EKSPERT ZA SPECIJALNE JEDINICE ZA K1 O NAPADU KOD AMBASADE IZRAELA U BEOGRADU Da li je teroristički akt mogao da se spreči?

U emisiji „Uranak“ na televiziji K1, ekspert za specijalne jedinice Miloš Jevtić i novinar i autor emisije „Signal“ Daniel Šunter govorili su o napadu kod Ambasade Izraela u Beogradu, reakciji pripadnika Žandarmerije i mogućim propustima u sistemu bezbednosti. Jevtić je istakao značaj obuke i brze reakcije policajaca, dok je Šunter ukazao na bezbednosne protokole, radikalizaciju putem interneta i važnost poverenja između institucija i građana u prevenciji nasilja.

Miloš Jevtić: Reakcija Žandarmerije sprečila teže posledice

Pravovremena i profesionalna reakcija pripadnika Žandarmerije sprečila je da napad kod Ambasade Izraela u Beogradu dobije teže posledice, ocenio je ekspert za specijalne jedinice Miloš Jevtić. On je ukazao na sličnosti sa prethodnim napadom na istom mestu, ali i na potrebu da se ispita postupanje svih delova sistema bezbednosti.

Jevtić je u emisiji “Uranak” na televiziji K1 istakao da ne bi unapred govorio o obrascu ili organizovanoj kampanji, ali da postoje zajednički elementi dva napada: mesto, neposredna blizina napadača i meta napada.

„U oba slučaja napadač otvara vrata stražarske kućice i napada pripadnika Žandarmerije. To su stvari koje bi i te kako trebalo uzeti u obzir kada se ovo analizira i stavlja u širi kontekst“, rekao je Jevtić.

Prema njegovoj oceni, posebno je značajno što su pripadnici Žandarmerije uspeli da reaguju u uslovima iznenadnog napada i veoma ograničenog prostora.

„Ono što je meni veoma značajno, i kao građaninu Republike Srbije i kao nekome ko prati naše specijalce više od 13 godina, jeste što je u oba slučaja eskalacija krize sprečena natprosečnom obučenošću pripadnika srpske Žandarmerije“, naglasio je on.

Iznenadni napad predstavlja poseban izazov

Jevtić je objasnio da u ekstremno stresnim situacijama mogu da zakažu i obučeni pripadnici policije i vojske. Radnje koje se na obuci izvode rutinski, u trenutku neposredne životne opasnosti postaju znatno zahtevnije.

Ukazao je i na to da bi savladavanje naoružanog pripadnika obezbeđenja moglo da omogući napadaču pristup službenom oružju, čime bi opasnost dodatno porasla.

Govoreći o mogućnosti da se sumnjiva namera prepozna pre napada, podsetio je da se stražarska kućica nalazi uz javnu površinu kojom prolaze građani.

K1 televizija

 

„Neko može da se potrudi da spolja ne deluje sumnjivo i da na taj način priđe na distancu sa koje može da napadne službenika obezbeđenja“, objasnio je Jevtić.

Ipak, naglasio je da konačne zaključke o mogućim propustima treba prepustiti analizi.

„Dvadeset četiri sata niko ne može da bude sto odsto na oprezu. To je zaista nerealno očekivati, i od sistema bezbednosti, a kamoli od pojedinca“, rekao je on.

Vrbovanje se preselilo u digitalni prostor

Jevtić je upozorio i na promene u načinu radikalizacije i vrbovanja. Prema njegovim rečima, društvene mreže i komunikacione platforme omogućavaju uspostavljanje kontakta bez fizičke blizine, zbog čega se potencijalna opasnost sve teže vezuje za određenu sredinu.

„Sada vam ne treba komšija da vas fizički svakog jutra vodi negde i razgovara s vama. Potrebni su internet i neka soba na Diskordu, pa možete da pričate bukvalno sa dva različita kraja sveta“, naveo je Jevtić.

Govoreći o navodima da je napadač ranije bio poznat službama, ocenio je da je opravdano postaviti pitanje da li je bilo propusta. Dodao je da praćenje takvih osoba i njihovih komunikacija zahteva značajne stručne resurse i postupanje u zakonskim okvirima.

„Da li je došlo do propusta, analiza će pokazati“, rekao je Jevtić.

Zaključio je da zaštita građana mora da bude neprekidna i da profesionalni rad službi mora da se odvija nezavisno od političkih procesa.

