Da li je POZAJMLJIVANJE ili PREPRODAVANJE elektronskih knjiga KRIVIČNO DELO?

Elektronske knjige su se pojavile relativno skoro, ali danas igraju veoma važnu ulogu u našim životima jer nam omogućavaju jeftiniju opciju da uživamo u sadržaju koji zauzima manje mesta i mnogo je lakši. Kada kupite elektronsku knjigu, čitate je na svom uređaju i posle završetka, vaša knjiga ostaje u memorijskom prostoru neiskorišćena. Šta možete da uradite tim povodom?

Prvo što pada na pamet je da je prodate nekom drugom. Kada kupite elektronsku knjigu, vi u stvari kupujete licencu na nju, a ne samu knjigu. Zakon o autorskim pravim u vezi sa licencama može da zavara: neki uslovi mogu da budu poprilično striktni dok neki zavise od samog autora licence.

Foto: Pexels.com

Ako kupite štampanu knjigu onlajn, možete je jednostavno prodati – na netu, na aukciji, prijatelju ili komšiji, a možete je čak i donirati lokalnoj biblioteci. To je zato što ste kupili prava na konkretan primerak knjige i samim tim postali njen vlasnik. Kod elektronskih knjiga, izdavač je taj koji kontroliše vaš primerak. Prema licenci, čitalac nema pravo da ponovo proda elektronsku knjigu. Izdavač čak ima mogućnost da ukloni knjigu sa vašeg uređaja.

Vesti sa Amazona

Ovu tradiciju sada možemo da preispitamo zahvaljujući Amazonu koji ima patent za „elektronsko tržište korišćenih digitalnih objekata“. Ovo je najinovativnija kompanija na svetu i ni ovog puta nas nisu razočarali. Kada je softversko tržište korišćenih proizvoda postalo legalno, Amazon je odmah iskoristio priliku zajedno sa Apple koji je zatražio sličan patent za  iTunes. Ideja ovog novog plana je da se omogući čitaocima da prodaju svoj primerak elektronske knjige za kredit na svom nalogu ili za novac.

Pravilo ovog patenta je da izdavači i autori odlučuju da li dozvoljavaju ponovnu prodaju njihove elektronske knjige. Takođe, moguće je i pozajmljivanje elektronskih knjiga među korisnicima Kindla. U slučaju da onaj koji je pozajmio želi da proda knjigu, deo profita deliće sa originalnim vlasnikom.

Foto: Pexels.com

Zanimljivo je da je Amazon dugo skrivao informacije u vezi sa ovim patentom i nije previše iznosio u javnost. Razlog je verovatno to što je zakon o autorskim pravima u pogledu digitalnih proizvoda veoma dvosmislen i to nimalo ne olakšava stvari kako izdavačima tako samim vlasnicima elektronskih knjiga. U ovom trenutku ne postoji jasna razlika između kupovine i licenciranja tako da se javlja potreba za striktnijom regulacijom koja će sve jasno definisati. Za to će verovatno biti potrebno neko vreme.

Ekonomski faktori

Postoji još jedan problem koji je u vezi sa ekonomskim faktorom: na tradicionalnom tržištu, cena polovne knjige se smanjuje zbog stanja same knjige. Kod elektronskih knjiga, stanje je potpuno isto kao i kada je prvi korisnik kupio. Digitalne knjige su uvek u savršenom stanju. Pa zašto bi onda neko kupio novu elektronsku knjigu kada za duplo manju cenu može da kupi polovnu koja je u identičnom stanju kao nova?

Foto: Pexels.com

To bi dovelo do smanjenja cene novijih elektronskih knjiga kako bi mogle da se takmiče sa „polovnim“: na kraju bi to prouzrokovalo pad cena elektronskih knjiga na svega nekoliko centi. To je dobro za čitaoce, ali apsolutno užasno za autore i izdavače. Oni neće pristati na takvu opciju i povući će sva svoja dela sa tržišta elektronskih knjiga čime će ga potpuno isprazniti i, zapravo, učiniti ga nepostojećim.

Digitalna autorska prava

Posle svega izrečenog, jasno je da je potrebno vremena da se celokupna situacija razvije. U sličnom obliku poslovanja – ponovnoj prodaji muzike – već postoje sporovi u vezi sa digitalnim autorskim pravima. Na primer, onlajn platforma ReDigi, specijalizovana za legalnu prodaju digitalnih primeraka, dobila je sudsku zabranu da nastavi sa radom jer su velike kompanije, poput Virdžin rekordsa, smatrale da im ugrožava posao. Jasno je da prodaja „polovnog“ digitalnog sadržaja ima mnogo neistraženog potencijala, ali i zahteva za stvaranje novog, jasnog ekosistema digitalnih autorskih prava kao i koordinaciju između proizvođača i korisnika kako bi se stvorilo zdravo tržište korišćenih elektronskih materijala.

 

 

 

 

 

 

 

 

Ostavite komentar