Dragan Šutanovac o ODNOSIMA SA FRANCUSKOM: Makron dolazi u PRIJATELJSKU POSETU, ali njihova POLITIKA JE ZACRTANA

Bilateralni odnosi između Srbije i Francuske su veoma važni, te posete zvaničnika poput predsednika Srbije i francuskog predsednika Makrona su deo procesa uspostavljanja i održavanja tih odnosa. 

Dragan Šutanovac, predsednik Saveta za strateške politike i bivši ministar odbrane u emisiji "Uranaka" na televiziji K1 naglašava da je politika Francuske već zacrtana, ali je isto tako važno da se pronađe način za saradnju i kompromis, čak i u oblastima gde postoji neslaganje. 

-  Jedan od najvažnijih bileteralnih odnosa se gradi na način da se vrše zajedničke posete. Čak i u situaciji kada nemate razumevanje po svim pitanjima, u razgovorima ćete doći do nekog razumevanja u odnosu na to da nemate kontakte. Makron dolazi u prijateljsku posetu svakako, s tom razlikom što je politika Francuske zacrtana. Strateška politika postoji kao takva, a mi sada moramo da nađemo način kako da se umetnemo čak i oko stvari oko kojih se ne slažemo. Svojevremeno kada je Bajden bio u Beogradu na sastanku, mi smo bili vrlo zahvalni što smo došli do jedne formulacije da se slažemo, što se ne slažemo oko pitanja Kosova. To je bolje nego da smo se složili da se ne slažemo. Ovo je svakako važna poseta. Situacija je u tome da napravimo dobre odnose i da u ovim pregovorima izvučemo najviše moguće kako za građane Srbe koji žive na Kosovu i Metohiji, tako i za Srbiju, to je najveći benefit koji možemo da ostvarimo - kaže Šutanovac.

Predsednik Saveta za strateške politike i bivši ministar odbrane smatra da poverenje između lidera može imati značajan uticaj na odnose između njihovih naroda

- Lični odnosi kao i u privatnom životu su jako važni. Na njima se gradi lično poverenje. Imamo situaciju gde ćemo često reći da smo sa nekim narodom u prijateljskim odnosima, ali sa njihovim rukovodstvom nismo u prijateljskim odnosima, pa samim tim i odluke koje se donose nisu za nas dobre. U ovoj situaciji, sa Francuskom imamo tradicionalno dobre odnose, koje nažalost nismo promovisali na način na koji smo mogli svojevremeno, jer taj Prvi svetski rat je bio sporan za komuniste nakon Drugog svetskog rata. Nije slučajno spomenik na Kalemegdanu Francuskoj, najveći spomenik zahvalnosti koji imamo u Beogradu, ali to smo nekako gurali pod tepih. Pričali smo priče koje nisu istinite. Ako odete na srpsko groblje u Solunu, videćete da više ima grobova francuskih vojnika, nego srpskih, ali se to kod nas ne priča, jer nije popularno. Popularno je da smo samo mi ginuli i oslobađali Srbiju, ali to nije tačno. Moramo da imamo uzajmno poštovanje, da poštujemo tu istoriju koja je bila i da onda u sklopu toga tražimo savezništva koja su postojala stotinama godinama, jer Srbija nikada nije bila na pogrešnoj strani do devedesetih godina, pa smo onda iz nekih čudnih razloga raskinuli prijateljstva sa zemljama sa kojima smo bili rame uz rame u Prvom i Drugom svetskom ratu - rekao je on.

Šutanovac smatra da se Šolc nije najbolje snašao u ulozi kancelara, kao i da Nemačka i Francuska nemaju ključni uticaj na dešavanja u Ukrajini i na Bliskom istoku, pa su se zbog toga fokusirali na Zapadni Balkan.

- Šolc se našao na poziciji u pogrešno vreme, kada su u Evropi nastali problemi zbog rata u Ukrajini. On je čovek bio relativno kratko na poziciji kancelara. Kancelar Nemačke je neko kada nešto kaže, cela Evropa treba da sluša. On se u tim prvim mesecima nije najbolje snašao i sada pokušava da nađe neke druge pozicije. Sa druge strane Nemačka i Francuska su dosta pomogle, ali generalno ne utiču nešto krucijalno na dešavanja kako u Ukrajini, tako i na Bliskom istoku. Nemaju taj kapacitet i onda su se fokusirali na Zapadni Balkan, a mi smo tu koleteralna šteta. Na nama više najveći pritisak, jer oni idu vođeni idejom, da ako se reše problemi koje Srbija ima, onda će domino efektom da se reše problemi u celom regionu - rekao je Šutanovac.

