Slobodno vreme > Mozaik

Jedan zaljubljenik u cveće vam otkriva kako da negujete BOŽIĆNU ZVEZDU.Kaže da je lako...

Većina ljudi greši kada je u pitanju ova zimska lepotica, a kako bi bila lepa i sledeće godine potrebni su joj pravi uslovi

Izvor: K1info

15/12/2023 > 22:16

podeli vest:

Jedan zaljubljenik u cveće vam otkriva kako da negujete BOŽIĆNU ZVEZDU.Kaže da je lako...
Foto: Pixabay.com


Omiljena je kao ukras za vreme novogodišnjih i božićnih praznika, kada se najčešće kupuje i nosi kao poklon. Da, to je božićna  zvezda, omiljena među lisnodekorativnim vrstama.

Božićna zvezda (Euphorbia pulcherrima) je poreklom iz Meksika gde od prirode raste kao žbun visine do 3 metra. Pripada porodici Euphorbiaceae odnosno mlečikama, a kao i sve vrste ovog roda, karakteriše je mlečno beli sok koji curi iz stabla i grana kada se iseku.

Joel Roberts Poinset je početkom 19. veka, preneo na područje Severne Amerike i u njegovu čast, ova biljka dobila i drugi latinski naziv Poinsettia.

Meksikanci kažu da je Božićna zvezda nastala iz molitve devojčice Marije i njenog mlađeg brata Pabla, koji su bili su toliko siromašni, da nisu mogli da kupe poklon malom Isusu. Na Badnji dan, ubrali su buket poljskog bilja i stavili ga oko kolevke, a njihovi zeleni listovi pretvorili su se u sjajno crvene latice.

Asteci imaju drugu legendu. Ova biljka  lepotu duguje niihovoj boginji, kojoj je zbog nesrećne ljubavi, prepuklo srce. Iz kapljica njene krvi izrastao je vatreni cvet jarko crvene boje okružen zelenim listovima.

Ono što je karakteristično za biljku jeste to što ima sitne neugledne cvetiće, grupisane u zbirne cvasti na vršnim granama. Zelenožućkaste su boje i cvetaju oko Božića. S tim u vezi pretpostavlja se da zbog toga i nosi naziv Božićna zvezda.

Ispod cvasti rastu cvetni listići ili brakteje koje mogi biti različitih boja: crvene, roze, oranž, bele. Vlada mišljenje, da su upravo oni latice, ali nisu.

Božićna zvezda je nezgodna za gajenje i pored truda, većini je lepa samo par nedelja posle kupovine. Posle toga propada. Šta je tu problem objasnila je Anica Ninković, master inženjer pejzažne arhitekture i hortikulture.

Kako ona kaže Božićna zvezda je skromna biljka, ali kada su u pitanju uslovi koji joj odgovaraju većina ljudi greši. Ne voli direktnu sunčanu svetlost, ni toplotu, zato joj odgovara da bude smeštena u severnom ili zapadnom delu kuće ili stana.

- Božićna zvezda je biljka koja ne voli visoke temperature, a prostorije sa preko 25 stepeni nikako nisu pogodne za njeno gajenje. Zaliva se jednom nedeljno. Traži vlagu u vazduhu, pa ko nema isparivače na radijatoru najbolje je da oko saksije u kojoj je biljka posađena stavi posude sa vodom. Takođe, dobar način jeste da se u posudu poređaju kamenčići i voda, a saksija stavi na kamenčiće - rekla je Anica.

Ona naglašava da nikako ne prihranjujete biljku kada je dobijete ili kupite. Sve dok su joj brakteje crvene biljka ne raste u tada joj ne treba nikakvo đubrivo.

Božićna zvezda je biljka kratkog dana što znaći da joj treba minimum 14 sati mraka kako bi cvetala. Cveta u decembru i januaru, a kada procveta ne treba je pomerati sa mesta na kom se nalazi da ne bi odbacila cvetove i listove.

- Listove odbacuje kada precveta. Ljudi tada krenu da prihranjuju, menjaju joj mesto, previše zalivaju, presađuju. I onda je bace. A baš suprotno, tada je treba orezati do mesta gde se grane račvaju i staviti na mračno i hladno mesto, najbolje podrum, a ko ga nema može da se poklopi kutijom. Tako se ostavi dva meseca. Posle toga listovi bi ponovo trebali da krenu - rekla je Anica.

Foto: Pixabay.com

 

Ona dodaje da se božićna zvezda presaduje se u proleće, u aprilu. Saksija treba da je broj ili dva veća. Zemlja mora da bude rastresita i ocedna, zato je jako vazno izmešati je sa peskom, kako se višak vode ne bi zadržavao i da bi što lakše izašao iz saksije.

Bilo bi dobro, kao i kod kaktusa na dno saksije u kojoj se biljka presađuje staviti sloj drenaže, to mogu biti kamenčiči, sloj peska, sitno usitnjena cigla.

- U istom periodu ona se može i razmnožavati, seku se delovi od stabla ili grana  i potapaju u vodu čija je temperatura 37 stepeni kako bi se sprečilo isticanje mleka. Posle par sati se pobodu u saksije sa zemljom i peskom u odnosu 1:1. Proces ožiljavanja traje 4 nedelje, a za to vreme temperatura prostorije u kojima se reznice nalaze ne sme biti viša od 25 stepeni, treba da su u potpunoj senci i da se često orošavaju - rekla je Anica.

Iako su ga nekada koristili za lečenje groznice, mlečni sok koji ispušta je otrovan, pa bi trebalo voditi računa da ne dođe u kontakt sa decom ili kućnim ljubimcima.

Ostavite komentar