5 MITOVA O ŽIVOTINJAMA u koje većina ljudi VERUJE, a nisu baš tačni

Životinje su oduvek bile inspiracija za razne mitove, tipa - ako presečete glistu na pola, dobićete dve.

Dosta ovih mitova dolazi iz crtanih filmova, a donosimo vam 5 popularnih za koje ste sigurno već čuli.

I da, većina ljudi još uvek veruje da su tačni.

 Ako presečete glistu na pola, dobićete dve

Za većinu dece, ovo je bio prvi pokušaj biologije. Pronađu glistu, prseku je na pola – i desi se čudo: obe polovine su još uvek žive.

Za biologe "crv" se odnosi na mnoge, vrlo različite organizame. Sposobnost da regenerišu delove tela se razlikuju kao nebo i zemlja, iako se repovi uglavnom lakše regenerišu. Kod glista, repovi obično umiru kada ih presečete, dok kod drugih vrsta crva mogu ponovo da izrastu.

Neke vrste mogu čak da regenerišui i delove glave. Gliste imaju kompleksno izgrađeno telo, sa mozgom, srcem, organima za varenje, repom…

Dakle, ideja da presečete glistu na pola i dobijete dve je isto toliko luda kao da to uradite s kravom ili psom.

A zašto se obe polovine mrdaju? Zato što se grče od bola koji ste im naneli, dok "ispaljuju" poslednje nervne impulse. Slična stvar se dešava i kod dekapitulacije kokoški i ljudi. Ukoliko se i dalje pitate… Da, gliste, nakon što ih prepolovite – umru.

Zečevi jedu šargarepu, a miševi vole sir

U svetu mitova, šargarepe su za zečeve ono što su banane za majmune. Jedina stvar koja je "sigurnija" od zeca sa šargarepom, je miš koji voli sir. Ukoliko na mišolovku ne postavite veliki (trokutasti) komad sira, miš nikada neće ući u klopku.

Crtići su zagorčali život zečevima. Dovoljno govori činjenica da na svakoj web stranici o zečevima mora da stoji upozorenje: Ako pokušate da hranite zeca samo šargarepom, on će umreti. Ako se vašem zecu ipak svidi šargarepa, i dalje morate da paziti koliko mu dajete da je jede.

Zečevi koji žive van crtanih filmova uglavnom jedu seno i zeleniš. Ako date zecu šargarepu sa listovima, on će da pojede samo zeleni vrh.

Foto: Pixabay.com

Što se tiče miša i sira… Miševi imaji jako osetljivo čulo mirisa, a većina sireva ima jake mirise, od kojih miševi beže.

Nedavna studija je pokazala da miševe odbija hrana kao što je sir, a da ih privlači ona koja sadrži relativno više šečera, kao što su žito i voće. Ovaj mit je konačno prepoznao i Britanski Parlament, pa izdao "zvaničnu napomenu" da je najbolje da se miševi namame keksom, žitaricama ili čokoladom.

Ptica napustiti svoje ptičiće ako ih dotaknete

Prvo, ptice retko koristite čulo mirisa i umesto toga oslanjaju se na oči i uši. Dakle, ne, ne može odmah da oseti kada je njena beba zaražena ljudskim mirisom, koji ostaje na njoj kada je dotaknete.

Drugo, ptice zaista nije briga da li ste dotakli njihove mlade ili ne. Iako, ako to činite dok ptičić uči da leti može biti štetno za njega, to ne spriječava majku da ih hrani i vodi brigu o njima. Majke ptice su vezane za svoje mlade u dobrim i lošim momentima, baš kao što su i vaše majke vezane za vas.

Treće, ukoliko zaista i nađete malo ptiće ispod drveta, verovatno je ispalo iz gnjezda i iako ga majka neće sigurno napustit jer ste ga dotakli, ipak ga ne premeštajte na drugu lokaciju, jer će ga to samo razdvojiti od majke, koja je u tom trenutku verovatno u potrazi za hranom.

Foto: Pixabay.com

Bikove iritira crvena boja

Za mnoge od nas, jedini deo španjolske kulture za koju znamo je da se okupljaju na stadionima gde čovek u smešnom odelu maše ljutom biku komadom crvenog platna ispred nosa. S ciljem da ga još više naljuti.

A onda ste u jednom trenutku vašeg života videli, verojatno u crtanom filmu, da je crvena boja ta koja ljuti bika.

Zašto je ovo samo mit? Zato što su bikovi u stvarnom životu daltonisti (uopšte ne razlikuju boje). Ono što bikove razbesni je mahanje platna ispred očiju.

Foto: Pixabay.com

Kamile čuvaju vodu u svojim grbama

U stvarnosti, kamile ne skladište vodu u svoje grbe, već masnoće. Manoće su mnogo korisnije od vode u pustinji, jer daju kamilama energiju koja im je potrebna da bi se njihov metabolizam održao. Ne zaboravite da je hrana, kao i voda, jako retka pojava u pustinji.

Ako se pitate da li kamilama treba voda i kako ne umru od žeđi – naravno da im treba i naravno da mogu da umru od žeđi. Ali uzmite u obzir činjenicu da telo kamile funkcioniše drugačije od tela čoveka. One mogu same da se ohlade i ostanu hladne mnogo duže od ljudi. Takođe, kamile imaju i posebne ćelije koje ne dozvoljavaju da im padne krvni pritisak kada se smanji  zapremina tela. Zahvaljujući tome mogu da prelaze dug put bez dehidracije.

Jedan izvor ovog mita dolazi iz drevnog Rima, gde je filozof/prirodnjak Pliny zaključio da kamile imaju dva stomaka, jedan za hranu i drugi za vodu. Neupućena javnost, videvši da kamila ima dve grbe, zaključila je da je u njima smešten stomak.

Drugi izvor je taj, da pustinjski nomadi – u vremenima očaja, raspore kamilu i piju vodu iz nje. Ovo se zaista i dešava, popiju vodu koja se pomešala sa hranom koju kamila još nije svarila. Važno je zapamtiti da piju vodu iz stomaka, a ne grbe.

Ostavite komentar