Svemoguća KAMILICA: Sveta biljka BOGA SUNCA koja se koristi za skoro sve ZDRAVSTVENE probleme

Kamilica jedna od najranije korišćenih biljaka u lečenju ljudskog roda. Prva dokumentovana upotreba cveta ove biljke potiče još iz drevnog Egipta, a najraniji spisi u kojima se pominje nastali su na papirusu 1550. godine pre Hrista. Ovaj zapis se smatra jednim od najstarijih medicinskih zapisa u ljudskoj istoriji. 

Stari Egipćani su smatrali da je kamilica sveta biljka, koju im je poklonio Ra, bog Sunca, i zbog toga je poštovana više nego bilo koja druga. Korišćena je ne samo za lečenja, već  je bila i deo rituala balsamovanja.

Hemijska analiza mumije faraona Ramzesa II (1100. godina pre Hrista), potvrdila je da je jedan od sastavnih elemenata ulja za balsamovanje bilo baš ulje kamilice. Pronađeni su i zapisi koji dokazuju da je kamilica široko korišćena i u kozmetici, posebno kod bogatijih i uglednijih žena.

Drevni Grci i Rimljani bili su gotovo zaljubljeni u kamilicu. Grci su ovoj biljci i dali ime kombinujući dve reči: chamos i melos, što bi se prevelo kao aroma jabuke, a na to ih je inspirisao sitni cvet čiji je miris podsećao na miris ovog voća.

Drevni lekari preporučivali su kamilicu protiv glavobolje, ali i kod problema sa jetrom, bubrezima i bešikom, a njihovi sunarodnici su verovali i da je blagotvorna kod groznice i ženskih problema.

Posle propasti Rimskog carstva, anglosaksonski narodi preuzeli su primat u poštovanju ove biljke.

Lacnunga (lekovi), drevni anglosaksonski spis, sadrži listu od devet svetih biljaka, među kojima je i kamlica. Korišćena je kod nesanice, glavobolje, problema sa kožom, reume, lošeg varenja, gihta... Vikinzi su prvi shvatili da kamilicom mogu da neguju kosu dodatno je posvetljujući i dajući joj sjaj.

Foto: Freepik.com

Tokom srednjeg veka u Evropi su je smatrali gotovo svemogućim lekom. Nikolas Kulpeper, engleski travar iz 17. veka, preporučivao je kamilicu kao efikasan lek za stomačne probleme, groznicu, žuticu, bolove kod kamena u bubregu i kod menstrualnih problema. Tokom ovog perioda sakupljana je i iz veoma praktičnog razloga - uklanjanja neprijatnih mirisa.

Hrišćanski monasi u to vreme skupljali su i beležili stare biljne lekovite recepture u kojima se često pominje kamilica, istovremeno ih obogaćujući receptima do kojih su sami došli. Oni su zaslužni i za nastanak varijeteta Roman chamomile - Flora pleno, koja ja imala duple cvetove i blažu aromu.

Španci su je zvali manzanilla - mala jabuka, i dugo su je koristili da bi poboljšali ukus šerija koji je nazvan istim imenom.

Specifična primjena vezuje se i za omiljeno piće muškaraca širom sveta, koji sigurno ne znaju da je pre mnogo vekova i u pivo dodavana kamilica da bi se poboljšao njegov ukus.

Foto: Freepik.com

Postoji više vrsta kamilice, što divljih što kultivisanih vrsta, a najpopularnije za upotrebu su rimska kamilica (Chamaemelum nobile) i divlja kamilica tj. njemačka kamilica (Chamomilla recutita), koje imaju donekle različit hemijski sastav. 

Terapijska upotreba ove biljke je česta i raznovrsna, ne samo u narodnoj već i u naučnoj medicini. Njena velika prednost je što nije ni otrovna ni škodljiva.

Kamilica je jedno od najboljih sredstava za lečenje zapaljenja kože i sluzokože, njome se ublažavaju tegobe kod opekotina, rana i čireva. Koristi se i za ispiranje očiju, usta, nosa i ušiju. Pomaže u lečenju nervnih bolesti, reumatizma, oboljenja creva i želuca, grčeva, upale debelog creva, nadutosti, kao i kod oboljenja bubrega, jetre i žuči....

Može da se koristi i u obliku tinkture - rastvora cvetnih glavica kamilice u alkoholu i eteričnog ulja, za ispiranje usta kod upalnih procesa ili česte pojave afti. 

Eterično ulje ima široku primjenu u farmaciji, kozmetici i parfimeriji. Koristi se u aromaterapiji za liječenje grčeva, glavobolje, akni, ublažavanje opekotina, snižavanje temperature i lečenje depresije. Pomaže kod alergija, anemije, konjuktivitisa, upaljenih tetiva i zglobova, kao i bolova u mišićima.

Ostavite komentar