KRIMINAL nema granice, ali nema ih ni ZNANJE: Šta znači to što će SRBIJA imati FORENZIČARE za KOMPJUTERIMA?

Koliko puta ste čuli finansijski ili privredni kriminal? Ko može da radi na razotkrivanju takvih radnji? O svemu tome govorilo se povodom promocije upriličene na Ekonomskom fakultetu i startovanja Centra za forenzičko računovodstvo.

- Kao obrazovna institucija naš zadatak je da ukažemo kako na direktne tako i na indirektne posledice do kojih različiti tipovi finansijskih prevara dovode i da pomognemo u identifikovanju prevarnih radnji i tako damo snažan doprinos radu pravosudnih sistema u procesuiranju dela iz oblasti finansijskog kriminala - istakla je dekan Ekonomskog fakulteta Žaklina Stojanović povodom promocije master programa "Forenzičko računovodstvo" i otvaranja Centra za forenzičko računovodstvo.

Projekat "Izgradnja forenzičko-računovodstvenih kapaciteta u  Srbiji" ima za cilj uspostavljanje forenzičko-računovodstvene profesije u zemlji i stavljanje njenih potencijala u funkciju podizanja stepena efikasnosti i efektivnosti javnih institucija i državnih organa u prevenciji i borbi protiv finansijskog i privrednog kriminala.

Potrebu za realizacijom i finansiranjem ovakvog projekta prepoznala je Vlada Sjedinjenih Američkih Država i Biro za međunarodnu borbu protiv narkotika i sprovođenje zakona.

U okviru panela "Uloga forenzičkog računovodstva u jačanju institucija javnog i privatnog sektora", rukovodilac projekta profesor Dejan Malinić naglasio je da je cilj centra kontuinirana promocija razvoja forenzičkog računovodstva, te da nije isključena regionalizacija.

- Kako kriminal nema granice, tako ni znanje nema - naglasio je on.

Foto: Tanjug/ekonomski fakultet

Ispred Biroa za međunarodnu borbu protiv narkotika i sprovođenje zakona prisutnima se obratila Ivona Šišmanović koja je ukazala na nedostatak stručnog kadra u ovoj oblasti, kao ključnom razlogu za pokretanje programa.

- Zakonom je propisano šest mesta finansijskih forenzičara u tužilaštvima, a ja kad sam počela da radim od tih šest mesta su bila popunjena samo dva - pojasnila je i dodala da je baš Ekonomski fakultet izabran za dalji razvoj projekta jer je jedini prepoznao potrebu za usku saradnju sa institucijama.

Od oktobra će, kako je rečeno, pomenuti program pohađati od 40 do 50 studenata, na šta se Šišmanovićeva nadovezala da je predviđeno da minimum 50 odsto prve generacije bude iz javnog sektora.

Kao institucije i organizacije u kojima postoji najveća potreba za ekspertizom iz oblasti forenzičkog računovodstva izdvajaju se: javna tužilaštva (82 odsto), Poreska uprava (81 odsto), Uprava za sprečavanje pranja novca (79 odsto), Ministarstvo unutrašnjih poslova (78 odsto), finansijske institucije poput banaka, osiguravajućih društava, lizing kompanija (81 odsto) i revizorske firme (78 odsto).

Statistika pokazuje da su ključne prepreke u razvoju forenzičko-računovstvene profesije u našoj zemlji sledeće:

- Nedovoljan broj obrazovanih i obučenih forenzičkih računovođa (77 odsto);

- nedovoljna obaveštenost u ulozi forenzičko-računovodstvene profesije u borbi protiv prevara (76 odsto);

- neadekkvatan sistem obrazovanja i stručnog usavršavanja forenzičkih računovođa (70 odsto) i

- nedovoljan nivo svesti o negativnim posledicama finansijskih prevara (68 odsto).

Ostavite komentar