Dok hiljade građana Srbije bezbrižno provode letnji odmor, grupa naših turista na Kipru suočila se sa dramatičnim obrtom.
Iako su imali uredno kupljene karte za povratak, ostali su zaglavljeni na aerodromu u Larnaki. Njihov avion za Beograd poleteo je sa čak 130 praznih mesta, dok su šokirani putnici ostali bez smeštaja, jasnih informacija i adekvatne podrške.
Ko je odgovoran za ovaj propust – turistička agencija ili avio-kompanija? O svemu je govorio Aleksandar Seničić, direktor Jute, gostujući u emisiji "Uranak“ na televiziji K1.
- Stvar koja je pokvarila njihov odmor jeste problem u organizaciji – tačnije, neorganizacija od strane avio-kompanije. Agencija je organizovala aranžman u saradnji sa low-cost prevoznikom, poslala putnike na destinaciju i logično je da je obezbedila i njihov povratak. Zašto su se na dan leta iz Larnake imena tih putnika jednostavno izgubila iz sistema, pitanje je na koje odgovor mora da da avio-kompanija - rekao je Seničić.
K1 televizija
On je naglasio da je, uprkos neradnom danu, turistička agencija preduzela sve raspoložive mere – obezbedila je obroke i osveženje na aerodromu, kao i hotelski smeštaj i nove avionske karte za sledeći dan. Putnici su vraćeni u Srbiju, a agencija je, prema njegovim rečima, postupila u skladu sa zakonom i propisima.
- Verujem da će se deo putnika žaliti, posebno oni koji su putovali sa malom decom, i na to imaju potpuno pravo. Po Zakonu o turizmu, odgovornost za organizaciju snosi turistička agencija, ali u ovom slučaju se jasno vidi da je do greške došlo u sistemu avio-kompanije. Avio-kompanija je napravila grešku. Kako i zašto – to će se tek utvrditi. Već nekoliko puta tokom ove sezone imali smo pritužbe određenog broja individualnih putnika koji su otišli na destinacije, ali se prilikom povratka nisu nalazili u sistemu avio-kompanije. Očigledno je problem u nekom novom softveru koji je ove godine uveden, a koji izaziva ovakve vrste grešaka. Ovo je prvi put da se to desilo sa grupom putnika. Sreća je da su bili u organizaciji turističke agencije, koja je preuzela deo odgovornosti. Da nije bilo tako, putnici bi ostali na aerodromu i morali bi sami da plate svoje karte - upozorio je Seničić.
Putnici imaju pravo na obeštećenje
Srpski turisti koji su ostali zarobljeni na aerodromu u Larnaki, uprkos važećim kartama za povratak, imaju pravo da traže nadoknadu – ali procedura nije jednostavna.
Kako je objasnio Aleksandar Seničić, putnici najpre treba da se obrate turističkoj agenciji koja je bila organizator putovanja.
- Nažalost, u ovakvim situacijama ne možemo odmah uključiti avio-kompaniju u proces rešavanja reklamacija. Po Zakonu o turizmu, putnici najpre treba da se žale agenciji koja je organizovala aranžman. Ukoliko dođe do tužbi, preporuka je da se u parničnom postupku prvo tuži turistička agencija kao organizator, a zatim i avio-kompanija kao odgovorna za konkretan propust – objasnio je Seničić, i dodao:.
- Putnici mogu da potražuju kompenzaciju, i treba biti realan u traženju iznosa koji je uređen međunarodnim sporazumima – to je između 200 i 400 evra po putniku. Verujem da će avio-kompanija vratiti novac za karte koje objektivno nisu iskorišćene. Turistička agencija je takođe snosila velike troškove, koje će, verujem, naplatiti od avio-kompanije - naveo je Seničić.
Uplaćivanje aranžmana
Nakon neprijatnosti koje su doživeli srpski turisti na Kipru, važno je podsetiti na osnovna pravila bezbednog planiranja putovanja. Kako ističe Aleksandar Seničić, najvažnije je da se aranžmani uplaćuju isključivo preko legalnih i proverenih subjekata.
- Prvenstveno treba voditi računa da se putovanja ugovaraju sa registrovanim turističkim agencijama ili direktno sa avio-kompanijama. Nikako ne treba davati poverenje osobama koje oglašavaju smeštaj ili aranžmane na društvenim mrežama – upozorio je Seničić.
Prema njegovim rečima, siva zona u turizmu postaje sve veći problem, broj prevara koje dolaze od individualaca koji nude smeštaj preko društvenih mreža raste iz godine u godinu.
- Ljudi često, u želji da uštede nekoliko desetina evra, nasednu na prevaru i na kraju ostanu bez ičega – bez novca, bez putovanja i bez zaštite, jer pravno ne mogu da dokažu ništa – rekao je on.
Prava putnika zavise od ugovora
Planiranje odmora ne bi smelo da se završi samo izborom destinacije i plaćanjem aranžmana – da biste bili zaštićeni u slučaju problema, važno je obratiti pažnju na pravne aspekte ugovora.
- Vrlo je važno znati da ono što radnik u turističkoj agenciji kaže usmeno nema nikakvu pravnu vrednost. Jedino što važi jeste ono što je napisano u ugovoru o putovanju. Zato je neophodno da se sve usluge i detalji jasno navedu u tom dokumentu - istakao je Seničić.
Uz ugovor, putnik mora da dobije i opšte uslove putovanja, u kojima su precizno definisana njegova prava i obaveze, kao i mogućnosti za reklamaciju. Konačno, ključni dokument koji garantuje sigurnost jeste garancija putovanja.
- Garancija je obavezna i služi upravo u slučaju da dođe do problema – ako agencija ne ispuni uslugu, napravi ozbiljan propust ili čak prestane da radi. U tom slučaju, uz garanciju, fiskalni račun i ugovor, putnik može da traži nadoknadu od osiguravajućeg društva koje je izdalo garanciju - zaključio je Seničić.
K1 televizija
Ostavite komentar