Ovo su svi faktori rizika za ALCHAJMEROVU BOLEST! DOKTOR otkrio kako najbolje da HRANIMO MOZAK (VIDEO)

Naučnici su nedavno otkrili da ljudi koji nose dve kopije određenih gena imaju veće šanse da obole od Alchajmera u ranoj fazi, navodi se u studiji objavljenoj u časopisu "Nejčer medisin". 

Da li bi ovo saznanje moglo da promeni istraživanje, dijagnozu i pristup lečenju obolelih od Alchajmerove bolesti? U emisiji "Uranak" na televiziji K1 govorili je neurolog prof. dr. Dragan Pavlović.

- Ovo nije nikakva novina, jer se odavno zna da postoje samo tri gena čija mutacija neizostavno dovodi do Alchajmerove bolesti. To su geni za presenilin 1, presenilin 2 i prekursor amiloida beta. Što se tiče Apoe gena, to se već dugo zna da predstavlja veoma jak faktor rizika, ali ne i jedini. On je belančevina koja učestvuje u metabolizmu holesterola, šećera i u zaštiti nervnog sistema. Svaki gen ima dve kopije, svaki hromozom je dupli, u tom slučaju možete imati dve istovetne varijante ili dve različite varijante. Ako imate dva puta Apoe 2, vi ste donekle zaštićeni, ali još uvek postoji 70 posto onoga što je stil života, spoljašnji faktori i slično. Apoe 3 je relativno neutralan, a Apoe 4 predstavlja rizik, posebno ako su dve varijante Apoe 4. Pošto je to molekul koji učestvuje i u metabolizmu holesterola i masti, i naravno šećera, povećan unos ovih supstanci ubrzava preko Apoe 4 taloženje amiloida beta, koji je uz protein Tau, glavni uzrok nastanka Alchajmerove bolesti" - rekao je prof. dr. Dragan Pavlović.

On je dodao da Apoe 4 ne predstavlja samo rizik od pojave Alchajmerove bolesti:

- Apoe 4 predstavlja rizik i za druge tipove demencija. Za Leri bodi demenciju u koju spadaju dve vrste demencija, a to je demencija sa Lerivim telima i Parkiinsonova bolest sa demencijom. 

Prof. dr Dragan Pavlović objašnjava i da li je Alchajmer uvod u demenciju.

- Demencija je klinički sindrom, što znači skup nekih ispoljavanja. To je stečeni poremećaj, koji uključuje razvojne poremećaje. Stečeni poremećaj obuhvata poremećaje kognicije, ponašanja i aktivnosti svakodnevnog života. Dok ne dođe do poremećaja aktivnosti svakodnevnog života, ako postoje smetnje, to može biti ili subjektivni kognitivni poremećaj ili blagi kognitivni poremećaj. Preko dvesta bolesti može dovesti do demencije. Alchajmerova bolest jeste najčešća, ali ne i jedina demencija. Alchajmerova bolest i Lewy body demencija se razvijaju u mozgu dve decenije pre nego što se klinički ispolje. To su prekliničke faze neurodegenerativnih bolesti" - kaže doktor.

Foto: K1 televizija

Objasnio je i da ukoliko neko ima dominantne gene, on će svakako demenciju dobiti u ranim godinama, već u trećoj deceniji.

- Sa dvadeset i nekom godinom se u nekim porodicama razvija Alchajmerova bolest.  Osobe koje imaju Daunov sindrom, oni će svakako posle četrdesete godine, razviti, Alchajmerov sindrom demencije. Bez obzira na genetskke faktore, ako bismo živeli 120 godina - kažu neki modeli, da bismo svii dobilii Alchajmerovu boelst.

Doktor ističe da postoje faktori i iz okoline.

- Postoje faktori rizika koji su lečivi i oni koji su nelečivi. Ne možemo promeniti godine, genetski pol, ali može se održavati krvni pritisak u poželjnim granicama, mediteranski tip ishrane, umerena fizička aktivnost - kaže doktor.

On objašnjava da i neki lekovi mogu negativno uticati.

- Čitava grupa lekova koji imaju antiholinerička svojstva snivažaju nivo acetilholina u mozgu, što remeti rad mozga. Cinarizin, lek koji se daje za moždanu cirkkulaciju, on kod većine bolesnikka izaziva demenciju, depresiju i Parkinsonizam. Takođe, tu su i naši omiljeni sedativi koji ogroman broj uzima. Ako se uzimaju više godiina u tom slučaju se suzbija rad mozga i dovodi do demencije - kazao je i dodao: 

- Ako se vodi jedan neumeren život, izloženost raznim faktorima je prisutna. Svi zaboravljamo, to je prirodan proces, ali postaje patološki onog trenutka kada naknadno ne možemo da se toga setimo, kada se informacija nije ni zabeležila. Postoje demencije gde pamćenje uopšte nije ugroženo, kao što je frontotemporalna demencija, koja čini pet posto svih demencija, gde u najvećem toku bolesti nema poremećaja pamćenja.

Doktor objašnjava i da prva dva leka koja su registrovana u Americi, ali ne i u Evropi, bili su Adukanumab i Lekamemab.

- To su dva monoklonska antitela, čija je ideja bila da uklone amiloid beta, koji je glavni uzrok nastanka Alchajmerove bolesti. Iako su mnogi stručni paneli bili protiv registrovanja lekova, Adukanumab je ipak privremeno registrovan od strane FDA. Međutim, nakon nekoliko godina, sama fabrika ga je povukla iz upotrebe. Klinički efekti na individualnom nivou svakog pacijenta bili su zanemarljivi, ali trećina pacijenata je razvijala ili moždano krvarenje ili je imala oticanje mozga. U slučaju Lekamemaba, zabeleženo je i nekoliko smrtnih slučajeva.

U slučaju Lekamemaba, bilo je i nekoliko smrtnih slučajeva. To nije put kojim treba ići, mora se sve modifikovati da bude efikasnije, a bezbednije. 

Doktor otkriva i kako je najbolje hraniti mozak.

- Sa godinama, čitav organizam slabije funkcioniše. Nekada, čak i u ranijim godinama, može da se ispolji nedostatak vitamina B12 i vitamina D. Homocistein, aminokiselina koja kada je povišena oštećuje krvne sudove i mozak, takođe raste. Važno je na vreme otkriti poremećaje, uz tumačenje preporuka najnovije literature, jer mnoge naše laboratorije imaju zastarele referentne vrednosti. Stručnjaci koji se ne koriste njima, kao i pacijenti, mogu imati lažan utisak da su im nalazi normalni, a nisu. Parametre je neophodno utvrditi u krvi. Omega-3 masne kiseline su veoma značajne, kao i drugi suplementi poput citiholina, ekstrakta ginkobilobe i kopemonijeri. Za sve njih postoji neki dokaz da mogu usporiti napredovanje patoloških procesa - zaključio je prof. dr Dragan Pavlović.

Ostavite komentar