PRODUŽENA LICENCA NIS-u Jovana je postavila ključno pitanje: Šta dalje za energetsku stabilnost Srbije i regiona?

Kancelarija za kontrolu strane imovine (OFAC) produžila je operativnu licencu Naftnoj industriji Srbije (NIS) do 17. aprila, čime je otvoren prostor za nastavak pregovora o budućnosti kompanije.

U fokusu su potencijalni dogovori između mađarskog MOL-a i ruskog Gasproma, kao i mogućnost da Srbija, u saradnji sa Mađarskom, izgradi stabilniji energetski sistem u uslovima pojačanih globalnih pritisaka.

Istovremeno, rat u Iranu i nestabilnost na Bliskom istoku dodatno komplikuju globalnu ekonomsku sliku, uz rizik od rasta cena energenata i negativnih posledica po inflaciju i stabilnost.

O ovim temama govorio je prof. dr Nebojša Savić, član Saveta guvernera Narodne banke Srbije i profesor Fakulteta za ekonomiju, finansije i administraciju, gostujući u emisiji „Uranak“ na televiziji K1.

- Lepa vest, zato što je produženo, a najlepša će biti kada bude potpuno rešena. Otvoren je prostor za dalje dogovore oko sudbine NIS-a, sa dobrom verovatnoćom da ćemo ući u finale tog poslovnog angažmana. Očekuje se da krajem aprila cela priča bude završena - kazao je profesor Savić.

K1 televizija

Govoreći o energetskoj sigurnosti, Savić je naglasio značaj diverzifikacije izvora snabdevanja.

- Dobro je da imamo naftu. Za Srbiju je jako važno da se ostvari diverzifikacija, na tome se radi, ali i da obezbedimo protok. Taj deo koji se radi prema Mađarskoj omogućava da imamo različite vrste snabdevanja. Očekujemo da će nam i Hrvatska u tome pomoći, da JANAF proradi na način na koji bi trebalo, jer je to i u njihovom interesu. U suprotnom, cevi stoje prazne, a oni gube desetine miliona godišnje - rekao je Savić.

Kako ističe, energenti postaju ključni resurs savremenog sveta.

- Energenti postaju izuzetno važni i to je prioritet. Bez energenata ne može da se funkcioniše. Ratovi su se kroz istoriju vodili zbog energije. I ovaj rat koji se dešava ima dva razloga – jedan je borba za energente, jer oni postaju sve ređi, a drugi je promena globalne moći i odnosa snaga - dodaje on.

Profesor objašnjava da se svet nalazi u fazi tranzicije iz jednog u drugi globalni poredak.

- Period u kome je postojao hegemon, a to su bile Sjedinjene Američke Države od Drugog svetskog rata do danas, praktično se završava. Konfiguracija u svetu se menja i uspostavlja se nova multipolarna situacija u kojoj će Azija imati mnogo značajniju ulogu nego do sada - naveo je Savić.

On je posebno ukazao na značaj Afrike u budućim geopolitičkim odnosima.

- Afrički kontinent je najnerazvijeniji, ali resursno najbogatiji. Ko sada ostvari dominaciju u Africi – a tu su Kinezi, Rusi, Amerikanci i Francuzi – obezbediće sebi povoljniju poziciju. Zato se oko Afrike vode ozbiljni ‘ratovi’, kroz pozicioniranje velikih kompanija i država - objasnio je.

Savić dodaje da su upravo Afrika i Azija regioni sa najvišim stopama rasta.

- Kada posmatramo stope rasta po zemljama, najprosperitetnije su upravo u Africi i Aziji - rekao je.

Govoreći o rastu cena nafte i njegovom uticaju na svakodnevni život, Savić je istakao:

- Danas je najvažniji klik, lajk i hejt. Zavisi o kom delu sveta govorimo. Rast cene benzina, odnosno galona u Americi, predstavlja veliku temu. Oni će svoj standard meriti po ceni galona. Administrativne mere to ne mogu da reše, niti će ikada moći.

On je dodao i da pojedine ideje o restrikcijama nisu realne u praksi.

- Ima ideja u nekim zemljama da se zabrani vožnja automobila ili da u vozilu ne može da bude samo jedna osoba. Ali ko će to da kontroliše? Koja policija će da stoji i piše kazne vozačima koji su sami u automobilu“, kazao  je Savić  i dodaje da je Srbija energentski rasipnik.

Govoreći o potrošnji energije u Srbiji, profesor Savić ukazao je na dugogodišnji problem neefikasnosti.

- Mi imamo izuzetno visoku potrošnju energije u odnosu na obim proizvodnje. To je kod nas prisutno dugo. Razlog tome je bila niska cena električne energije. Cena je sada porasla, ali je još uvek relativno jeftina u odnosu na Evropu. Moramo malo više da se prilagodimo situaciji - dodaje.

Na pitanje da li je ekonomsko stanje održivo u Srbiji ukoliko se nastavi rat u Iranu u istom obimu i intenzitetu, Savić ističe da su pred svetom ozbiljni izazovi.

- Ceo svet, Evropa, region i Srbija moramo ozbiljno da se pozabavimo racionalnošću svega čime raspolažemo i na šta ćemo trošiti novac. Ulazimo u globalnu promenu koja ne može da prođe bez troškova, a mi moramo da nađemo način, ako hoćemo da obezbedimo dalji prosperitet, da u tom procesu aktivno učestvujemo.

On naglašava da Srbija mora da teži višim stopama rasta od globalnog proseka.

- Naša stopa rasta mora da bude iznad svetskog proseka. Svetski prosek je u padu ako posmatramo poslednjih 20 godina. Od pandemije pa unazad, svetski rast je bio između 3,9 i 4 odsto, a sada je pao na oko 3 odsto, prema poslednjim prognozama. Kako će energetski šokovi dodatno uticati na rast, sigurno je da će doći do pada, verovatno ispod tri odsto.

Kako dodaje, cilj Srbije treba da bude značajno iznad tog nivoa.

- Mi treba da nastojimo da naša stopa rasta bude iznad toga, da bude 4 ili 5 odsto. Projekcija za ovu godinu je oko svetskog proseka, oko tri ili nešto više procenata. Sledeća godina i ona nakon nje su dosta bolje, preko 4 odsto, jer predstoji EXPO.

Na kraju, Savić ukazuje na ključni izazov koji dolazi nakon investicionog ciklusa.

Suština je šta će dalje biti i kako ćemo sve te resurse staviti u funkciju, kako bi obezbedili održiv rast i razvoj u narednom periodu - kazao  je.

BONUS VIDEO:

 

 

Ostavite komentar