Foto: Printscreen/TV K1

Dok je bio na mestu ministra odbrane, Dragan Šutanovac otkriva da se često suočavao sa pitanjima koja se tiču podrške "nove" ili "stare" Evrope.

- Kao ministar odbrane sam više puta dobijao pitanja da li sam podržavalac nove ili stare Evrope. Na početku nisam imao razumevanja o čemu se radi, a onda sam shvatio da su to neki njihovi sukobi između stare tradicionalne Evrope i ovih država koje su u 21. veku ulazile u EU,  pod većim ili manjim uticajima SAD-a. To su zemlje koje su na graničnom pojasu prema Rusiji,  ali su im važniji odnosi sa NATO-om i Amerikom u nekim sengmentima, nego sa samom ruskom Unijom.  Mi smo se našli u situaciji između čekića i nakovanja. Ako pogledate u regionu problem između Atine i Skoplja, rešili su Amerikanci, ulazak Crne Gore u Nato, isto su rešili. Tokom vladavine Trampa oni su isto bili spremni da rešavaju problem Kosova, ali su tada ručnu povukli Angela Merkel i Velika Britanija. Amerika je u tom trenutku izgubila uticaj na Zapadnom Balkanu, što opet sa nama nema nikakve veze, ali ima veze u nekom njihovom prebrojavanju. Nisu tada želeli da daju podršku za nešto, iako je postojalo moguće rešenje. Da smo ga tada završili, to je to razgraničenje,  mi bi danas pričali o potpuno drugim stvarima, ne bi imali situaciju kao što je bila u Banjskoj, ne bi imali poginule, sukobe, već bi pričali o nekim benefitima zajedničke razmene imovine, dobara radne snage, itd - istakao je on.

Dragan Šutanovac ističe da Kurti otvoreno zagovara ideju velike Albanije, što izaziva zabrinutost i otežava pregovore.

- Kurti pokušava da sve to oteže, jer on je u više navrata rekao da nema nikakve asocijacije, nema nikakve zajednice i da će oni pokušati da naprave asocijaciju kao što je Udruženje građana NVO. Mi na čelu Kosova imamo osobu koja otvoreno zagovara veliku Albanije, a koji je čak u prvim intervjuima kada je postao premijer imao iza sebe zastavu Albanije, pored zastave Kosova. Na skupu u Tetovu nedavno, on je najavljen kao premijer svih Albanaca sveta. Njemu nisu dovoljne granice samo na Kosovu, već bi ih proširio širom Balkana. Imamo čoveka sa kojim razgovaramo, a sa kojim je jako teško doći do dogovora.  Mislim da će se jako doći do nekog sporazuma, koji bi bio, kako je rekao predsednik Vučić, podjednako loš ili podjednako dobar za obe strane - napomenuo je Šutanovac.

Bivši ministar odbrane smatra da trenutni fokus Sjedinjenih Američkih Država je na drugim međunarodno značajnim pitanjima, uključujući Ukrajinu i Bliski istok, kao i da im Kosovo i Metohija trenutno nije u fokusu

- Ostaje godinu dana do izbora u Americi. Imaju veliku diplomatsku aktivnost kako u Ukrajini, tako i na Bliskom istoku. Oni imaju fokus na stvarima koje su Međunarodno mnogo značajnije, nego što je pitanje Kosova i Metohije u ovom trenutku. Ne mislim da je to dobro, jer se bojim  da se stvaraju neke ishitrene situacije, posebno od Evropljana, ali lično mislim da Amerikanci neće podleći toj histeriji. Neću reći da su nam naklonjeni, ali konačno imaju razumevanja. Trebalo im je puno vremena da razumeju. Do tragičnog događaja u Banskoj praktično smo imali neki pozitivan tempo, a Kurti je bio sabijen u ćošak - kaže i dodaje da ne razume zbog čega Francuska nije odreagovala na sklonjeni srpski spomenik.

- Svedoci smo da je pre dva dana proslavi završetka Prvog svetskog rata, francuski ambasador dozvolio sebi za  da govori na skupu na kome je ranije stajao srpski spomenik, jer su Srbi oslobađali taj deo Balkana, a sada je taj spomenik sklonjen. Neko pokušava da obriše istoriju koja nije 14. vek i koja je vrlo dokumentovana i bliska. Neverovatno mi je da Francuzi ne primete to i da niko ne postavi pitanja o čemu se radi. Srbi su tu ginuli.

 

Ostavite komentar