Lekovi PROTIV GOJAZNOSTI izazivaju SUICIDNE MISLI? Naučnici vrše ispitivanja, pod lupom i "OZEMPIK"

Evropska agencija za lekove (EMA) u ovom času ispituje oko 150 slučajeva moguće povezanosti između primene lekova za lečenje gojaznosti i samoubilačkih ideja i ponašanja.

U pitanju su tri leka, a jedan od njih je u Srbiji veoma poznat pod tržišnim imenom "ozempik", upozorava prof. dr Radan Stojanović sa Katedre za farmakologiju Medicinskog fakulteta u Beogradu.

Kako on kaže, pomenuti lek propisuje se za lečenje dijebetesa tipa 2, ali su ga građani masovno nabavljali za lečenje gojaznosti, zbog čega je bila i nestašica tog leka.

Ostala dva leka su za lečenje gojaznosti "saksendo" i "vigovi", od kojih je prvi registrovan u Srbiji.

- Biće potrebno nekoliko meseci da bi se doneo zaključak u vezi sa povezanošću upotrebe tih lekova i suicidnih misli i radnji. Ono što je sigurno je da to mora da se ispita do kraja - naglašava on za Danas.

Prof. dr Stojanović dodaje da se, prema njegovim informacijama, ispituje 150 slučajeva.

- To je još nizak broj ljudi, ali zahteva opreznost i dodatno istraživanje. Za Srbiju nemamo podatke, ali su u pitanju građani EU i SAD - otkriva on i dodaje:

- Gojaznost je složeno stanje. Lečenje se ne svodi na puki gubitak kilograma. U pitanju je bolest koja je vrlo često povezana sa mentalnim oboljenjima, posebno depresijom. Dovođenje u vezu suicidnih misli i samopovređivanja sa primenom lekova za lečenje gojaznosti moglo bi da bude vrlo opasno pre nego što se završe započeta ispitivanja.

Foto: Shutterstock

Ali apeluje na građane da ne zahtevaju od svojih lekara da im propisuju lekove koji nisu namenjeni za lečenje gojaznosti.

- Svaka zloupotreba lekova zahteva učešće pacijenta, lekara i farmaceuta, ukoliko se lek izdaje samo uz lekarski recept. Ono što je još opasnije je situacija kada se osoba okreće kupovini lekova na internetu ako već nije dobila recept od svog lekara. Tada rizici vrtoglavo rastu jer niko ne može da garantuje kupcu leka da on sadrži aktivnu supstancu ili, na primer, neke nečistoće. Obe situacije su rizične po zdravlje - ističe sagovornik.

Kako ovaj stručnjak dodaje, kada su u pitanju lekovi za gojaznost možemo da govorimo o njihovoj pravilnoj upotrebi, ali i zloupotrebi.

- Čuveni semaglutid koji se propisuje za lečenje dijabetesa tipa 2, a ne gojaznosti, u čitavom svetu, ali i u Srbiji, doneo je svojevrsnu nadu pacijentima obolelim od šećerne bolesti, a istovremeno i iluziju gojaznima jer se munjevito proširila vest da je vrlo efikasan kada je u pitanju gubitak kilograma - ističe prof. dr Stojanović.

Prema njegovim rečima, kod obolelih od dijabetesa tipa 2 lek je delovao, a kod gojaznih se njihova iluzija podgrevala zahvaljujući društvenim mrežama.

- Setimo se reklamiranja po društvenim mrežama da "ozempik" sigurno leči gojaznost, pa njegove nestašice. U pitanju je bila estradizacija medicine, što je opasno, jer se na mrežama dele nestručne, proizvoljne informacije koje mogu da naškode zdravlju korisnika - naglašava on.

Prof. dr Stojanović ocenjuje da su zloupotrebe takvih lekova, dezinformacije u kombinaciji sa niskim obrazovanjem građana, ne samo u Srbiji, već svuda u svetu, imale dalekosežne posledice.

- S jedne strane, nestašica lekova za obolele kojima je bio neophodan, a s druge, neželjeni efekti za one koji su ih kratkotrajno koristili za gubitak kilograma, od kojih su najopasniji upala gušterače, smetnje u radu srca, ali i suicidno ponašanje - završio je on.

Istovremeno, kako je nedavno objavila EMA na svom sajtu, ta institucija razmatra podatke o riziku od suicidnih misli i misli o samopovređivanju tokom primene lekova "ozempic" (semaglutid), "sakenda" (liraglutid) i "vegovi" (semaglutid).