NEBOM klaparaju TOČKOVI VATRENIH KOČIJA: Da li se to PERUN razbesneo?

Superćelijska oluja napravila je haos sinoć u Srbiji i ostavila za sobom apokaliptične scene, a da li se to bog Perun samo zagrevao?

Ovo pitanje sigurno deluje šaljivo, ali ako uzmemo u obzir simboliku današnjeg dana - neće nam biti toliko smešno.

Danas je 20. jul, dan posvećen Perunu slovenskom bogu neba i nepogoda (padavina, letnjih oluja) odnosno bog gromovnik, neka vrsta slovenskog Zevsa, kome su se stari Sloveni često obraćali tokom suše.

Perun je član najvećeg i najjačeg slovenskog trojstva (triglava) zajedno sa Svarogom i Svetovidom.

Ime Perun nastaje od indoevropskog korena "per" koji znači "udariti" (vrlo snažno, silovito udariti), i sufiksa "un" koji označava onoga koji izvršava radnju.

Perun je zamišljan kao grub čovek sa bradom koji živi na nebu.

Smatralo se da on tokom oluja putuje po oblacima u svojoj kočiji i baca munje na Zemlju, a da grmljavina potiče od kloparanja točkova kočije.

Perun je imao još jedno oružje, veoma neobično: mitske zlatne jabuke. U mnogim slovenskim izvorima zlatna jabuka je bila talisman potpunog uništenja.

Foto: Shutterstock

Delovi odeće govore da se radi o ratniku u oklopu, što je slučaj sa većinom slovenskih bogova. Postoje predstave Peruna sa kamenim maljem (sekirom) u ruci kojim gađa i pretvara u kamen sve čega se dotakne. 

Perun je bio i borac protiv suša. Jedna teorija govori da je on imao uticaja na kišu, a druga da je na kišu uticaj imala Dodola, Perunova žena. Bilo kako bilo, on je sigurno po tom pitanju mogao da učini mnogo.

Perun kažnjava zle i neposlušne zatvarajući im nebeske dveri.

Krivokletstvo kažnjava još za života krivokletnika, a u izvršavanju kazne najčešće upotrebljava munje. U mnogim spisima iz ranog srednjeg veka (Nestorova hronika, Sbornik Paisijev, Sofijski Sobor), pa čak i u ugovorima o miru, Sloveni su se zaklinjali na poštovanje ugovora upravo Perunu. Perun bi tako trebalo da kazni i prokune svakog ko bi prekršio ono što je dogovoreno.

Peruna kao boga neba ne treba mešati sa Svarogom (koji je takođe bog neba, ali u smislu Vasione), jer je njegov domen tzv. nisko nebo odnosno ono što je unutar Zemljine atmosfere. Prema tome u njegov domen spadaju oblaci, gromovi i padavine.

Perunu je, kao i ostalim bogovima gromovnicima indoevropskih mnogobožačkih vera, bio posvećen četvrtak koji se i dan danas među nekim Slovenima naziva perenden (perendean), perundan.

Foto: Unsplash.com

Hrast je drvo posvećeno Perunu, jer se verovalo da grom najčešće u njega udara, a ostaci ovoga se i dan danas mogu videti širom Srbije jer su hrastovi najčešće birani za drva zapise.

Ostale je zabeleženo da su u Perunovim svetilištima gorele večne vatre koje su održavane hrastovinom, a onoga kome bi se ta vatra ugasila čekala je smrtna kazna.

Ovaj običaj vuče korene iz davnina, još iz vremena kada ljudi još nisu znali sami da zapale vatru, već su se morali oslanjati na tzv. nebesku vatru (udar groma) koja je verovatno udarala najčešće u hrast, nakon čega su ljudi bili primorani da je održavaju da bi sebi olakšali opstanak.

Foto: Pixabay.com

Sveti Ilija je po preuzimanju hrišćanstva preuzeo ulogu Peruna. Ova zamena počela je još sa prvim prodorom hrišćanstva među Slovene i može se nazvati opšteslovenskom.

Inače, prema nekim mišljenjima, Sveti Ilija je odgovarao hrišćanskim misionarima zbog blizine datuma kada se proslavljao (2. avgust) sa onim na koji se proslavljao Perun, a nije isključeno i da je proslava svetog Ilije pomerena na Perunov dan.

Ostavite komentar