PODVIG KAKAV NIJE VIĐEN MEĐU DAMAMA U SRBIJI! Šapčanka Dragica Pavlović je savladala ultra triatlon (FOTO)

Šapčanka Dragica Pavlović postala je prva žena iz Srbije koja je savladala ultra triatlon, jednu od najtežih sportskih disciplina. Do ove titule došla je plivajući, vozeći bicikl i trčeći ukupno 452 km. Istovremeno, njen rezultat treći je među damama koje su se takmičile na ultra triatlonu u Austriji. Iako su joj lekari savetovali da ne opterećuje kičmu, kao viši fizioterapeut slušala je svoje telo i u 48 godini ostvarila podvig kakav još nije viđen među damama u Srbiji.

Da se pojavi u austrijskom Bad Radskerbugu na ultra triatlonu, do ovog septembra za Dragicu Pavlović bio je samo san. A onda je ostvarila ono što je za većinu dama nemoguće i postala jedina Srpkinja koja se upisala u listu čeličnih dama. Zato danas može da izgovori čuvenu rečenicu „Plivaj 2.4 milje! Vozi bicikl 112 milja! Trči 26.2 milje! Hvali se ceo život!“. A Dragica je uradila sve to duplo! I ne hvali se, već uživa dok pliva, trči i vozi bicikl.

U šali kaže da može istrčati od Šapca do Beograda za 13 sati, zatim tu distancu četiri puta preći biciklom, a dok se odmara, preplivati još osam kilometara. Ustvari, ona se ne šali.

Foto: Mirjana Čvoric Gubelić

Sve to je uradila za samo 35 sati i postala prva dama iz Srbije koja je savladala ultra triathlon. Greškom sudija plivala je kilometar više od norme i to puna tri sata i 21 minut, i na samom startu nije se obeshrabrila.

- Ja plivam i sve vreme pratim distancu, ali, niko mi ne javlja da izlazim. Kada sam videla da sam već isplivala osmi kilometar, moja drugarica Zrinka iz Slavonskog Broda krenula je da uloži žalbu. Ali, neće ni da čuju. Kad smo završili i izašli iz vode, ja sam počela da se šalim na svoj račun govoreći da ja, ustvari i nisam došla da plivam 7,6 kilometara, koliko stoji u propozicijama, već sam mogla plivati deset kilometra bez problema - priča kroz smeh Dragica.

Onda je usledila vožnja biciklom, i to, ni manje ni više nego 360 kilometara.

- Negde na dvestotom kilometru imala sam prosek brzine 27,3 kilometra po času. Negde oko dva sata u noć krenula je da pada kiša i da duva vetar. Razmišljala sam racionalno da nemam razlog da gubim snagu i da se borim protiv vetra, što inače na svakom treningu radim. Ovde kad treniram sa drugarima, pa kad me uhvati kiša, ja uživam. Nema ništa lepše od tog osećaja. Ali, sada sam shvatila da mogu malo i da usporim, jer stižem po planu do cilja - priseća se svog izazova tokom vožnje biciklom i dodaje da nije razmišljala da li će se okliznuti, jer, kako kaže, ne treba misliti o onom što se nije desilo.

Foto: Mirjana Čvoric Gubelić

Ali, pravo je pitanje o čemu je razmišljala u tim trenucima?!

- Zrinka me baš na kraju te trke pitala, i to se čuje na snimku, hoćemo li sada da doručkujemo tih preostalih 84 kilometra?! A meni je prolazila misao kroz glavu da je ostalo još samo 84 kilometra da istrčim. Kako to u tim trenucima strašno zvuči?! – prepričava Dragica svoj doživljaj sa trke.

Taj zalogaj dug 84 kilometra, odmah nakon 13,5 sati vožnja biciklom, bio je i najteži. Posle 20 sati aktivnog napora glava je tražila san.

- Najteže je bilo trčanje. Ali, ne fizički, jer ja se uopšte nisam umorila. Međutim, trebalo je istrčati 40 krugova. Nekako, kad kreneš, sve je to lako, a kako se bliži kraj, na primer 10 krug, onda ide malo teže. Tolike sate nisam uopšte spavala i nije mi se tražilo da spavam. Međutim, odjednom sam počela da osećam snažan umor. Posle drugog kruga trčanja počele su oči da se sklapaju. Ja ih otvaram, a one se i dalje sklapaju. Onda sam rekla Zrinki da moram da legnem i da me probudi tačno za dvadeset minuta. Verujte mi, kako sam legla, tako sam zaspala - priča Dragica, koja je u ovakvim situacijama konsultovala i trenera, jer je bilo važno da celu trku, računajući plivanje, vožnju bicikla i trčanje završi za 36 sati.

Uspela je i pre propisanog vremena da stigne do cilja. Sa vremenom od 35 sati postala je treća žena u Austriji kojoj je to na ovoj trci pošlo za rukom, a prva iz Srbije koja je ikada savladala ultra triathlon. Sve je zanimalo kakav je to osećaj?

- Ja ni o čemu nisam razmišljala. U glavi mi je samo bilo kako mi je lepo. Slušala sam svoje telo. I sada me preplavi taj lep osećaj - priča i dalje nesvesna svog podviga.

 A sve je krenulo 2019. godine kada je počela da razmišlja o ovoj discipline. Krenula je rekreativno, sa treninzima svakog dana. U gepek bi pakovala bicikl kupljen od jubilarne nagrade, opremu u sportsku torbu, a onda se kretala svojim miljama od bazena do trim staze. Povećavala je sate i kilometre. Postavljala sebi nove izazove.

Dragica potiče iz sportske porodice. Trenirala je rukomet i košarku, a prepreka aktivnom bavljenju sportom bili su saveti lekara da je to preveliko opterećenje za njenu kičmu.

- Pošto imam spondilolistezu, otišla sam na neurohirurgiju u Beogradu gde su mi lekari rekli da ne smem da se savijam, dižem teško, plivam kraul, ali i da ne smem da se ugojim. Inače, ja sam više fizioterapeut, a zbog posla moram da dižem teško, pre svega pacijente, da se savijam dok radim, pa sam razmišljala, kako već moram to da radim, onda ću da radim zbog svog zadovoljstva - priča, već tad rešena da se okuša u novom izazovu.

Podrška na tom putu bila je Zrinka, drugarica po sportu. Ona je pratila na nadmetanju u Austriji, jer je podrška uvek važna. Na stazi je potrebno da se menjaju sijalice na biciklu, sipa voda, dodaje hrana, pripremi šator za eventualni predah. 

- Mi smo se sve vreme ponašale kao da idemo na jednu turističku turu, a ne na takmičenje. A ustvari, išle smo da odradimo jednu tako veliku trku! U sebi smo bile veoma opuštene, a celu turu pratio je smeh i zezanje. Dobru energiju zadržale smo do kraja. Uostalom, to potvrđuje i njen rezultat. Sve je odradila lavovski, i ja sam ponosna na nju. Osećam se kao da sam ja u tome uspela - priča Zrinka Banovčić koja u svom Slavonskom Brodu takođe trenira triathlon.

Na ovaj put dug 452 kilometra Dragica je krenula bez sponzora i finansijske podrške, uz čvrsto stegnute pesnice bolesnih roditelja i prijatelja koji su pomogli da kupi opremu.

I posle prevaljene neverovatne distance ni dalje nema osećaj svoje veličine niti zacrtan cilj, ali nije da nije počela da razmišlja o novim izazovima, jer to joj je i u duši i u krvi. 

Bonus video:

 

Ostavite komentar