Profesor Simić otkrio TAJNU: Evo kakva je veza između SLEPOG CREVA i dolaska na vlast Aleksandra KARAĐORĐEVIĆA

U susret stogodišnjici postojanja Katedre za hirurgiju na Medicinskom fakultetu u Beogradu, postavlja se izazovno pitanje: Šta danas definiše hirurgiju u Srbiji?

U emisiji "Uranak" na televiziji K1, prof. dr Aleksandar Simić otkriva koja je veza između slepog creva i dolaska Aleksandra Karađorđevića na vlast, ali i da li je spreman za proslavu velikog jubileja.

- Ovim jubilejom može se pohvaliti mali broj univerziteta u svetu. Kada ste na čelu katedre i obeležavate jedan takav jubilej, ne samo za srpsku hirurgiju, već i za nauku i državu, osećate veliku odgovornost, ali i poštovanje prema tome da učinite sve što je moguće u datom trenutku. Cilj je naglasiti enormni značaj velikana koji su stvarali i izgrađivali srpsku hirurgiju. Cela katedra će se potruditi da ovu svečanost upriličimo na adekvatan način - objašnjava on. 

 

U današnjem vremenu, doktor Simić naglašava i značaj tehnoloških dostignuća koja su olakšala praksu u hirurgiji, ali i da je knjiga ipak ostala zlatni standard kod studenata:

- Današnje vreme je sinonim za savremenu tehnologiju koja je inkorporirana u hirurgiju. U poslednjih 20 godina, hirurzi se dele na one koji su prihvatili savremenu tehnologiju i one koji to nisu učinili. Uvođenjem savremene tehnologije, posebno u minimalno invazivnu hirurgiju, unete su značajne inovacije koje su značajno olakšale same operacije, kako hirurzima tako i pacijentima. Ova tehnologija ubrzala je postoperativni oporavak i postala neizostavan deo hirurgije. Činjenica je da, i pored svih dostupnih resursa modernim studentima, udžbenik kao osnova i zlatni standard i dalje ostaje neizostavan - kaže profesor dr Aleksandar Simić.

Foto: Youtube PrintScreen/K1 Televizija

On ističe šta nedostaje u knjigama.

- Samo video prezentacije. Video zapisi omogućavaju uvid u sam proces operacije, omogućavaju studentima da se upoznaju sa koracima koji su nekada teško opisivi rečima. Prof. dr Simić ističe da je pre jednog veka, pogled na hirurga bio je drugačiji nego dana. Nije ista slika. Između dva svetska rata, hirurzi tog doba su bili maksimalno poštovani od društva i zemlje, predstavljali su ličnosti koje su simbolizovale nauku i mudrost našeg naroda u to vreme. Danas, iako je kvalitet ostao visok, manje se promenio, društvo nije uspelo da ih prepozna i poštuje na adekvatan način - kaže dr Simić.

On dodaje da država i lekari moraju da prepoznaju tu sliku. Na pitanje, da li je hirurgija umetnost, zanat ili nauka, dr Simić kaže:

- Sva tri zajedno. U tome je težina i lepota hirurgije, što je čini specifičnom naukom. Hirurgija je rad rukom, zbog čega je i jedan zanat, ali istovremeno i umetnost koja omogućava da vašim rukama, odnosno hirurškim putem, redefinišete ono što je priroda odredila anatomijom, u kontekstu bolesti koja se leči - rekao je prof. dr Aleksandar Simić.

On ističe vezu između upale creva i dolaska Aleksandra Karađorđevića na vlast.

- Kralju Aleksandru Karađorđeviću se stalno zameralo što nije bio na sahrani oca. Razlog za to je bila činjenica da je neposredno pre nego što je preminuo kralj Petar I Karađorđević, regent bio u Parizu. Dok je boravio tamo, osetio je nelagodu u trbuhu. Posmatrali su ga, a dr. Vojislav Subotić, zajedno sa dr. Kojenom iz Beograda, došao je da ga prati sa dva francuska hirurga i konstatovali su da je upala slepog creva u pitanju. Nije bio operisan, ali nije mogao ni da putuje jer je bio prikovan za postelju. S obzirom da je njegov otac preminuo u avgustu, nije mogao da bude na sahrani, a zakletvu u Skupštini je položio tek u novembru mesecu - ispričao je prof. dr Simić u emisiji "Uranak".

On je otkrio i koje kvalitete mora da ima dobar hirurg danas.

- Mora sa sobom da nosi veliku ljubav prema poslu. Zahteva i nadprosečnu dozu inteligencije da bi se čovek bavio ovim poslom i mora da bude svestan kada kroči u oblast hirurgije da ceo život mora da se usavršava, mora da uči i unapređuje sebe kao čovek, ličnost i stručnjak. Jer činjenica je da je hirurgija u stalnom pokretu. Ona ne miruje, stalno napreduje, i pitanje je kako će izgledati za desetak godina. Siguran sam da neće biti slična današnjoj, ali to je zadatak svakog hirurga, profesora ili rukovodioca neke od klinika, da prati savremene tokove i da nadograđuje sebe, svoju školu i svoje naslednike - kaže prof. dr. Aleksandar Simić i zaključuje u emisiji "Uranak" na televiziji K1 da su i žene podjednako dobri hirurzi kao i muškarci.

Ostavite komentar