Svaki DESETI SRBIN ima problem sa ŠTITNOM ŽLEZDOM: Put do dijagnoze dug, TRUDNICE u velikom RIZIKU

U Srbiji svaki deseti stanovnik ima problema sa štitnom žlezdom, procene su stručnjaka.

Najveći problem je to što pacijenti često za dijagnozom tragaju i po nekoliko meseci, jer su simptomi ove bolesti veoma slični simptomima drugih hroničnih bolesti. Ipak, ono što može ukazati da je reč baš o štitnoj žlezdi su svakodnevna nesanica, drhtanje, uznemirenost, opadanje kose, promuklost, poremećaj menstrualnog ciklusa, ali i poremećaj u telesnoj težini uprkos normalnom apetitu.

Srbija obeležava Svetsku nedelju bolesti štitne žlezde, a zašto je ova žlezda najvažnija za funkcionisanje celog organizma objasnili su danas u „Uranku“ na televiziji K1 endokrinolog dr Antonela Sabati Rajić i dr Predrag Mitrović, specijalista ginekologije i akušerstva.

Endokrinolog dr Antonela Sabati Rajić objasnila je da je najveći problem što pacijenti dugo ne znaju da imaju problem sa štitniom žlezdom, jer su simptomi zamaskirani.

- Taj elegantni organ u obliku leptira nalazi se u podnožju vrata i izlučuje tri vrste hormona: citonin, tiroksin i trijodtironin i vrlo često su simptomi oboljenja zamaskirani kliničkim slikama koje se prepliću sa drugim hroničnim oboljenjima. Tako da nažalost pacijenti koji imaju problem sa štitastom žlezdom ostaju bez dijagnoze više nedelja i meseci, jer se misli da su druge bolesti razlog tome - rekla je za K1 televiziju dr Sabati Rajić.

Foto: Youtube PrintScreen/K1

Ona je istakla da, prema procenama, 10 odsto stanovništva Srbije ima ovaj problem. 

- U Srbiji se procenjuje da svaki deseti stanovnik ima neki problem sa štitastom žlezdom koji je otkriven ili ne. Ali u svakom slučaju simptomi koji se pojavlljuju svakodnevno su: nesanica, drhtanje, uznemirenost, opadanje kose, pored normalnog apetita poremećaj u telesnoj težini, kao i poremećaj menstrualnog ciklusa. U svakom slučaju moramo da pomislimo na poremećaj štitne žlezde i takvu osobu testiramo ako ima neke od ovih simptoma - napomenula je doktorka.

Promuklost može otkriti bolest

Doktorka napominje da vrlo često za uvećanje telesne težine pacijent misli da su u pitanju drugi razlozi.

- Doktor u ordinaciji mora da bude precizan, bitni su anamnestički podaci, da li je u porodici bilo takvog oboljenja, ne smemo da zanemarimo opažanja pacijenta. Primećuju se i fizičke promene na vratu. Ako su hormonski testovi normalni, sledeći korak u dijagnostici je ultrazvuk. Tu mogu da se vide promene u smislu čvorova i onda pribegavamo ultrazvučnim biopsijama - rekla je ona za „Uranak“.

Foto: Youtube PrintScreen/K1

Kako dodaje, posebno treba obratiti pažnju na boju glasa.

- Ako obična promuklost traje neuobičajeno dugo to predstavlja alarm za pacijenta da poseti endokrinologa i napravi pregled štitne žlezde. Kao i za sve bolesti imamo genetske faktore, kao i spoljašnje faktore sredine: stres, pušenje, upotreba raznih lekova kao što su litijum ili amiodaron (lek za poremećaj sračnog ritma) i ishrana - rekla je ona.

Ona je istakla da je u velikom porastu karcinom štitaste žlezde i da je to najčešći karcinom u endokrinologiji, ali sa relativno niskom pojavom u odnosu na ostale karcinome.

- Javlja se u populaciji uzrasta od 20 do 65 godina kao posebno diferentovani karcinomi koji su praktično izlečivi u 90 odsto slučajeva ako se na vreme primete - naglašava dr Sabati Rajić.

Utiče na plodnost, ali i bebu

Specijalista ginekologije i akušerstva dr Predrag Mitrović naglasio je za K1 da je štitna žlezda dirigent u simfonijskom orkestru.

- To je organ koji najviše utiče na rad ostalih organa i sistema, te shodno tome ima veliki uticaj na funkcionisanje ženskih reproduktivnih organa, pre svega na funkciju jajnika. Svojim delovanjem ona može da poremeti normalne vrednosti polnih hormona kod žena i da iz tih razloga dovede do poremećaja menstrualnih ciklusa, količne krvi i izgledu tih krvarenja. Utiče jako na plodnost i jedan je od najvećih razloga zašto štitnu žlezdu ispitujemo u okviru provere fertiliteta kod žena - istakao je on.

Foto: Youtube PrintScreen/K1

U najvećem broju slučajeva govorimo o kliničkoj hipertireozi.

- Znamo da u prvom trimestru štitna žlezda kod ploda još uvek nije razvijena, tako da se praktično funkcija koju štitna žlezda ima kod ploda obezbeđuje samo na osnovu hormona koji postoji u cirkulaciji majke. Ono što ne sme da se zanemari je da hormoni štitne zlezde utiču na razvoj fetalnog mozga - istakao je dr Mitrović u „Uranku“

Ukoliko su vrednosti neadekvatne u prvom trimestru, dr Mitrović upozorava da može doći do ozbiljnih posledica.

- U smislu mentalne retardacije, smanjenih pojedinih motoričkih ili kognitivnih kapaciteta kod novorođenog deteta ili odrasle osobe. Naša je obaveza da na samom startu trudnoće procenimo koliki je rizik da sa štitnom žlezdom nešto nije u redu, da odmah reagujemo i da stanje štitne žlezde tokom trudnoće pratimo u saradnji sa endokrinologom koji takva stanja prati tokom cele trudnoće - zaključio je on za K1 televiziju.

 

 

 

Ostavite komentar