„Upravo ovakve situacije pokazuju da profesionalcima zaista treba omogućiti da budu profesionalci i da rade svoj posao 24 sata, nezavisno od političkih procesa“, poručio je Jevtić.

Daniel Šunter: Prevencija počinje poverenjem između građana i institucija

Napad kod Ambasade Izraela u Beogradu otvorio je pitanja bezbednosnih protokola, radikalizacije putem interneta i kapaciteta službi da prepoznaju opasnost. Novinar i autor emisije „Signal“ Daniel Šunter ocenio je da uspešna prevencija zahteva poverenje između institucija i građana, kao i jasno usmeravanje resursa na zaštitu bezbednosti.

Šunter je u emisiji “Uranak” na televiziji K1 istakao da se namera napadača ne može pouzdano proceniti na osnovu izgleda ili njegovog kretanja javnom površinom. Ipak, smatra da okolnosti napada zahtevaju proveru pravila po kojima se obezbeđuje objekat.

„To je jedna vrlo specifična bezbednosna situacija koja zahteva specifične protokole. Meni zvuči čudno da neko može tako da otvori vrata i uradi tako nešto“, rekao je Šunter.

Prema njegovim rečima, potrebno je utvrditi kako su protokoli postavljeni i da li su ih pripadnici obezbeđenja poštovali.

„Postoje protokoli i onda se postavlja pitanje kakvi su tu protokoli postavljeni i da li su se ti ljudi protokola pridržavali ili ne“, naveo je on.

Opasnost se ne može svesti na poreklo i geografiju

Govoreći o nasilnom ekstremizmu, Šunter je upozorio da povezivanje opasnosti sa određenim krajevima ili etničkim grupama može da dovede do pogrešnih zaključaka i stereotipa.

„Bio bih jako oprezan oko tih geografskih definicija, gde su najveći izvori i gde je najveća potencijalna opasnost, zato što to može da dovede do stereotipizacije nekih etničkih grupa“, rekao je Šunter.

Naglasio je da digitalna komunikacija omogućava radikalizaciju ljudi iz različitih sredina, kao i da taj proces nije ograničen isključivo na mlade.

K1 televizija

 

„Mlada populacija je možda izloženija zbog intenzivnijeg boravka na određenim društvenim mrežama, gde lako može da dođe u kontakt sa takvim informacijama“, ocenio je on.

Šunter je dodao da razgovor o ekstremizmu u Srbiji ne bi trebalo ograničavati samo na džihadizam. Kao drugi bezbednosni izazov naveo je vrbovanje za odlazak na strana ratišta, uključujući rat u Ukrajini, ukazujući na ulogu društvenih mreža u tim procesima.

Između izražavanja stava i nasilja

Šunter je ukazao i na izazov sa kojim se suočavaju demokratska društva: kako prepoznati stvarnu opasnost, a istovremeno zaštititi pravo građana da izražavaju političke i druge stavove.

„Sve službe koje se bave primenom zakona trebalo bi da se strogo drže slova zakona. Ne možete nekome da zabranite da ima ovakav ili onakav stav po bilo kom pitanju“, istakao je on.

Prema njegovoj oceni, zbog toga je važno i pitanje kapaciteta službi: koliko ljudi prati potencijalne pretnje, kakvim resursima raspolažu i na šta su ti resursi usmereni.

Prevencija počinje komunikacijom sa zajednicom

Šunter smatra da se rasprava o bezbednosti ne sme završiti na postupanju pripadnika obezbeđenja u trenutku napada.

„Ključna stvar je prevencija. Za prevenciju terorističkih dela potrebno je nešto što se zove poverenje zajednice“, naglasio je on.

Objasnio je da članovi porodice, komšije ili kolege mogu da primete zabrinjavajuće promene u ponašanju, ali da je za njihovo obraćanje institucijama neophodno poverenje.

„Da bi službe znale šta se dešava u nekoj lokalnoj zajednici, šta radi neki komšija, član porodice ili kolega, mora da postoji poverenje između javnosti i službi, da bi ta vrsta komunikacije postojala“, rekao je Šunter.

Ocenio je da je to poverenje u Srbiji narušeno i upozorio na posledice mogućeg korišćenja bezbednosnih resursa u unutrašnjopolitičke svrhe.

„Ako imate resurse službi koji se koriste za neke unutrašnjopolitičke svrhe, umesto za ono za šta bi trebalo da budu nadležne, to je veoma veliki problem koji treba da se analizira i koji treba da dovede do promena u radu“, poručio je Šunter.

BONUS VIDEO

Ostavite komentar