Da li ste znali da SVAKO OD NAS može da dobije EPILEPTIČNI NAPAD: Kako dolazi do te "MOŽDANE OLUJE"?

Epilepsija je bolest kore velikog mozga.

Nije uniformna bolest već, kako objašnjavaju lekari, entitet koji obuhvata desetine različitih oboljenja koji imaju zajedničku karakteristiku - spontanu pojavu epileptičnih napada.

U određenim okolnostima svaki čovek može da dobije epileptični napad. I pored toga u nekim delovima Srbije epilepsija je još bolest koja se krije, bolest zbog koje ljudi ostaju bez posla, bolest zbog koje se ruše bračne zajednice. 

Nema do kraja preciznih podataka, ali smatra se da u Srbiji skoro svaka 100. osoba pati od nekog oblika epilepsije.

Foto: Freepik.com

Reč je o neizlečivoj bolesti, osim u slučajevima, na primer rezistentne epilepsije, kada je moguća operacija. Uz adekvatnu  terapiju osobe sa epilepsijom mogu da imaju dobar kvalitet života da imaju porodicu i decu.

Stručnjaci naglašavaju da nisu sve epilepsije nasledne bolesti.

- Mozak čoveka čine grupe neurona koji su međusobno povezani u mreže, od kojih svaka ima svoju određenu funkciju. U stanju budne aktivnosti neuroni se nadražuju asinhrono i u odgovoru na stimuluse. Međutim, u trenucima kada dođe do „moždane oluje“ u kojoj se javlja hipersinhronija neurona (grupe neurona unutar mreža se aktiviraju istovremeno) dolazi do pojave koju nazivamo epileptičnim napadom. Ako se epileptični napadi spontano ponavljaju onda govorimo o epilepsiji kao bolesti. Postoje forme bolesti koje su nasledne prema Mendelovskim pravilima (sa roditelja na decu), ali za većinu epilepsija to ne možemo reći. To znači da je rizik za potomstvo, ukoliko jedan roditelj boluje od epilepsije, za nijansu (beznačajno veći) nego za decu bilo koga u opštoj populaciji – kaže za portal eKlinika specijalista neurologije dr Aleksa Pejović, Odeljenje za epilepsije i poremećaje spavanja, Klinika za neurologiju, Univerzitetskog kliničkog centra Srbije.

Mozak svakog čoveka u određenim uslovima može generisati epileptični napad. Dr Pejović objašnjava da se svi rađamo sa određenim konvulzivnim pragom, čije prekoračenje dovodi do pojave napada.

- Taj prag (možemo ga zamisliti kao lestvicu u atletskoj disciplini skoka u vis) nekada je postavljen visoko da se u realnim životnim okolnostima ne može „preskočiti“ ili se pak „preskoči“ posle neprospavane noći tokom koje je pojedinac popio na primer 7 piva i 6 energetskih pića. Sa druge strane, kod pacijenata koji boluju od epilepsije taj prag je nisko spušten, tako da do napada dolazi spontano ili nakon minornih stimulusa, na primer delimično neprespavane noći, koja kod zdravog pojedinca ne bi izazvala napad. Za postavljanje dijagnoze epilepsije, još jednom naglašavam, bitno je da napad nije bio provociran, već da se desio spontano. Provocirajući faktori su brojni, a neki od najčešćih jesu visoka temepratura/infekcija, upotreba prokonvulzivnih supstanci i lekova, nespavanje, alkohol, povreda glave… Ovakve pacijente često srećem u svakodnevnoj kliničkoj praksi, prevashodno kroz rad u neurološkoj ambulanti Urgentnog centra - naglašava dr Pejović. 

Foto: Pixabay.com

Na pitanje da li je moguće da čovek samo jednom u životu dobije epileptični napad, doktor odgovara:

- Prema studijama, postoji 35 odsto verovatnoće da se posle prvog spontanog epileptičnog napada, desi i drugi. To znači da će samo jedan od tri pacijenta koji doživi spontani epileptični napad na kraju razviti i epilepsiju.

Stručnjaci naglašavaju da postoji više od 100 različitih oblika epilepsije. Nekada se smatralo da su i migrene jedan od oblika epilepsije. 

- Odavno je poznato da, iako u nekim graničnim slučajevima migrenske aure i glavobolje mogu ličiti na epileptične fenomene, one to nisu. Postoje retke situacije u kojima napad migrene može provocirati epileptični napad i tada govorimo o entitetu koji se naziva migralepsija (tu se svaka veza migrene i epilepsije u patofiziološkom smislu završava). Zajedničko skoro svim epileptičnim napadima je da se javljaju na paroksizmalan (iznenadan), stereotipan (istovetan, uniforman), repetitivan način, te da traju kratko, nakon čega se pacijent vraća urednom funkcionisanju - kaže doktor.

Ispoljavanje epileptičnog napada direktno zavisi od dela mozga zahvaćenog "električnom olujom". U slučaju da je, na primer zahvaćen deo mozga za percepciju mirisa, pacijent može imati autentičan doživljaj različitih mirisa.

- Utisak utrnulosti, mravinjanja dela tela, zvuci, iskrivljene slike predmeta, doživljaj sreće, straha, stezanja u grlu, mučnine u stomaku, trzanje ekstremiteta, pokreti nalik vožnji bicikla, svi mogu predstavljati epileptične fenomene. Pomućenje svesti, premda klinički značajno, ne mora biti ekskluzivni deo napada, to jest vrlo su česti napadi u kojim je svest pacijenta očuvana u potpunosti ili samo delimično narušena - naglašava dr Pejović. 

Foto: Freepik.com

Epilepsija se dijagnostikuje razgovorom.

On dodaje da je epilepsija neretko posledica teških trauma (povreda) glave tokom kojih dolazi do nagnječenja mozga i moždanog krvarenja.

- Nije retka situacija u praksi da početak epilepsije pacijenti dovode u vezu sa teškim životnim okolnostima i psihičkim traumama koje su doživeli. Psihička trauma, iako za čoveka nekada i bolnija od fizičke, nije priznati uzročnik epilepsije i epileptičnih napada. Verovatniji je scenario u kome pacijenti u takvim životnim okolnostima slabije spavaju, konzumiraju alkohol i druge supstance koje mogu provocirati epileptične napade, te stoga iste i doživljavaju - kaže dr Aleksa Pejović.

 

Ostavite komentar