PSIHIČKO NASILJE u detinjstvu - SIGURAN PUT DO mentalnih poremećaja

Psihičko nasilje teško je prepoznati – kako u istraživanjima, tako i u praksi. Zato su naučnici Medicinskog fakulteta u Lajpcigu sproveli i detaljnu studiju o psihološkim efektima koje zlostavljanje, zanemarivanje i emocionalno maltretiranje imaju na decu i adolescente.

Primeri emocionalnog maltretiranja su kada roditelji svoju decu ekstremno ponižavaju, prite da će ih smestiti u dom ili ih krive za sopstvene psihičke probleme.

Fizičko nasilje između roditelja koje deca posmatraju takođe igra ključnu ulogu.

- Rezultati naše studije pokazuju da psihičko zlostavljanje ostavlja teške posledice, teže od svih drugih oblika maltretiranja - objasnio je autor studije dr Lars Vajt, koji predvodi grupu istraživača na Odeljenju za dečju i adolescentsku psihijatriju, psihoterapiju i psihosomatiku u Univerzitetskoj bolnici u Lajpcigu.

U studiji je učestovalo 778 dece i adolescenata. Čak 80 posto njih prijavilo je da su iskusili psihičko nasilje, što znači da je ova vrsta nasilja najčešća kod dece. S tim u vezi, istraživači su dokazali i da od svih formi zlostavljanja, psihičko zlostavljanje ima najjači efekat na psihu dece i adolescenata, čak i u poređenju sa oblicima zlostavljanja kojima se posvećuje više pažnje, kao što je fizičko zlostavljanje.

Kod mlađe dece uzrasta 3 – 8 godina, emocionalno maltretiranje dovelo je prvenstveno do problema u ponašanju, dok kod adolescenata dovodi do depresije i anksioznih poremećaja.

Pored opsežnih intervjua, naučnici su analizirali dosijee iz kancelarija za brigu o mladima. Ti uzorci pokazali su da je 306 dece i adolescenata iskusilo psihičko maltretiranje, a 472 učesnika nije imalo to iskustvo. 

Rezultati sugerišu da je rizik od razvoja mentalnih poremećaja posle emocionalnog maltretiranja već povećan u ranom i srednjem detinjstvu, što naglašava potrebu za ranom intervencijom.

Što se tiče svakodnevnog života, psiholog dr Vajt naglašava:

- Moramo da edukujemo roditelje tako da češće uzimaju u obzir perspektivu deteta. Još prije 30 godina opšteprihvaćeno je mišljenje da decu treba ostaviti da plaču i da ono što dožive u detinjstvu ionako zaborave. Ali sve više dolazi do potpune promene u stavovima i razumijevanja da moramo da dopremo do najmlađe dece kada pokazuju teške emocije, kao što su ljutnja ili tuga.

Ostavite komentar