živi. Znači, organizovati te male ambulante sa odgovarajućom opremom u kvartove, u seoske sredine, tamo gde ima dovoljno stanovništva, da bi ljudi mogli da se oslone na njih. Takav lekar opšte prakse ili porodični lekar mora da bude na odgovarajući način opremljen i da bude na odgovarajući način edukovan. Šta znači oprema? Znači da mora da zna da uradi ultrazvuk, EKG, rendgen, da ima mogućnost direktne veze sa kolegama u bolnici. Pogotovo ako neko liči da će ući u kritično stanje. Nama su intenzivne nege prepune, 50 odsto je popunjenost krevetskog fonda bolnica u Srbiji. Uključujući čak i kliničke centre. Direktori često znaju da kažu "mi prijavljujemo veći broj kreveta jer od toga zavisi način finansiranja", to je nešto na čemu moramo apsolutno raditi u narednom periodu. Nas čeka promena zakona o zdravstvenoj zaštiti i promena zakona o osiguranje. Moramo napraviti platne razrede gde će ljudi biti plaćeni na odgovarajući način na osnovu svoje stručne spreme i na osnovu svog obrazovanja, ali isto tako na osnovu onoga gde rade, po kakvim uslovima i šta su radili za te mehanizme - rekla je ministarka i dodala:

- To će doneti u praksi da se jednostavno više plaćaju radna mesta kao što su instrumentarke. Mi se zamenimo na operaciji. Jedni otvaraju, onda dolazi glavni hirurg, završi taj najdelikatniji deo, treći zatvaraju, a ona je non-stop na nogama. To mora da bude plaćeno. Sestre u intenzivnoj nezi gde imaju bebe od preko 100 kilograma koje moraju da okrenu, koje moraju da kupaju, koje moraju da nahrane i da bez greške daju terapiju, tačno u određeno vreme. Sestre koje rade u poluintenzivnim negama sa nepokretnim pacijentima, ortopedije, neurohirurgije, neurologije, kardiohirurgije, vaskularne hirurgije, gde pacijenti jednostavno zahtevaju odgovarajuću negu koja je veća nego kod pokretnih pacijenata koji mogu sami da odu do toaleta, koji mogu sami da se istuširaju, koji mogu sami da uzmu terapiju. Prema tome to su stvari na kojima mora da se radi, ali to prvo zahteva zakonsku osnovu. Sadašnji zakon o zdravstvenoj zaštiti uopšte nije dobar i nije rešio si dosta problema.

Ostavite komentar