CRVENA, žuta, ZELENA - zašto baš OVE BOJE i da li znate da one NISU oduvek sijale na SEMAFORIMA?

Još dok smo mali i prelazimo ulicu, mame i tata nas uče da crveno svetlo na semoforu znači da treba da stanemo, a da zeleno svetlo znači da treba da pređemo ulicu preko pešačkog prelaza.

Kada malo više porastemo, saznajemo da postoji i žuto svetlo - za one koji voze automobil/kamion/autobus, kao znak da budemo na oprezu jer će se promeniti semafor između druge dve boje. Tu crveno i zeleno svetlo znači isto kao i za pešake - stoj, ili idi, odnosno vozi.

Ima sad tu i semafora za bicikle, za tramvaje, za vozove, pa nekih novih koji samo trepću... ali ovde pričamo ipak o najpoznatijim semaforima - za pešake i vozila, i bojama koje na njima (najčešće) vidimo - zelenoj, žutoj i crvenoj. Zašto su izabrane baš te boje? I da li znate da nisu bile oduvek baš te boje?

Semafori su postojali i mnogo pre pojave automobila. Oni su prvo korišćeni da pruže signale vozovima u 19. veku. Crvena je i u to vreme signalizirala da treba da stanete. Zelena, međutim, nije signalizirala da treba da krenete ili nastavite da vozite, već oprez, dok je bela boja imala ulogu koju danas ima zelena.

To je zadavalo velike probleme mašinovođama budući da se bela boja noću na horizontu ne razlikuje puno od zvezda. Iz tog razloga, železničke kompanije su odlučile da zelena bude ta koja signalizira siguran prolaz, i tako je ostalo do danas (osim u Japanu, gde istu ulogu vrši plava boja).

Što se tiče crvene boje, ona je praktično oduvek signalizirala opasnost, mnogo pre modernog saobraćaja. S obzirom na činjenicu da je to boja sa najdužom talasnom dužinom, ona se i najlakše razaznaje iz daljine.

Žuta boja, s druge strane, ima talasnu dužinu između crvene i zelene, pa je iz tog razloga idealna kao simbol opreza.

Ostavite komentar