HITNA ODLUKA: 14 NOVIH PITANJA koje Tužilaštvo mora da postavi POLICAJCIMA koji intervenišu zbog NASILJA U PORODICI

U Srbiji je od početka godine ubijeno 23 žene, a samo na području Beograda njih šest izgubilo je život zbog nasilja u partnerskim odnosima. Obeshrabruje i činjenica da je svaka treća ubijena žena prijavljivala nasilje!

Ova crna statistika navela je Koordinatorku za rodno zasnovano nasilje Višeg javnog tužilaštva u Beogradu da promeni pravila. Tako je svim javnim tužilaštvima dostavljena lista od 14 pitanja koja tužioci moraju da provere prilikom konsultacija sa policijskim službenicima pre donošenja odluke o preduzimanju mera iz svoje nadležnosti.

Foto: Medija centar

Koordinator za rodno zasnovano nasilje u Višem javnom tužilaštvu u Beogradu x kaže da su pitanja namenjena zamenicima javnog tužioca su svojevrsna dopuna ranije donetih protokola, zakona, ali i iskustva dugog 20 godina, od kada je krivično delo Nasilje u porodici uvedeno u Кrivični zakonik Republike Srbije. 

- Neka od pitanja tiču se ranijih prijava za nasilje u porodici, sumnje na zloupotrebu psihoaktivnih supstanci, činjenica da li prijavljeno lice preti ubistvom ili samoubistvom, te da li poseduje oružje.  Odgovore na većinu pitanja policija već ima u svojim evidencijama, dok ostale vrlo lako može da pribavi - objašnjava Mirčić Čaluković za K1info.rs.

Ona kaže da je početkom primene Zakona o sprečavanju nasilja u porodici 1. juna 2017. godine, obaveza procene rizika poverena policijskim službenicima koja se pre svega odnosi na to da li prijavljeni slučaj predstavlja slučaj neposredne opasnosti od nasilja u porodici ili nasilje u porodici nižeg inteziteta koje zahteva određivanje hitne mere. 

 

- Međutim, ova obaveza policije ne isključuje i drugu obavezu, a to je da policijski službenik pozove dežurnog zamenika javnog tužioca kako bi on opredelio da li se u prijavljenoj radnji učinioca eventualno ostvaruju i obeležja krivičnog dela Nasilje u porodici, kao i da li ima mesta za primenu mere zadržavanja (do 48 sati) u skladu sa odredbama Zakonika o krivičnom postupku (ZKP).  Taj deo i donošenje ovih odluka je u isključivoj nadležnosti javnog tužioca, a ne policije - objašnjava Mirčić. 

Foto: Pexels.com

Ona dodaje da su procene policije i tužioca, dve potpuno odvojene činjenice i usmerene su na donošenje potpuno različitih  mera. 

-  Upravo zato je važno da tužioci provere ovih 14 pitanja, kako bi mogli da ispune svoj deo obaveze koji je predviđen Zakonikom o krivičnom postupku. Dosadašnja praksa je pokazala da su se pojedini zamenici javnog tužioca više oslanjali na procenu policije koja se odnosi na odredbe Zakona o sprečavanju nasilja u porodici, da neki zamenici postavljaju više, a neki manje pitanja prilikom davanja konsultacija policiji i to prema odredbama Zakonika o krivičnom postupku. Upravo zato je sačinjena lista indikatora od 14 pitanja kako bi se zamenicima javnog tužioca olakšalo postupanje u skladu sa Zakonikom o krivičnom postupku, kako bi se subjektivnost u postupnju i na dežurstvima zamenika javnog tužioca svela na najmanju moguću meru i kako bi se praksa na području Grada Beograda ujednačila, a sve u cilju smanjenju broja smrtnih ishoda u slučajevima nasilja u porodici - dodaje koordinatorka. 

Na kraju, ona zaključuje da je život daleko kompleksniji od prava, ali je za predstavnike svih institucija važno da preduzmu sve mere iz svoje nadležnosti, jer to i jeste njihova obaveza, a onda se i mogu nadati i boljem ishodu.

 

 

 

 

 

Ostavite komentar